Savez Vojvođanskih Mađara još nikada nije imao toliko republičkih mandata, koliko je za očekivati da će imati u novom sastavu parlamenta. Umesto dosadašnja 4 predstavnika, imaće najmanje duplo toliko. ( Pre predavanja članka u utorak pre podne, još uvek nisu bili na raspolaganju konačni podaci – prim.aut.)Poslednji put je, tada još ujedinjena Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara uspela da osvoji 9 mandata na izborima 1992.godine, od tada se nijedna lista sa mađarskim kandidatima nije ni približila tom broju. Najbolji rezultat SVM-a do sada, po broju mandata, bili su izbori 2014.godine, kada su osvojili 6 mandata u skupštini od 250 članova.

Ako ispitamo lokalne samouprave sa mađarskom većinom, takođe vidimo da je SVM zadržao ili čak ojačao svoj položaj u poređenju sa rezultatima četiri godine ranije, a to se dogodilo i u pokrajini, gde stranačka lista može računati na daleko više mesta od prethodnih šest.

Možemo li dakle uspeh SVM-a nazvati istorijskim u smislu izvanrednog učinka, a koji je proizveden od strane manjinske stranke baziran na nestabilnoj izbornoj bazi?

Na osnovu broja mandata, u svakom slučaju. Ovi brojevi govore sami za sebe. Da imamo saznanja o apsolutnim ciframa, odnosno o tačnom broju datih glasova za stranku, onda više to i nije tako sigurno. Sada samo toliko možemo nagađati, da je 8 – 9 republičkih mandata SVM dobio polovinom glasova nego DZVM 1992. godine, iako je tačno i to da se broj mađarskih duša u Vojvodini drastično smanjio u međuvremenu, odnosno u poslednjih četvrt veka. S druge strane, ako posmatramo izborne uslove i razvoj izbornih pravila u korist SVM-a, epitet „istorijski“ sasvim bledi.

Da vidimo, čemu konkretno može SVM da zahvali ovaj – ako i ne istorijski, ono sigurno – nesumnjivo dobar rezultat !

1. Niska stopa odziva birača uvek ide u korist onim (manjinskim) listama, na koje se ne odnosi izborni prag, jer je manje glasova dovoljno za osvajanje mandata. Prema trenutnim procenama, izlaznost na državnom nivou je bila oko 49 procenta, dok je na gore pomenutim izborima 1992. godine DZVM gazila 70 posto izlaznosti.

2. Od 21 liste koje su se kandidovale na republičkim izborima, samo su tri dostigle prag za ulazak u parlament, a pored njih su samo četiri manjinske liste osvojile mandate. Glasovi dati za sve ostale liste su se „izgubili“, tačnije „obogatili“ su one koji su ušli u parlament u pogledu mandata.

3. Listama manjina su takođe išle na ruku izmene zakona, podržane od strane SVM-a, a koje su usvojene samo par meseci pre izbora, prema kojima se množilac od 1,35 primenjuje na glasove manjinskih stranaka prilikom dodele mandata, tako da su oni praktično za 35 procenta „napumpali“ svoj rezultat.

4. SVM nije imao rivala sa predznakom mađarske nacionalnosti ni na jednom od izbornih nivoa – ne kao proteklih godina. Samoproklamovane građanske opcije koje su proteklih godina, decenija, dobile značajan broj mađarskih glasova, sada ili su bojkotovale izbore, ili se nisu kandidovale na sva tri nivoa, ili su formirale slabo komunikativne, neprepoznatljive formacije.

5. Snažna politička i ekonomska podrška Fides-a i vlade Orbana neverovatno je ojačala pozicije SVM-a. Ova podrška se nije pokazala samo za vreme kampanje, već četiri godine, otkada je osnovana Fondacija Prosperitati i pokrenut program ekonomskog razvoja, ona je neprekidna.

6. SVM je vodio izuzetno intenzivnu i agresivnu kampanju, posebno u Subotici, ali i u drugim mestima. Kao što je to bio slučaj već i prethodnih godina, kandidati su učestvovali na javnim forumima, predavali su zgrade na korišćenje, obilazili prostore zajednice – njihovo prisustvo je bilo konstantno.

7. Tokom svoje kampanje, SVM se trudio da izbegne pitanja vezana za vršenje koalicione vlasti sa Srpskom Naprednom Strankom, još uvek nepopularnom u krugovima vojvodjanskih Mađara, u stvari, čak se u nekim aspektima i suočavao sa naprednjacima, predstavljajući sebe kao alternativu potencijalnim glasačima.

8. Mediji koji spadaju u one koji su pod uticajem Mađarskog nacionalnog saveta, već skoro deceniju deluju kao propagandna mašina SVM-a. Ekonomski i infrastrukturni razvoj ovih medijskih kuća je takođe služio isključivo političkim ciljevima SVM-a.

9. Zahvaljujući instituciji partijskog zapošljavanja i registru manjinskih glasača, SVM ima nenadoknadivu prednost u odnosu na ostale stranke u pogledu demografije, pristupačnosti i mobilnosti mađarske zajednice u Vojvodini.

10. Tokom kampanje i na sam dan izbora, pokušali su na više nepristojnih i ilegalnih načina da navedu birače na to da glasaju za SVM. Postavlja se pitanje privatnosti, kako su aktivisti stranke znali gde stanuju glasači mađarske nacionalnosti, i odakle, kao i ko je nabavio brojeve mobilnih telefona, na koje su nepoznati ljudi slali  poruke na mađarskom, tj.preteće poruke na srpskom jeziku o „mađarskoj opasnosti“.

+1. U nedostatku tačnih podataka, čak i proceniti je teško da li su možda uspehu doprineli – i ako jesu, u kojoj meri – glasovi birača koji nisu mađarske nacionalnosti. Pre više od deset godina, kada je SVM predstavio regionalne ambicije i ciljeve za autonomiju Vojvodine, realna mogućnost za ovo je bila mnogo veća, nego sada, kada se stranka tokom svoje kampanje fokusirala isključivo na Mađare.

Ukratko: u farsi izbora koji su bili daleko od slobodnih i fer, okružen bojkotom, SVM je sa pozicije vlasti, bez posebne konkurencije, koristeći nemoralna sredstva i uz snažnu podršku matične zemlje uspeo da prođe dobro.


Predsednik Ištvan Pastor (u sredini) i rukovodstvo SVM slavi pobedu na izborima (Foto: Robert Vujković/RTV Panon)