Najčudnije izbore svih vremena osvojila je stranka za koju se to i predviđalo sa najubedljivijom superiornošću svih vremena.
Onaj koga je to iznenadilo, taj ili živi u svom svetu snova, ili u nekom (virtualnom) mehuru – ali u svakom slučaju ne u ovoj realnosti. Možemo se poigrati mišlju, kako bi se stvari razvijale, da baš tad započet izborni proces nije prekinuo korona virus i da su izbori održani 26.aprila. Najverovatnije bi naprednjaci i tada pobedili, možda samo ne ovoliko superiorno. Uvođenje policijskog časa, privremeno oduzimanje prava na okupljanje, zabrana javnih manifestacija, praktično je onemogućila bilo kakvu suštinsku akciju opozicije, a na šta je i sama opozicija dolila ulje na vatru, podelom oko pitanja bojkota. U isto vreme, Vučić i njegovi ljudi su mogli svakodnevno da blistaju u ulozi spasilaca naroda i države, koji se danju – noću bore protiv nevidljivog neprijatelja, konstantno nabavljaju i distribuiraju zaštitnu opremu, pa čak i novac daju svima. Nije tu bilo nikakve dileme, upitnika, niti sumnje u krajnji rezultat.
Međutim, to mnogo govori o trenutnom stanju demokratije u Srbiji, da je osim naprednjaka i njihovih odanih partnera socijalista, samo jednoj partiji uspelo da udje u parlament (ne računajući manjinske liste): Srpski patriotski savez, čiji se predsednik Aleksandar Šapić već dan posle izbora potrudio da pohvali naprednjake na konferenciji za štampu „kako napreduju na dobrom putu“. Toliko o trenutnom stanju opozicije, a i njenoj ugrađenosti u društvo.
Iste dimenzije, sporazumi i tendencije se odnose i na našu mađarsku političku stvarnost u Vojvodini. SVM je svoju izbornu kampanju praktično bazirao na dva pojma: Prosperitati, korona virus – i to im je uspelo. U nedostatku pravog protivnika, mogao je da igra kao praktično jedini igrač na republičkom, pokrajinskom i, u većini mesta, i opštinskom nivou, a takođe su uspeli i da povećaju broj glasova u poređenju sa podacima od pre četiri godine, čak značajno.
Dakle oni koji su i do sada bili zadovoljni time u kom pravcu napreduje državna i mađarska politika u Vojvodini, mogu da budu mirni, da udahnu duboko i otvore šampanjac: sve će se nastaviti kao što je i do sada bilo.
Ipak, jedna stvar se počev od nedelje ipak promenila. Tridesetogodišnji period srpskog i vojvođansko – mađarskog višepartijskog sistema se završio. Vraćamo se u jednopartijski sistem.
Peter KOKAI
Foto: Mina Delić