Da bi napravili neki uvod u celu priču, evo nekih crtica o tome, šta o protestima u Srbiji pišu strani mediji.
The Guardian piše da su protesti protiv vlade eskalirali u petak uveče, a neposredan razlog je bio izveštaj o policijskog brutalnosti i prekomernoj upotrebi sile.Kako dalje kažu, ovo je četvrti dan nemira širom gradova Srbije, a u Beogradu je policija ispalila suzavac na demonstrante i pokušala da razdvoji rivalske grupe demonstranata. Malo nema veze s mozgom, s obzirom da je policija čuvala kriminalce, nije nikoga razdvajala, ali dobro. Kako dalje navode, desetine ljudi je povređeno u nasilim sukobima, dok su stotine privedene tokom protekle nedelje, a devet meseci uglavnom mirnih antikorupcijskih i prodemokratskih protesta je dostiglo tačku ključanja.
BBC izveštava da su kancelarije vladajuće Srpske napredne stranke zapaljene tokom pete noći nemira zaredom, tokom kojih su se ponovo sukobili protestanti i policija. Dodaju da je u Valjevu policija navodno (kako navodno?) upotrebila šok bombe i suzavac protiv demonstranata nakon što je mala grupa maskiranih osoba napala prazne prostorije SNS-a. Bilo je široko rasprostranjenih tvrdnji o nasilju i policijskoj brutalnosti u Beogradu i Novom Sadu. Kako kažu, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je negiralo ove tvrdnje.
Reuters između ostalog pominje i da su svakodnevni protesti širom Srbije, uzrokovani smrću 16 ljudi kada se krov renovirane železničke stanice u Novom Sadu urušio prošlog novembra, poljuljali popularnost Vučića i SNS-a. Takođe dodaju i da sve direktno prenosi televizija N1. Pa ko će drugi, možda RTS? Ključna rečenica je sledeća: Studenti, opozicione grupe i antikorupcijske organizacije su optužile Vučića i njegove saveznike za veze sa organizovanim kriminalnom, upotrebu nasilja protiv političkih rivala i suzbijanje medijskih sloboda – optužbe koje oni poriču. Mogu da poričnu šta hoće, dalo bi se tu još šta dodati.
Al Jazeera piše uglavnom isto kao i prethodni mediji, a dodaju i da su protesti održani u više od 90 lokacija širom zemlje.
Najinteresantnije izveštavanje o protestima potiče od čuvenog Le Monde-a. Sam naslov: U Srbiji je protestni pokret postao nasilan, izazvan provokacijama vlade, mnogo govori. U prvom pasusu već, pominje se da se predsednik Aleksandar Vučić suočava sa optužbama da je slao huliganske grupe da suzbiju antikorupcijski pokret koji potresa zemlju poslednjih devet meseci. Šta je on na to odgovorio zaista nije bitno, pošto nikako nije nadležan, ni po zakonu, a ni drugačije.
Novinari France 24 su razgovarali i sa prof. dr Nebojšom Vladisavljevićem, profesorom političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu, o tome kako se protestni pokret promenio tokom višemesečne borbe. Profesor Vladisavljević inače istražuje autoritarizam i demokratizaciju, društvene pokrete i revolucije, nacionalizam i regulaciju nacionalnih i etničkih sukoba, ustavni dizajn u novim demokratijama i podeljenim društvima i ulogu medija u demokratizaciji.
Na pitanje kako su se masovne demonstracije razvijale poslednjih meseci i zašto su se njihovi zahtevi proširili, profesor je odgovorio sledeće:
-U prvih nekoliko meseci, zahtevi demonstranata bili su usmereni na pravnu i političku odgovornost onih koji su odgovorni za smrt 16 ljudi u Novom Sadu – što znači onih, koji su učestvovali u renoviranju železničke stanice, ali i njihovih političkih šefova. Dakle, fokus je bio na pravosuđu, tužilaštvu, da pokrene pravne postupke protiv odgovornih. Međutim, to očito nije uspelo, uprkos masovnim protestima.
Ovo su protesti bez presedana u ovom regionu, a verovatno čak i šire u Evropi, u poslednjih nekoliko decenija. Zemlja ima oko 6 miliona stanovnika i bukvalno je bilo na stotine hiljada ljudi koji su protestovali mesecima. Samo u Beogradu je bilo četiri velika protesta za nekoliko meseci, i na svakom je bilo više od sto hiljada ljudi. A Beograd je grad od milion i po stanovnika. Na jednom od protesta, sredinom marta, bilo je oko 300 000 ljudi, što je četiri do pet procenata stanovništva cele države, tako da je masovno.
Vlada i pravosuđe su u suštini ignorisali zahteva za odgovornost. Čak i posle nekoliko meseci, ove postupke koje su tužioci pokrenuli, sudovi nisu potvrdili. To je očigledno ljudima govorilo da se ništa neće desiti. Zato su zahtevi premešteni na političku scenu za vanredne parlamentarne izbore, jer je bilo očigledno da se pod ovom vladom neće mnogo toga desiti kada su u pitanju ovi početni zahtevi.
Protesti su osam meseci bili veoma mirni. A onda je krajem juna bio onaj četvrti protest u Beogradu, na kom je bilo više od 100 000 ljudi i tada je policija prvi put zapravo upotrebila silu protiv mirnih demonstranata – i to je bilo nakon protesta, kada su se ljudi već razilazili. E to je velika eskalacija, jer su pre kraja juna, u suštini, vlada i snage bezbednosti ostajale skrivene od protesta – čekali su da se protesti smire na potpuno isti način kao što su to činili i prethodnih godina, jer smo imali nekoliko talasa protesta u poslednjih par godina.
Međutim, ovoga puta su zapravo promenili strategiju, upotrebili masovnu silu i pritvorili na stotine ljudi, uglavnom mladih, širom zemlje, što je potom radikalizovalo proteste u narednim nedeljama. Ranije je bilo skupova, marševa ili kratkih blokada puteva, ali su to uglavnom bile komemorativne blokade u trajanju od 16 minuta, za 16 ljudi poginulih u Novom Sadu. Ali sada, nakon upotrebe sile od strane policije, imali smo blokade puteva satima. I demonstranti su izbegavali kontakt sa policijom – kad god bi došla policija, oni su otišli u drugu ulicu i blokirali još jednu ulicu. Međutim, u poslednjih nekoliko dana videli smo još jednu eskalaciju, koja se dešava korišćenjem bandi koje je unajmila vladajuća stranka, a koje se predstavljaju kao pristalice vladajuće stranke. Prepoznajete ih po tome što su uniformno obučeni – u civilnoj su odeći, ali svi imaju crne majice, crne kratke pantalone, crne bejzbol kape, neki imaju kapuljače. Takođe idu svi zajedno, neki noseći palice, da čuvaju kancelarije vladajuće stranke širom zemlje i provociraju demonstrante kako bi ih policija potom pretukla. I tome svemu smo svedočili poslednjih dana.
Prof. dr Nebojša Vladisavljević (Foto: N1)
France 24: U kojoj meri sukobi ove nedelje označavaju promenu u obimu mobilizacije ovih vrsta vanlegalnih bezbednosnih snaga?
-To je u suštini pitanje razmera. Oni su prethodnih godina često koristili ove momke, ali uvek su pokušavali da to urade kada niko ne vidi šta se dešava – pa su ih koristili da tuku ovde ljude – kao i da u ime vladajuće stranke vrše pritisak na raznorazne ljude, pa čak i na članove sopstvene stranke koji se nisu pridržavali stranačke linije, ali posebno protiv kritičara vlade. Ali opet, zaista je u javnosti i retko su bili tako jednoobrazno obučeni kao sada. Tako da su sada svima očigledni.
Ono što ovih dana vidimo jeste da oni tesno sarađuju sa policijom – u nekim slučajevima, policija čak dobija i naređenja od nekih od njih, što je nešto što ranije nismo videli, a među pomenutima vidimo čak i neke ljude sa krivičnim dosijeom. Jedan od poznatijih je Đorđe Prelić, koji je osuđen za ubistvo Brisa Tatona, francuskog fudbalskog navijača koji je preminuo u Beogradu 2009. godine, u suštini ubijen od strane lokalnih nasilnika. Tako da je jedan od tih momaka viđen među pomenutim momcima obučenim u crno. Oni sada pokušavaju da ovo predstave kao neku vrstu kontramobilizacije Vučićevih pristalica, ali zapravo nije. To su samo unajmljene bande. Pre samo nekoliko godina, vladajuća stranka je imala kapacitet da mobiliše popriličan broj ljudi u znak podrške Vučiću i vladajućoj stranci. Imali smo nekoliko talasa protesta opozicije u poslednjih nekoliko godina, a 2019. godine je vladajuća stranka održala kontramiting u Beogradu, koji je zapravo mobilisao oko 60 000 ljudi. Bio je to veoma veliki protest koji je mogao da parira protestima opozicije.
Ove godine su pokušali to da urade u nekoliko navrata, ali su zapravo mobilisali vrlo malo ljudi – samo one koji su zaista morali da budu tamo, partijske funkcionere, radnike javnog sektora, neke sa privremenim ugovorima, ljude koji primaju socijalnu pomoć i plaše se da će je izgubiti ako ne dođu. Sada ne mogu da mobilišu nikoga da dođe da ih brani. Zato koriste ove unajmljene bande, jer očito ne mogu nikog drugog da mobilišu.
France 24: U kojoj meri Vučićeva vlada pokušava aktivno da ublaži neke od ovih poziva na odgovornost i obaveza, pre nego da odgovori na proteste golom silom?
-Kada je reč o retorici, on to radi sve vreme, pokušava da prestavi kao da radi nešto kako bi se postigla odgovornost kada je u pitanju ono što se dogodilo u Novom Sadu. Ali u stvari, oni nisu mnogo uradili po tom pitanju. Krajem jula su dva bivša ministra i još nekoliko ljudi uhapšeni zbog ozbiljnih optužbi. Ne za sitnice, već za prevaru od preko 100 miliona dolara, kada je reč o ovoj brzoj železnici od Beograda do Subotice. Još uvek nije jasno odakle je ovo poteklo – imajući u vidu kako su Vučićeva štampa i tabloidi napali one tužioce koji su ovo pokrenuli, čini se da gubi kontrolu nad tužilaštvom i pravosuđem. Očigledno je da neke ljude čvrsto kontroliše. Međutim, Vučić i njegovi lojalisti na vrhu vlade bili su prilično nervozni kada su se dogodila pomenuta hapšenja. Dakle, izgleda da u ovom trenutku gubi kontrolu unutar pravosuđa. Ali opet, zaista je nejasno da li će se ovo završiti osuđujućim presudama.
France 24: Kako objašnjavate Vučićevu uzdržanost da raspiše prevremene izbore koje bi njegova koalicija mogla da iskoristi da ojača svoj legitimitet uprkos ovim protestima?
-Problem sa kojim se suočavaju u ovom trenutku jeste to što je njihova popularnost znatno pala u poslednjih nekoliko meseci. Istina je da u početku mnogi ljudi koji su zapravo bili kritičari vlade i iz opozicije nisu želeli da pokreću pitanje vanrednih izbora iz više razloga. Prvenstveno zato što su smatrali da bi to skrenulo pažnju sa onoga što se dogodilo u Novom Sadu i sa pitanja odgovornosti – a to je bio stav većine ljudi. Ali i zato što su smatrali da je Vučić tada još uvek bio popularan i opozicija ne bi mogla da dobije mnogo na izborima. Ali, to je bilo početkom ove godine. U međuvremenu, stvari su se promenile… Bilo je jedno verodostojno istraživanje javnog mnjenja, koje su sprovela dvojica mojih kolega, profesora sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Uradili su veliku anketu: vlada u ovom trenutku ima manje pristalica nego opozicija. Dakle, to je oko 40, 41 posto za celu vladajuću koaliciju i pre 50 posto za opoziciju.
Sada, očigledno, još uvek ne znamo da li će na opozicionim izborima biti jedna opoziciona lista ili dve ili tri. Ali, oni su procenjivali ove mogućnosti i koju god mogućnost da uzmete, bilo da je u pitanju jedna opoziciona lista ili dve ili tri – opozicija pobeđuje. Anketa je urađena pre oko mesec dana. Dakle, postoji dobar razlog zašto Vučić izbegava prevremene izbore u ovom trenutku – jer prema anketama izgleda da bi izgubio čak i nepravedne, pa čak i autoritarne izbore. Zato pokušava ovo nekako da odloži.
Ali, moja pretpostavka je da ćemo imati izbore u narednih nekoliko meseci. Jer je zemlja potpuno blokirana. Ništa ne funkcioniše. Ne možete ništa da uradite – vlada je u suštini izgubila sposobnost da vlada. Jedini izlaz su izbori.
Protesti u Srbiji (Foto: Beta/Katarina Redžić)
