Crna Gora je mala zemlja, ali je u velikoj nevolji: duguje Kini novac koji ne može da vrati. A zajmodavci su takvi da vole da uteraju dugove. Ako ne u novcu, onda u naturi. Dobar primer za ovo je Šri Lanka: ni ta zemlja nije mogla da plati, pa je bila prisiljena da Kini preda najveću luku u zemlji na devedeset i devet godina…
Još 2014. godine, Crna Gora se zadužila kod kineske državne banke u iznosu od 944 miliona evra, za izgradnju autoputa na potezu od 177 kilometara, od luke Bar do srpske granice. Baš sada u junu, trebalo bi da plate prvu ratu zajma. Ali nemaju iz čega. A put Kina nije samo finansirala, već ga je i izgradila kineska kompanija. Na stranu činjenica da je najskuplji autoput na svetu izgrađen za dvadeset i jedan milion evra po kilometru (barem na deonici od 44 kilometra gde je zapravo i završen – jer očigledno nije bilo moguće ispuniti preuzete obaveze ni na vreme, ni u okviru postavljenih finansijskih ograničenja), Podgorica je sada prinuđena da se suoči sa činjenicom da jednostavno nemaju toliko novca koliko je potrebno za otplatu, iako su finansijski stručnjaci od prvog trenutka pokušakli da skrenu pažnju na činjenicu da se ova investicija nikada neće isplatiti. A Kina je, kao neku vrstu „hipotekarnog zajma“ zatražila od crnogorske države zalog svog novca.
Crna Gora se okrenula Evropskoj uniji, svim vrstama međunarodnih organizacija, ali niko neće da preuzme ovaj čudni zajam. Tako da je srećnija polovina sveta počela da nagađa da li će se Peking zadovoljiti time što će posedovati „plaćanje“ autoputa, ili će možda uputiti zahtev za posedovanje najveće luke u državi, Bara.
Nije Crna Gora jedina zemlja koju je Kina uterala u dug koji ne može da se isplati: Ekvador, Kenija, Etiopija i Pakistan su takođe poslednjih meseci zatražili međunarodnu pomoć za otplatu kineskih zajmova.
Crna Gora je trenutno članica NATO-a i kandidat za članstvo u EU. Ako Kina stekne pravo vlasništva na crnogorskoj teritoriji, onda i ona sama može da sedi za pregovaračkim stolom između NATO-a i Evropske unije…
Kineskim kreditom se gradi i žečeznička pruga Budimpešta – Beograd. Prema stručnjacima, u pitanju je investicija koja se nikada neće isplatiti, a relevantni ugovori se prećutkuju od strane uključenih strana. Niko ne zna kada i koliko treba vratiti Pekingu.
Čak ni iz čega.
A sada je najnovija ideja mađarske vlade izgradnja kineskog univerziteta u Budimpešti, sa kineskim kompanijama, na osnovu kineskih zajmova, na osnovu planova kineskih arhitekata. Prema predlogu jednog ministarstva, izgradnja bi iznosila četiri stotine i pedeset milijardi forinti – a ovaj iznos je veći od onoga što Mađarska potroši na kompletno visoko obrazovanje godišnje, a projekat bi se u značajnom delu izvodio sa kineskim sirovinama i kineskim radom. Predlog predviđa da se „izgradnja može izvoditi isključivo kao kineski projekat“, a što se tiče pravnih propisa „potrebno je doći do tačke koja bi rezultirala time da se proces investiranja više ne može zaustaviti“.
Pored ovoga, rad univerziteta bi mađarsku državu koštao milijarde forinti godišnje: Ministarstvo za inovacije i tehnologiju procenjuje da će između 2023 i 2027. godine biti oko sto milijardi, a od 2028. godine bi trebalo trošiti 15, 5 milijardi na funkcionisanje i opremanje univerziteta Fudan – kako su pokazala istraživanja Direkta36; naime, ovaj portal je uspeo da dobije odgovarajući ministarski nacrt.
Šlag na torti je da bi Univerzitet Fudan bio sagrađen u oblasti gde je planiran univerzitetski grad, prvobitno dizajniran za mađarske studente, sa puno pristupačnog smeštaja u studentskim domovima.
Zbog toga mađarska opozicija protestuje protiv Univerziteta Fudan. Iz tog razloga su održane demonstracije u Budimpešti. Otprilike deset hiljada ljudi koji su se okupili da demonstriraju dok još postoje ograničenja zbog epidemioloških mera, sasvim je jasno pokazalo da postoji znatan otpor vladinom planu.
Pored toga, ispitivanja javnog mnjenja su otkrila da ova ideja nije naišla na odobravanje ne samo među opoziciono nastrojenim građanima, već i među glasačima Fides-a: trećina pristalica vladajuće stranke takođe odbacuje planiranu izgradnju Fudan-a.
Razlozi onih koji se protive su višestruki: ima onih koji kažu da je blizak odnos Fudana i kineske Komunističke partije neprihvatljiv, drugi se plaše da bi kampus delovao kao neka vrsta „špijunskog inkubatora“ (kao da Kina nema drugog načina da špijunira…), treći se žale da bi školovanje za mađarske studente bilo finansijski nepristupačno; ima i onih koji smatraju poteškoćom to što Kina nije ni najmanje demokratska država, u kojoj se gaze ljudska i manjinska prava, tako da njihov državni univerzitet nema šta da traži u Budimpešti… Većinu ipak iritira neverovatna finansijska konstrukcija.
Prvi neposredni rezultat demonstracija bio je taj, što je Gergelj Guljaš, ministar koji vodi kabinet premijera objavio sledećeg dana: „Slučaj Univerziteta Fudan u obliku pogodnom za javnu raspravu trenutno ne postoji. Nema dostupnih planova. Kada budu postojali planovi, jasni finansijski uslovi, troškovi izgradnje univerziteta i finansiranje istog, može se doneti odluka. Dovde možemo od sada stići za godinu i po dana. […] Mi ne želimo da ››činimo dobro‹‹ uprkos mogućoj volji naroda, pa tako i građana Budimpešte. Stoga i podržavamo da će stanovnici Budimpešte, ukoliko budu poznati uslovi investicije, na referendumu moći da odluče da li žele Fudan univerzitet.“
To bi značilo da će vlada odložiti najraniji rok za odlučivanje da li će uopšte biti Fudan univerzitet u Budimpešti do januara 2023. godine. Iako su izvršili gotovo sve pripreme, izmenili zakone i ponovo napisali propise.
Prema opoziciji, ovo znači da je vlada donekle odustala i da se Fudan univerzitet neće tako brzo izgraditi u Budimpešti. Bez obzira na portparola vlade Pekinga na konferenciji za novinare, i na glasne Facebook objave kineske ambasade u Budimpešti, kineska štampa na engleskom jeziku je izrazila žaljenje u člancima protiv gradonačelnika Gergelja Karačonjija. Prema rečima portparola kineske vlade, na primer, „mađarski opozicioni političari vrše nepotreban publicitet o pitanjima vezanim za Kinu, i na taj način unazađuju mađarsko – kinesku saradnju, a njihova akcija nije dostojna ni prezira“.
Ali, kao što je Oliver Varhelji, komesar EU za proširenje, koga je delegirala mađarska vlada, rekao u Beogradu prošlog oktobra: iako se može videti da kineski investitori pokazuju interesovanje za region, unija i dalje ima povoljnije ponude od Pekinga.
Ako i ne mađarskoj opoziciji, Oliveru Varheljiju možemo verovati.
Sigurno ima onih koji bi ponudili bolju konstrukciju za izgradnju stranog univerziteta u Budimpešti. Takvog, koji ne bi bio izgrađen novcem mađarskih poreskih obveznika za nemađarske poreske obveznike.
Ako ni zbog čega drugog, ono zato da Mađarska ne upadne u dužničku zamku poput Crne Gore…
Foto: Sabad Mađar So
