To veče, pa sve do pred spavanje – nakon što su zatvorena biračka mesta na izborima za narodne i pokrajinske poslanike i lokalne odbornike u Srbiji – građani su proveli srećno i svečano, uzrujano, a bogami i u strahu. Vođa je i dalje Vođa, neki su se uzrujali, a neki tresli od straha, dok nisu shvatili da ne počinje rat, već gruvaju sreća i petarde. Ako, pobeda je to! Istorijska pobeda, kaže Vođa! Dvomilionska! SNS osvojila dvotrećinsku većinu, parlament je u rukama jedne partije! To je stvarnost, da se razumemo (čak i u uz to što je 700.000 glasova osvojeno za nepuna dva sata!)
Veče pre izborne šutnje pred samouslugom u Novom Sadu: Nećete izaći na izbore? Pa, dali hoćete da vam dođu mudžahedini! Na dan izbora stiže SMS poruka koja kruži Suboticom: Izlazite na izbore, ako nećete da vam Mađari dođu na vlast! Joooj, radosti, pobedili naši domaći – sad nam neće za vrat zasesti ni mudžahedini, ni Mađari!
Naredno jutro, nakon izbora jedini dnevni list na srpskom jeziku u Vojvodini saopštava: “Ogromno poverenje naroda, najveće ikada u Srbiji”. Tema broja: „Sve tajne prostitucije – kako funkcioniše najstariji zanat u 21. veku“.
Jedini dnevni list na mađarskom jeziku u Vojvodini istom prigodom donosi: “A VMSZ a választások győztese”/ “SVM je pobednik izbora”
Za sve misleće ljude u Srbiji jedina dobra vest nakon ovih parlamentarnih izbora – na kojima je sve opet postalo, dakle ostalo Vučićevo – je da se s vrha može samo na dole. Sve ostale vesti koje slede već od danas, dan nakon prebrojanih glasova, vrlo su loše.
Jedina dobra vest kako naprednjaci veruju, a koja ih beznadežno sokoli je, pak, da su osvojili apsolutnu većinu. Sve ostalo su, kada su naprednjaci u pitanju, loše vesti. Samo što to oni još uvek ne znaju (nema te lekcije u knjigama, čije su stranice mastili i iz kojih su sricali nešto malo slova pred dobijanje lažnih diploma)!
Ne znaju (“blago niščima duhom”) da nije dobro nemati neistomišljenika, nemati protivnika, nemati rivala, nemati takmaca. U bilo kojoj sredini, u bilo kojoj situaciji i u svakom ambijentu, vremenu i prostoru, pa čak i u parlamentu – ko sam trči, nikada nikoga ne pobedi i ima loše prolazno vreme! Ko seiri što će biti sam na brisanom prostoru – gde ni kad se jako zagledaš u daljinu ne vidiš nikog ko ti ne klima glavom, ko ne blene u tebe bez reči, užagrenim očima dok mu malko curka belo na desnom krajičku usne – taj može samo sam sebi da odgrize i rep i glavu! Ko je taj koji se raduje tome što u parlamentu neće biti dijaloga, razgovora, sukoba mišljenja, borbe i činjenica, rizikuje sukob na ulici.
Nije lepo rugati se, pogotovo demokratiji – vatra se obično najjače razbukta od malog zaostalog plamena na koga niko više ne obraća pažnju.
Vladati siromašnom državom i neobrazovanim ljudima, slatko je diktatorima, može i da potraje al’ se gadno vrati.
Biti zadovoljan pobedom koja, ako ne obustavlja, a ono zasigurno koči, otežava i produžava otvaranje novih poglavlja u pregovarima sa EU, jer druga najveća grupa u Evropskom parlamentu, Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D), ocenjuje da je novi saziv Narodne skupštine Srbije “ruganje demokratiji” i poziva države članice EU da ne otvaraju nova poglavlja u pregovorima sa Srbijom dok se dovoljan nivo demokratije ne povrati u državi.
I na kraju, ali ne najmanje važno, sam odlučivati o sudbini “svete srpske zemlje”, Kosova, biti istorijski odgovoran za gubitak dela teritorije države Srbije, na čije si čelo sam sebe doveo da vladaš dugo na zadovoljstvo i polzu svih svojih podanika! I sve to još i potpisati! A, potpisaće, bez obzira kakvu tzv bravuru za plebs odigraju on i njegov i samo njegov parlament u kome su svih 250 poslanika nacionalisti, dakle desni! Građanske Srbije nema.
To je stvarnost, da se razumemo!
Branislava Opranović