Od početka 21. veka, dugotrajne suše su sve češće u Srbiji: njihov broj se udvostručio poslednjih šezdeset godina, uzrokujući štetu od milijardi evra poljoprivredi. Kao rezultat klimatskih promena, kišni periodi su kraći i intenzivniji, dok suše traju duže i uzrokuju ozbiljne gubitke useva.
Tvrdnju u podnaslovu o klimatskim promenama je pre više od deset godina izneo istraživački tim koji je predvodio Jørgen E. Olesen, poljoprivredni ekonomista sa Univerziteta Aarhus u Danskoj.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku krajem maja, kukuruz je ove godine u Srbiji posejan na 961 hiljada hektara, pšenica na 607 hiljada hektara, a soja na 206 hiljada hektara. Iako je kukuruz biljka koja voli toplotu, a i suncokret je dobro podnosi, trenutne vrućine nisu povoljne ni za ove useve.
I pored navodnjavanja, prinosi su smanjeni
Imre Ereg i Akoš Ric iz Bačkog Petrovog Sela su školski drugovi, obojica imaju po 42 godine i obojica su poljoprivrednici. Međutim, imaju i različite životne puteve. Imre nastavlja ono što su njegovi baba i deda započeli, radili i njegovi roditelji, a on i njegov stariji brat dalje nastavljaju. Oni obrađuju zemlju i bave se ovčarstvom. Akoš je prva generacija poljoprivrednika i voćara.
-Diplomirao sam 2007. godine kao inženjer poljoprivrede, smer upravljanje životnom sredinom u Gedeleu, a kada sam se vratio kući, počeo sam da se bavim poljoprivredom. Moja porodica je imala nekoliko hektara zemlje, a još nešto sam i zakupio. Od poljskih useva sam uzgajao pšenicu, kukuruz i soju, a u bašti krompir, luk, krastavce i beli luk. Poslednje tri godine uzgajam samo beli luk. Takođe imamo i voćnjak od pet hektara sa kajsijama, jabukama i orasima. Čak i uz navodnjavanje, došlo je do značajnog pada prinosa, a i kvalitet je postao lošiji. Kod ratarskih useva, gde smo mogli da navodnjavamo, poslednjih godina smo postigli prosečne prinose, tako da povećavamo kapacitet navodnjavanja u ovim područjima. Iz kanala navodnjavamo sistemom za navodnjavanje, a voćnjak zalivamo iz bunara. Međutim, verovatno da nadležni za vodovod vremenom neće moći da napune ove kanalske sisteme na način koji je dugoročno održiv.
Moramo se i uz pomoć tehnologije pripremiti za sušu. Tehnologije minimalne obrade i bez obrade, tj. tehnologije bez oranja ili uz minimalnu obradu, imaju budućnost i primorani smo da to učinimo. Ja ih još ne koristim, jer su za to potrebne mašine koje malo gazdinstvo poput našeg ne može da priušti, te bi to mogli da uradimo samo uz saradnju. Precizna tehnologija bi se takođe isplatila na duži rok, ali je skupa, a mala i srednja gazdinstva je ne mogu priuštiti. Za sada, sve što možemo da uradimo jeste da pokušamo da povećamo jesenju setvu i da kukuruz sadimo samo na navodnjavanom zemljištu – kaže Akoš, koji je svoj prvi sistem za navodnjavanje kupio uz državnnu podršku pre više od 10 godina, a zatim je zahvaljujući tenderu kupio i pumpu.
Akoš Ric (Foto: privatna arhiva)
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, potpisao je krajem jula ugovore vredne 450 miliona dinara sa 459 registrovanih gazdinstava za podršku kupovini opreme i sistema za navodnjavanje.
Hoće li se isplatiti pokrenuti kombajn?
Bačko Petrovo Selo je u relativno srećnoj situaciji, sa prilično velikim površinama na obodu sela koje imaju pristup navodnjavanju, ali mnogi ljudi ne mogu da ulože oko 40 hiljada evra u ozbiljniji sistem za navodnjavanje. Prema Akoševom mišljenju, da ako imaju kanal na kraju svog zemljišta, to bi trebalo da urade. 70 posto zemlje Akoševe porodice je moguće navodniti. Postojala je parcela gde su godinama gajili soju, jer ona prilično dobro podnosi monokulturu: postigli su prinos od 20 metričkih centi sa jednim ili dva navodnjavanja, ali tokom prošlogodišnje suše i vrućine, postigli su samo 15 metričkih centi sa tri navodnjavanja. Troškovi navodnjavanja su bili oko 2 metričke cente soje, tako da se i dalje isplati, ali je bila jedna parcela koja nije bila navodnjavana i dala je prinos od samo dve metričke cente. Prinos navodnjavanog kukuruza je bio 40-45 metričkih centi prošle godine, a tamo gde biljke nisu dobile vodu, od 20-25 metričkih centi.
Na zemljištu koje Imre obrađuje nema sistema za navodnjavanje, ali i oni razmišljaju o tome.
Imre Ereg (Foto: privatna arhiva)
-Ove veoma jake vrućine predstavljaju problem, jer čak i ako postoji navodnjavanje, biljke ne mogu toliko da iskoriste vodu, već imaju tendenciju da se skuvaju u njoj. Stoga je veoma važno razmotriti ako zalivamo, kako to radimo. Da li to činimo sistemom kap po kap ili sistemom za zalivanje sa krilcima za kišu. Ovo je minimum koji treba uraditi. Mi radimo na gornjem zemljištu, a ne na livadama, a to je 99 posto nenavodnjavanih površina. Prošle godine smo imali 20-25 metričkih centi kukuruza, na jednoj ili dve parcele možda 30, ali je ove godine upitno da li će uopšte biti parcela zbog kojih će se isplatiti pokrenuti kombajn – kaže Imre, koji je do sada uzgajao kukuruz, pšenicu, ječam suncokret, a već nekoliko godina više ili manje uspešno uzgaja stočni sirak, jer mu je potrebno manje vode nego kukuruzu.
-Ovo je već četvrta godina da ima problema sa sušom i cenama useva, a sirak bi možda mogao da donese solidan prosečni prinos. Ali ove godine nismo imali sreće sa tim, posadili smo ga početkom maja, pa je došlo hladno, kišovito vreme, klijanje je bilo slabo, nesrazmerno. Zatim je kultura upala u šok, pokušali smo to da popravimo folijarnim đubrivima, ali smo možda oko 80 posto uspeli u tome. Postoji problem i sa otkupnom cenom ove kulture, ali je mi ne možemo skladištiti, moramo je prodati, da bismo imali kapital – deli Akoš svoju zabrinutost.
Agrotehnika se pokazuje u biljkama
Do sada je glavna hrana za životinje bio kukuruz, ali će ove godine biti zamenjen ječmom i stočnim sirkom. Imre drži ovce, on i brat su ranije tovili i bikove, ali su prestali to da rade pre mnogo godina.
-Adaptacija na sušu kod nas prvenstveno podrazumeva vremenski raspored zemljanih radova i očuvanje što je moguće više vlage. Takođe koristimo i Gruberovu tehnologiju, ali se uglavnom držimo tradicionalnog oranja. Ako je moguće, zemljište zapečatimo u jesen, kako bismo sprečili isparavanje i pomeramo samo onoliko koliko je potrebno. Nisam protiv obrade bez oranja, ali verujem da tehnologije treba kombinovati: ima kada je oranje neophodno, na primer kada treba veće količine ostataka stabljika kukuruza ili sirka vratiti u zemljište, ali obično ne oremo pod pšenicom ili ječmom, koristimo samo Gruber (Gruber je mašina za obradu zemljišta koja se koristi za mešanje žetvenih ostataka sa zemljom, smanjenje korova i pripremu zemljišne posteljice za setvu). On radi na principu sečenja i mešanja zemljišta, omogućavajući dubinu obrade od 5 do 35 cm, bez prevrtanja zemljišta. Ovo rezultira boljim zadržavanjem vode i smanjenom potrošnjom goriva, prim. prev.)ili tanjiraču, tako sejemo i odmah sabijamo teškim valjkom da bismo smanjili isparavanje. Isto to radimo i u proleće. Za korenaste useve imamo i alat za obradu zemljišta koji ne zahteva valjanje. U trenutnim vremenskim uslovima, veoma je jasno ko je koristio koju vrstu agrotehnologije, a to se vidi na biljkama – kaže Imre.
Oni izbegavaju i upotrebu velikih količina đubriva, posebno na kukuruzu, jer ako podstakne biljku, zahtevaće više vlage, a bez iste će propasti. Zbog toga, Imre i njegova porodica već treću godinu zaredom ne primenjuju ni osnovno ni drugo đubrivo za svoj kukuruz, već ga samo sade u pšeničnim poljima, tako da mogu da postignu solidnu žetvu uprkos suši: poslednjih godina je to 20-30 metričkih centi, dok se u prošlosti prinos kukuruza ispod 5o metričkih centi smatrao lošim.
-Do sada nismo uzgajali uljanu repicu, jer na jesen ima puno drugih poslova, ali ćemo je ove godine uzgajati, kao i pšenicu i ječam. Žitarice same rađaju, ali ostale kulture će dati najviše 30 procenata prinosa. To je žalosno. Mnogi ljudi odustaju od kukuruza i prelaze na ječam. Moramo to da prihvatimo. Moramo proizvoditi ono što rađa. Teško je to doživeti: stara polja kukuruza su prazna, sada ih pretvaramo u skladišta za zrnevlje. Ali ako želimo da nastavimo da se bavimo poljoprivredom, moramo da se prilagodimo situaciji – naglašava Imre.
Nema sigurnosti bez intervencije države
Deset udruženja poljoprivrednika iz Vojvodine i centralne Srbije traži od države subvenciju od 300 evra po hektaru za prolećnu setvu i voćnjake prijavljene u sistemu e-agrar zbog štete od mraza i suše. Ukoliko se to ne desi, u avgustu će izaći na ulice. Prema Imreovim rečima, ovih 300 evra bi trebalo za to, da poljoprivrednici prebrode ovu godinu.
-Trebalo bi nam barem dati šansu da nastavimo da se bavimo poljoprivredom. Svake godine je sve teže i trebalo bi da se razvijamo, ali ne možemo. Potrebno nam je stabilnije, predvidljivije tržište, kako bismo mogli da planiramo. Troškovi rastu, cene useva fluktuiraju, država bi mogla da interveniše zaštitnom cenom – kaže Imre, dok Akoš misli da nedostaje stvaranje jednog takvog fonda iz kog bi država mogla da ublaži štetu od suše.
Ovo je već druga godina da Imre i njegova porodica osiguravaju sve, jer ako se dogodi prirodna katastrofa, možda neće moći da plate ni zakupninu zemljišta.
-Ovako smo mirniji, ako dođe neka oluja, nećemo biti potpuno uništeni. To nisu mali iznosi, ali država nadoknađuje 40 posto. Mnogi ljudi žale da daju novac za to – dodaje Imre.
Akoš godinama osigurava žitarice za jesenju setvu. Kod njega je ove godine padao grad i osiguravajuća kompanija je priznala štetu od 15 posto. Akoš je želeo da osigura i voćnjak od štete od grada i mraza, ali osiguravajuća kompanija je htela da preuzme rizik od štete tek od 20. marta, dok prema iskustvu iz poslednjih godina mraz obično dolazi 10. marta, a to osiguravajuća kompanija odlično zna.
Da li bi veći broj osiguranika rezultirao boljim uslovima?
Prema prethodnim podacima Narodne banke Srbije, udeo poljoprivrednog osiguranja na tržištu osiguranja je samo 4 procenta. Ministarstvo poljoprivrede takođe daje poljoprivrednicima subvencije za premije osiguranja, ali uprkos tome, broj korisnika je pao sa više od 27 hiljada u 2023. na skoro 21 hiljadu u 2024. godini.
Prema Ministarstvu, ako bi više ljudi osiguralo useve, žitarice, višegodišnje zasade i životinje, ne samo da bi se smanjio njihov rizik, već bi i uslovi osiguranja bili bolji.
Pre dve godine, samo 15 posto obrađenog zemljišta bilo je osigurano, uglavnom od udara groma, požara i poplava. Odnos je još gori u stočarstvu, gde je osigurano samo 5 posto stoke. Za one koji su registrovani u aktivnom statusu i potpisali su ugovor sa osiguravajućom kompanijom između 16. novembra prethodne godine i 15. novembra tekuće godine, država nadoknađuje 40-70 procenata premije osiguranja, u zavisnosti od lokacije i vrste useva.
Kako dalje?
Prema rečima stručnjaka, jedini način da srpska poljoprivreda opstane, pa čak i izađe iz ovog ćorsokaka, bio bi razvoj prerađivačke industrije.
Imre i njegova porodica koriste deo useva kao stočnu hranu, ali u slučaju ovaca, ako bi imali klanicu, njihov profit bi bio mnogo veći, tako da sada uglavnom nakupci imaju koristi. Kaže da i nije lako ući u sve to, jer vas veliki igrači lako mogu zamajati. Imre dodaje da danas preduzimaju samo ono što mogu da reše unutar porodice. Moraju da sede na više stolica, jer je teško živeti samo od poljoprivrede.
Akoševi sada obrađuju samo onoliko zemlje koliko sami mogu da postignu, jer ne mogu da priušte stalnu radnu snagu, a povremena je često nepouzdana.
Obojica se slažu oko jednog: prošla godina je bila katastrofa, ali će ova godina biti mnogo gora.
Roža Feher
Vojvođanska njiva, ilustracija (Foto:nsuzivo.rs)
