Trećeg vikenda avgusta na svim prelazima srpsko-mađarske granice formirali su se takvi redovi i s tim u skladu čekanja, za koje već duže vremena nije bilo primera: iz Srbije u Mađarsku bilo je gotovo nemoguće stići bez manjeg čekanja od četiri do pet sati, automobilom. Oni koji su se izvukli sa 240 minuta čekanja, mogli su da se raduju, jer je bilo i onih koji su morali da čekaju deset do jedanaest sati da bi prešli, po vrućini od 37 stepeni Celzijusa, praćenoj ne vrelim, već užarenim suncem.
Nije bilo nijedne jedine vesti da je neko od nadležnih podelio neku tečnost, postavio neke pokretne toalete, kako bi nepodnošljivo bilo malo podnošljivije.
***
U jednom od gradova na severu Bačke već mesecima traje zamena vodova daljinskog grejanja. Nedugo pre radova, u nekoliko ulica ponovo su bojili znakove na putu – možda je suvišno i objašnjavati koliko je ovaj posao smislen pre razbijanja asfalta…
Ali sve dok stranke koje su došle na vlast direktore i lidere lokalnih vlasti biraju tako da ne gledaju njihove sposobnosti, posvećenost, već gledaju na koliko su partijskih sastanaka i kampanja prisustvovali, koliko fotografija lidera stranke su lajkovali, dotle se ni ne treba čuditi krajnjem rezultatu koji se pokazuje u vidu prelaska granice, sve manjem broju dece i sve više onih koji odlaze iz zemlje.
Nepregledne gužve na srpsko-mađarskoj granici (Foto: nova.rs)
