Anonimno pismo poljoprivrednog proizvođača i veterana studentima, pristiglo u našu redakciju, objavljujemo u celosti, bez izmena:

Dugo sam razmišljao i pokušavao da nađem prave reči u vezi ove tragedije u Novom Sadu ,ni sad nisam siguran da sam ih našao ali pokušaću. Hteo bih da izrazim saučešće porodicama žrtava, one jesu u pravu, da im nismo dozvolili da svoju tugu izraze na način koji misle da je najprihvatljivi za njih.Njihova bol je neopisiva a mi samo kopamo po tim ranama i zbog toga se izvinjavam . Kao roditelj čije dete skoro 4 godine prolazi ispod te nadstrešnice, bio sam toliko uplašen u deliću sekunde da sam potražio pogledom svoje dete, iako sam znao da je tu negde, pored. Ali i vi kao porodice žrtava, pokušajte da shvatite nas koji podržavamo svoju decu, koja žele da dokažu i svoju stranu priče.Oni su naša budućnost i ako moram da biram između podrške njima i onima koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem direktni krivci za ovu tragediju jasno vam je da nemamo izbora. Mogu da pričam kao poljoprivrednik, to sam i dokazao mogu da pričam i kao čovek koji je branio ovu zemlju i da pitam i seljake i veterane da li smo se se za ovo borili i radili ,da hodamo ćutke i pognutih glava , praveći se da nam je sve potaman. Da li ovako treba da izgleda sistem u kome seljaku daš par subvencija, veteranima možda besplatne knjige za decu, popuste na karte i rešena stvar. Ovo nije zemlja u kojoj naša deca imaju sigurnu budućnost ,ovo je sistem pun korupcije i to svi znamo, ali cutimo,dokle. Svi znamo da kad je dete u stanju da pravilno postavi pitanje, zaslužuje i pravilan odgovor. Studenti su jasno rekli šta im nije jasno i šta traže, zašto nemaju pravo da svoju stranu priče ispričaju i na javnom servisu.  Ako vam deco na kraju bude trebala pomoć, vi nas pozovite, možda ćemo i imati hrabrosti doći. Žao mi je sto ne mogu da govorim u ime akademskih građana, jer im ja ne pripadam, kao što ne pripadam ni radničkoj klasi, pa ne mogu ni u njihovo ime da pričam, ali jedno sigurno znam, ako budem ćutao i bude ljudskih žrtava i moje ruke će biti krvave, a ja to ne želim. Dao sam reč da ću braniti narod i državu a ne korupciju. Kao na početku i na kraju se još jednom izvinjavam porodicama žrtava, oprostite nam ako možete.

Transparenti sa studentskih blokada (Foto: glas-javnosti.rs)