Dakle, ono što se tada dogodilo, je da su tri kosovska policajca, naoružana do zuba, pritvorena od strane specijalnih jedinica srpske policije na teritoriji Srbije. Ali ne, ne, desilo se to da su srpske oružane snage upale na teritoriju Kosova i kidnapovale tri granična policajca. Ali ne, ne, to su bili terotisti koji su imali duge cevi, karte i špijunsku opremu i zarobljeni su duboko na teritoriji Srbije. To jest, nije tako, već se radilo o patrolnoj jedinici koju su činila tri policajca, a ranije je prijavljeno da su na teritoriji Kosova primećena naoružana maskirana lica i zbog toga su zatražili pomoć. To jest ne, jer su i sami rekli da su samo tražili pečurke i da im GPS nije radio. Oni su kidnapovani nakon što je srpska vojska izvršila agresiju i upala na teritoriju Kosova u znak osvete za hapšenje zloglasnog srpskog zločinca dan ranije. Ali ipak ne, jer srpska strana snimcima sa kamera može da dokaže da su njeni vojnici bili 19,5 kilometara od granice. U svakom slučaju, iz svega ovoga proizilazi da je cilj jedne strane destabilizacija i dalja eskalacija situacije. To jest, ipak to ne proizilazi, već proizilazi to, da druga strana po svaku cenu želi da započne rat. Jer smo došli do raskrsnice: ili će biti mira ili ga neće biti (recimo da je ovo nesumnjivo izuzetno mudra i vizionarska tvrdnja).
A sada iz svega ovoga treba izvući pouku(e). Nije lako.
Jedna je, ostati razumna osoba, pokušavajući da se kreće kroz mnoštvo konfliktnih, zapetljanih, zbunjujućih i konfuznih (lažnih) vesti kako bi stekli objektivnu sliku o tome šta se dogodilo, zapravo dešava. To je praktično nemoguće. Nešto se dešava, ali nemamo pojma šta.
A druga je ta, da se neodgovorna deca na odgovornim mestima igraju vatrom na onom igralištu, na kom bi se mi i naša deca klackali. I bilo je već slučajeva kada je varnica iznenada zaiskrila.
Uhapšeni policajci (Foto: nspm.rs)
