Znate imena njihove dece, šta obično doručkuju, njihove priče – ali za njih ste samo još jedan bezlični sledbenik. Parasocijalne veze su postale deo života na mrežama, međutim, šta znači biti deo jedne takve priče. Da li to čini više štete nego koristi?

Sky News je sproveo jedno kratko istraživanje u vezi sa ovim fenomenom.

Da li ste se ikada našli u situaciji da prosto religiozno pratite živote ljudi koje nikada niste upoznali, na društvenim mrežama? Bilo da je u pitanju vaš omiljeni umetnik, influenser  ili neko koga ste jednom upoznali na nekoj zabavi?

Ljudi su globalno verovatno upoznati sa ovim čudnim fenomenom, osećajem da nekoga poznajete, a da ga zapravo uopšte ne poznajete.

Ovaj čudni osećaj je ono što psiholozi nazivaju parasocijalnim odnosom: jednostrana vezanost ili veza sa nekim uprkos nedostatku reciprociteta.

Ovaj termin su prvi put upotrebili akademici 1956. godine kada se pojavila televizija, a koja je pak olakšala „iluziju odnosa licem u lice“ sa izvođačima koji su se pojavljivali na ekranima. Danas se termin sve više povezuje sa influenserima i podkasterima, s obzirom na količinu – i često intimnu prirodu – onoga što objavljuju na mrežama.

„Neuzvraćene veze nisu ništa novo. Kroz istoriju postoji mnogo primera ljudi koji formiraju jednostrane veze“ – kaže dr Veronika Lamarš, profesor socijalne psihologije na Univerzitetu u Eseksu.

„To je slučaj kada sva vaša veza sa tom osobom dolazi isključivo kroz ono što vam se predstavlja putem tih kanala – bilo da je to vaša omiljena TV emisija ili profil na društvenim mrežama“ – objašnjava dr Lamarš.

Studija iz 2024. godine, čija je koautorka bila, otkrila je da, iako ljudi smatraju da njihove emocionalne potrebe i dalje najbolje zadovoljavaju prijatelji i porodica, parasocijalni odnosi sa jutjuberima su bili više cenjeni od odnosa sa „pravim“ poznanicima ili kolegama. Jedan od razloga je možda i to što su nam ti odnosi dostupni kad god nam zatrebaju. Šta to zapravo znači? Znači da se svom omiljenom kreatoru sadržaja možete „obratiti“ i usred noći i dobiti taj osećaj utehe – dok bi možda bilo neprikladno probuditi svog najboljeg prijatelja da bi ste ga pozvali na razgovor, jer ste možda malo tužni. Granice u ova dva pomenuta odnosa nisu iste.

Međutim, ponekad dolazi i do prelaženja granica.

Na primer, Čarli Poli, 34, putopisni je bloger i kreator takvih sadržaja. On i njegova tadašnja partnerka počeli su da dokumentuju svoje putovanje oko sveta 2017. godine i nesvesno postali „najveći britanski putopisni par na Instagramu“.  Međutim, kada su se 2022. godine rastali, ne samo da je Čarli morao da se nosi sa raskidom, već i sa reakcijama svojih pratilaca.

„Stvar sa društvenim mrežama je u tome što ljudi vole dubinu. Oni zaista žele da vas upoznaju i zaista veruju da vas poznaju“ – izjavio je on za Sky News.

Čarli dodaje da je u to vreme dobijao mnogo poruka podrške, ali je dobijao i poruke drugačijeg sadržaja, kao na primer: „Oduvek sam znala da je gej“, „SIgurno ju je varao“, a ništa od toga nije bilo istina. Međutim, stvari su postale još luđe. Kada je Čarli živeo na brodu blizu svog rodnog grada Piterboroa, jedan pratilac mu je poslao fotografiju na kojoj stoji ispred broda. Samo se pojavio dok Čarli nije bio tu, napravio selfi i poslao mu ga na Instagram. Još uvek nije siguran da li je to bilo zlonamerno ili ne, ali je smatrao da je stvar prešla granice privatnosti i bezbednosti.

Jedan od mnogih primera kako stvari mogu da se zakuvaju.

Setimo se samo ko je usmrtio Džona Lenona.

Da stvari ipak nisu tako crne, ukazala je studija Harvard univerziteta, u kojoj se navodi da parasocijalni odnosi nisu čisto zdravi ili nezdravi. Zavisi od toga kako se njima upravlja. Mogu biti itekako pozitivni, pružajući utehu, inspiraciju i osećaj zajedništva, ali mogu postati i nezdravi ako su sveobuhvatni i negativno utiču na odnose u stvarnom životu ili svakodnevno funkcionisanje. Dakle, treba biti svestan toga šta je stvarno, a šta nije.

Zašto uopšte neki ljudi razvijaju ovakve odnose?

Oni se obično javljaju zbog naše prirodne sklonosti da se povezujemo sa drugima.

Artur K. Bruks, profesor na Harvardskoj poslovnoj školi kaže da je to zato što su ljudi evoluirali da napreduju u grupama, verovatno zato što smo pre 250 000 godina morali da se oslanjamo na druge ljude da bismo preživeli, gradeći društvene odnose. I zato nas ljudi privlače i brinemo o njima, ako smo im dovoljno često izloženi. Svi mi smo redovono izloženi sitnim detaljima o poznatim ličnostima i izmišljenim likovima, prateći ih na društvenim mrežama ili saznajući o njima iz emisija ili knjiga. Ono što nas privlači je emocionalna veza, posebno ako je osoba uzbudljiva ili zanimljiva. Kako profesor Bruks navodi, upravo to je tajna uspeha serijala knjiga o Hariju Poteru i TV serije „Breaking Bad“. Pisanje bi trebalo da vas emocionalno angažuje. Ono što je interesantno je da ljudi mogu da formiraju vezu čak i ako su likovi psihopate.

Parasocilani odnosi mogu biti lep dodatak životu. Mogu zabaviti, inspirisati, edukovati ili pružiti utehu. Možda se neko oseća manje usamljeno ili kao da je deo bliske grupe ili kulturnog trenutka, osećaja koji su na primer negovale serije „Prijatelji“ ili „Igra prestola“, kod mnogih ljudi. Emocionalno povezivanje sa poznatim ili izmišljenim ličnostima takođe može oblikovati ljudske vrednosti. Na primer, deca mogu naučiti lekcije o tome šta je dobro, a šta loše povezujući se sa likovima u nekim dečjim serijama. Tinejdžeri ili odrasli mogu se osećati podstaknutim da rade više ako su se povezali sa sportistima šampionim ili da čine dobra dela ako se dive nesebičnim vođama.

Jedna harvardska studija, sprovedena na više od 300 ljudi starosti od 18 do 35 godina, čak je otkrila da parasocijalni odnosi mogu pomoći u smanjenu stigme mentalnih zdravstvenih stanja. Svi učesnici su gledali jedan video nekoga ko je delio lične podatke sa ciljem stvaranja društvene veze. Zatim su neki učesnici gledali i video u kom kreator sadržaja deli svoje izazove sa bipolarnim poremećajem. Oni koji su videli oba videa postigli su niže rezultate (dakle u ovom slučaju bolje) na meri predrasuda o mentalnim zdravstvenim stanjima od onih koji su videli samo prvi video.

E sad, iako parasocijalni odnosi mogu obogatiti život, ove jednostrane veze takođe mogu i naštetiti.

Ljubav vam neće biti uzvraćena. Kako Bruks kaže, ove veze su kao lažna hrana. Imaju dobar ukus, ali nemaju hranljive materije i neće zadovoljiti naše potrebe. Da bi čovek napredovao, mora da voli i da zauzvrat bude voljen, da bi napredovao.

Zatim, ovakvi odnosi mogu doprineti usamljenosti i izolaciji ako se čovek previše oslanja na njih. Usamljenost i izolacija su povezane sa povećanim rizikom od mnogih hroničnih zdravstvenih problema kao što su depresija, anksioznost, demencija i srčana oboljenja, pa čak i prerana smrt.

I kao poslednje, ali nikako najmanje važno, mogu imati negativan uticaj na vas. Da li onaj koji prati usvaja nezdrave ideje od ljudi koje prati? Bruks kaže da bi ovo trebalo da bude posebna briga za roditelje čija deca imaju parasocijalne veze: poruke koje deca primaju mogu biti u suprotnosti sa porodičnim vrednostima – možda zato što su kontroverzne, političke ili jednostavno teme za odrasle.

Naravno, mala količina parasocijalnih veza u vašem životu je u redu, sve dok ne iziskuju veze iz stvarnog života ili ne iskrivljuju vaše razmišljanje i vrednosti. Kako znati da li postoji problem?

Upitajte se da li ste previše vezani. Na primer, da li preskačete večeru sa prijateljima jer više volite da gledate TV seriju sa likom do koga vam je stalo i sa kojim želite da se povežete?

Budite oprezni. Ako neko pokušava da vam ispere mozak govoreći da vam je prijatelj i da mu možete verovati, ta osoba koristi ličnu društvenu vezu da bi vas navela da nešto uradite, makar glasate za političku opciju. Uvek treba imati na umu da zvezde društvenih medija pokušavaju da uspostave parasocijalne odnose sa pratiocima kako bi dobile više klikova i zaradile novac.

„Upravo to je suština nove ekonomije – monetizacija parasocijalnih odnosa u masovnim razmerama“ – kaže Bruks.

Dakle, zaključak je sledeći: Parasocijalne veze ispunjavaju potrebu. Društvene mreže, strimovanje emisija ili praćenje poznatih ličnosti mogu ublažiti usamljenost i ponuditi trenutke radosti i povezanosti. Ali ako se previše oslanjate na ove jednostrane veze, treba da razmotrite dobro šta vam zapravo nedostaje u životu.

Stvaranje toplih ljudskih veza u stvarnom životu nije uvek lako, ali je vredno truda. To jeste težak zadatak za ljude koji su zatvoreni u sebe, introvertni ili nemaju društvene veštine, ali se počinje malim stvarima. Na primer, večerom sa prijateljem ili provođenjem više vremena sa porodicom. Takođe možete naći i hobi koji vas ispunjava.

Živite u sadašnjosti i stvarnosti. Obratite malo više pažnje na ljude oko sebe.

Iznenadićete se koliko vrata će vam se otvoriti.

Parasocijalni odnosi (Foto: Portolapilot)