Kao što već svi znamo, studenti 1. novembra organizuju miran komemorativni skup, zašto, nije potrebno objašnjavati, potrebno je samo osvrnuti se unazad godinu dana i biće sve jasno.

Ono što nije sasvim jasno, jeste koji su ishodi mogući tog 1. novembra.

Aleksa Simić, iz studentskog ugla, izneo je svoje mišljenje o ovome, na portalu Savremena politika. Za one koji ne znaju još ko je Aleksa Simić, navešću da je on jedan od veoma aktivnih studenata u ovim vremenima, a studira Fakultet političkih nauka u Beogradu.

Dakle, Aleksa kaže da je namera studenata organizacijom ovog komemorativnog skupa 1. novembra i više nego jasna. Kao prvo i najbitnije, potrebno je podsetiti se odakle je borba krenula i koji su motivi koji su narodu dali snage da u ovoj borbi istraje nezamislivo dug period. Posebno u trenutnoj situaciji, i kako se ona vremenom razvijala, gde je sav fokus prebačen na izbore, liste, procente, međunarodne aktere i druge slične pojave, a čini se da smo se udaljili od onoga što je u samoj srži svega – pravda za poginule i njihove porodice i nalaženje odgovornih za njihovu smrt. Izgleda da je i više nego neophodno osvrnuti se na početak, usred ovolikog nasilja ponovo pronaći empatiju i iz nje crpsti energiju da se borba za pravdu privede kraju.

Drugi razlog je, kako piše Aleksa, da je veoma važno da i svetu, koji će ovo pažljivo posmatrati, a i samima sebi, dokažemo da se borba nije ugasila, da želja i spremnost za promenama postoje uprkos umoru i da su metode studenata nenasilne i ispravne. Već mesecima se može čuti kako su studenti izgubili fokus, energiju, da se protesti radikalizuju iz očaja i da je država spremna da odsvira kraj. Skup prvog novembra će za zadatak imati da upravo razbije ove priče i razuveri sve koji su u mogući uspeh posumnjali.

Prema mišljenju Alekse Simića, prvi novembar bi mogao da se odvije u 3 različita pravca, ako se uzmu u obzir namere studenata i vlasti, mada je kako i sam kaže veoma nezahvalno u ovim vremenima prognozirati dešavanja.

Dakle, prvi pravac je da će skup proći bez ikakvog nasilja, provokacija i dizanja tenzija. Građani će se mirno i u ogromnom broju okupiti kako bi odali počast žrtvama, podsećajući se osnovnog motiva njihove borbe. Iz ugla učesnika pokreta koji predvode studenti, prvi novembar će dati novu energiju za nastavak, posebno u trenutku kada se cela situacija čini umarajućom i frustrirajućom za prosečnog građanina.

Drugi pravac jeste preslikavanje dešavanja koja su se dogodila u Srbiji ovog leta, kada je došlo do pojačavanja tenzija i sukobljavanja građana i policije. U ovom slučaju je represija policije na višem nivou nego do sada, ali i dalje neće biti najekstremnijih slučajeva nasilja i posledica koje ono nosi, prema Aleksinom mišljenju. Nakon toga se može očekivati niz protesta kao odgovor na policijsku brutalnost.

Treći i ujedno i najgori pravac, jeste situacija u kojoj dolazi do sada neviđene eskalacije nasilja. Nije potrebno naglasiti da će u ovom slučaju represija od strane policijskog aparata biti podignuta na najviši nivo, a šta će se posle toga dogoditi, jeste sasvim nepredvidivo.

Kako dalje piše Aleksa Simić, a što je zapravo jedno od najvažnijih pitanja, ostaje da se vidi da li će vrhovni radikal uspeti da obuzda svoj ego tog dana i sudrži se od izazivanja nasilja na ulicama.

A šta na sve ovo kaže glavnokomandujući?

Ta osoba je za Blic izjavila da će 1. novembar biti dan kao i svaki drugi, osim što će oni ljudi koji su verujući otići u crkvu, zapaliti sveću i ponašati se odgovorno prema porodicama nastradalih.

Kao i uglavnom, ja lično ni sad ne razumem šta je uopšte hteo da kaže, jer bi odgovornost prema porodicama nastradalih trebala da se ogleda prvenstveno u tome da se nađu odgovorni za strašnu tragediju, a država to za ovih godinu dana nije uradila.

Zatim je izjavio i sledeće:

„Oni koji nisu odgovorni imaće različite paganske, neke satanističke običaje da to obeleže, pre svega mislim na blokadere. Kao što vidite, to su radili sve vreme. Ništa od naših običaja nije izmišljenih 16 minuta na ulici. To ne postoji u Srbiji, to ne postoji u pravoslavlju. To je Bog zna odakle“.

Još jedna u nizu potpuno nebuloznih izjava našeg predsednika, s tim da je interesantno u svemu da se za religiju hvata neko ko očito u Boga uopšte ne veruje.

Zatim je predsednik ove naše države naglasio da se opozicioni mediji i studenti u blokadi utrkuju u poslednjih skoro 12 meseci da plasiraju bezočne i monstruozne laži.

To, ko laže nije valjda ni potrebno raščišćavati, mi, nezavisni mediji se ne utrkujemo ni sa kim, samo za razliku od režimskih medija pod čizmom istog tog ko nas optužuje, objavljujemo suve činjenice.

Studenti isto to rade.

Dakle, kaže dalje glavnokomandujući (za sada), lagali su (nemamo pojma tačno ko, ali okej) o zvučnom topu (jeste, koreografija desetina hiljada ljudi je bila baš precizno uvežbana), nemamo zvučni top, to jest imamo, ali to nije taj, ali imamo i taj, mada to nije taj taj i tako bla bla…

Predsednik se nervira i zbog toga što nam smeta jedan park u centru Beograda, misli valjda na ono ruglo od Ćacilenda…. Pa naravno da nam smeta, jer takva demonstracija prostakluka, nadobudnosti i bahatosti vlasti ne postoji nigde na svetu, a kamoli usred jedne prestonice… Kako to objašnjavamo turistima i diplomatama (ovi potonji nam doduše sve manje i manje dolaze), Bog sveti zna.

Predsednik navodi da blokaderi ne mogu da razumeju da neko hoće samo da izrazi svoje mišljenje i da kaže „Da, ja mislim drugačije, razlikujem se od vas“.

Pa, da je bilo ko drugi ovo izjavio, nekako da čovek razmisli. Ali pošto je ovo izašlo iz njegovih usta, toliko je apsurdno, da jednostavno nije potrebno komentarisati.

Pošto je naš predsednik navikao da bude i vrhovni influenser, pa komentariše i ono što treba i ono što ne treba, da se podsetimo uopšte koje su dužnosti jednog šefa države, pošto smo u ovom haosu to davno zaboravili, jer se ovaj trenutni naš, ne skida sa svojih medija.

Nadležnosti predsednika Republike

Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Mandat predsednika Republike traje pet godina, a počinje polaganjem zakletve pred Narodnom skupštinom.

Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije i predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu.

Predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade kad god se bira nova Vlada i pri tom je dužan da predloži onog kandidata koji može da obezbedi izbor Vlade.

Predsednik Republike može vratiti Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje ako smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način.

Predsednik Republike može, u skladu sa Ustavom i zakonom, da raspusti Narodnu skupštinu na obrazloženi predlog Vlade i pri tom donosi odluku kojom raspisuje izbore za narodne poslanike.

Predsednik Republike ukazom proglašava zakon, raspušta Narodnu skupštinu, postavlja i opoziva ambasadore Republike Srbije, daje odlikovanja i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.

Odlukom predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, daje pomilovanja, imenuje generalnog sekretara predsednika Republike, šefa Kabineta predsednika Republike, savetnike predsednika Republike i druge funkcionere u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike.

Predsednik Republike komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.

Dakle, niti piše da treba da bude ovakva tračara, pa da čak komentariše i slučaj Vujadina Savića (eeeeeej, predsednik države), ruske vakcine, NIS, da prisustvuje probijanju desne tunelske cevi na tunelu “Iriški venac”, da komentariše svakojake gluposti, samo da ne radi ono što mu je posao.

I zato, neka niko ni nas nezavisne medije, niti studente, niti građane koji misle svojom glavom, ne optužuje da ne volimo Srbiju i da želimo nasilje, da smo teroristi, satanisti i da ne pominjem ostale nebulozne termine kojima su nas “častili”, jer je istina upravo suprotna tome.

Mi želimo da jednog dana osvanemo u slobodnoj Srbiji, čistoj od zla. I da dobijemo objašnjenja na sva pitanja koja nas kao građane ove države zanimaju.

A u to spada i odgovornost za pad nadstrešnice koja je ubila 16 ljudi pre godinu dana.

Studentski protesti u Srbiji (Foto: FoNet/Marko Dragoslavić)