Listajući društvenu mrežu prošle nedelje videla sam nešto takvo, što ne mogu sebi da izbijem iz glave i za šta mislim da je najtužniji čin poslednjih godina.

Jedna mlada žena je spalila svoje diplome ispred zgrade srpskog republičkog parlamenta. Kako je pred kamerama objasnila, ovim činom je simbolično protestvovala protiv urušavanja sistema društvenih vrednosti. Ena Nedić je zapalila svoju diplomu stečenu na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, odsek srpski jezik i književnost, kao i Vukovu diplomu iz osnovne škole i razne sertifikate koje je stekla tokom godina i poručila da ne želi da živi u ovakvoj državi. Nabrojala je i ministre, koji upravljaju svojim portfeljem sa „lažnim“ diplomama, koji ne govore strane jezike i sramota su za svoju profesiju.

Nije prošlo ni par sati od spaljivanja diploma, kada su počele da procuruju vesti, po kojima ovaj „herojski čin“ uopšte nije ono što se čini. Pre je to do koske jedna srpska priča, koja, da nije toliko tragična, bila bi smešna, jer je mlada žena protestvovala upravo protiv onih nedostataka u sistemu vrednosti čiji je deo i sama bila.

Priznala je novinaru Danas-a da je bila član Srpske Napredne Stranke. Prema njenom priznanju, kada se učlanila u naprednjake, bila je samohrana majka sa astmatičnim detetom, nije imala posao, pa ni pravo da dete ide u državne jaslice. Njena motivacija je bila ta, da dobije posao kao nastavnica, ali kada je videla „u šta se upustila“, posle šest meseci je napustila stranku glavom bez obzira. Kasnije se učlanila u Pokret Obnove Kraljevine Srbije (POKS), koji zvanično postoji tri godine. Partija, koju zapravo finansira Andrej Vučić, rođeni brat predsednika republike Srbije, obezbedila joj je fiktivno radno mesto u Pozorištu mladih u Novom Sadu, dok je zapravo radila u partijskog službi za informisanje, sve dok nije postala žrtva mobinga i seksualnog uznemiravanja, te je i odatle otišla glavom bez obzira.

Danima razmišljam o priči ove mlade žene, i sve više mislim da sam videla najtužniji čin na društvenoj mreži u proteklih par godina. Ništa herojski ja ne vidim u tome, ništa uzvišeno. Srbiju, srpsko bistvovanje, ogorčena dela ovdašnjih ljudi vidim onakvima, kakva i jesu.

Dok joj je diplome gutala vatra, Ena Nedić je poručila gledaocima: „Mi smo slobodni, samo su nas ubedili u suprotno“.

Žaklina VIGI ŽOLDOŠ