Iznenadna upotreba nasilja od strane provokatora protiv devetomesečnog protestnog pokreta studenata u Srbiji ne sluti na dobro za ambicije predsednika Aleksandra Vučića da se pridruži Evropskoj uniji.
Nakon devet meseci stalnih protesta i demonstracija, srpske vlasti nisu uspele da zaustave studentski pokret protiv korupcije koji je potresao balkansku zemlju,a od urušavanja sveže renovirane nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji, u novembru 2024. godine. Tragedija, u kojoj je poginulo 16 ljudi, u Srbiji se naširoko posmatra kao direktna posledica endemske korupcije koja muči zemlju od 6,6 miliona stanovnika.
Na vlasti od 2014. godine, prvo kao premijer, a zatim i kao predsednik, Aleksandar Vučić nikada nije ozbiljno razmatrao zahteve studenata za funkcionisanjem pravosuđa i vladavinom prava. Niti je pokazao spremnost da popusti pred njihovim pozivima na vanredne zakonodavne izbore. U zabrinjavajućem potezu, nakon višemesečnog omalovažavanja mirnih demonstracija, on je sada usvojio strategiju zastrašivanja, raspoređujući telohranitelje i huligane povezane sa moćnim mrežama organizovanog kriminala u Srbiji na ulice, u utorak 12. avgusta.
Od utorka, a intenzivirajući se u subotu, nekoliko srpskih gradova postali su noćna bojišta, dok su se pristalice vlade sukobljavale sa demonstrantima. Maskirani muškarci neidentifikovanog porekla opljačkali su kancelarije vladajuće stranke. Niz nasilnih hapšenja su snimljena i naširoko deljena na društvenim mrežama, u jasnom pokušaju da se uzburka javno mnjenje. U međuvremenu, vlasti optužuju opoziciju da želi da „uništi Srbiju“ i gurne zemlju u „građanski rat“. Strategija podseća na odgovor na Evromajdan u Kijevu, Ukrajini, 2013. i 2014. godine, kada je vladajuća stranka koristila grupe huligana i policajaca u civilu poznate kao Tituški, da bi sejala nasilje na mirnim okupljanjima.
Pasivnost u evropskim prestonicama
Podsticanjem haosa koji i sam osuđuje, Vučić se očigledno nadao da će nasilje diskreditovati srpske studente, posebno u očima Evropske unije i njenih lidera. Da bi mobilisao snažnu prorusku struju u svojoj zemlji, redovno je, i bez dokaza, optuživao „strane službe“ za „organizovanje obojene revolucije“. U stvari, do sada se srpski predsednik uvek oslanjao na pasivnost Brisela i evropskih prestonica, koje su nerado kritikovale njegove metode.
Francuski predsednik, Emanuel Makron, koji je 2024. godine prodao 12 borbenih aviona Rafal Srbiji, hvaleći „strateški pomak“ zemlje koja je ranije većinu svog oružja nabavljala iz Rusije, uzdržao se od kritika. Nemačka, koja računa na Vučića da otvori rudnik litijuma, ključan za njenu automobilsku industriju, ali koji je veoma kontroverzan u lokalnom okruženju, bila je podjednako diskretna. U Briselu, Evropska komisija nije bila ništa glasnija.
Protestni pokret nije bez dvosmislenosti, sa mnogim nacionalističkim i proruskim sloganima koji se pojavljuju među demonstrantima. To ne bi trebalo da spreči EU da se suoči sa očiglednom istinom da nastavak pregovora o pristupanju Srbije pod Vučićevom vlašću nema smisla. To samo jača uverenje među srpskim protivnicima da Evropa podržava njihovog autokratu.
(Članak je objavljen 18. avgusta 2025. godine. Prevela: Ljudmila Janković Gubik)
Protesti u Srbiji, avgust 2025. (Foto: dw.com)
