Agencija UN za vremenske prilike izdala je pre desetak dana hitan apel vladama širom sveta da pređu na čistije oblike energije, kao što su solarna, vetro i hidroelektrična energija.

U svom novom izveštaju SMO je navela da, kako bi se ograničio globalni porast temperature koji podriva energetsku bezbednost, struja koja se koristi iz čistih izvora energije mora da se udvostruči u narednih osam godina.

S obzirom na to da je energetski sektor odgovoran za oko 75 posto globalne emisije gasova efekta staklene bašte, šef SMO Taalas Petteri je rekao da je prelazak na proizvodnju čistije energije i poboljšanje energetske efikasnosti „od vitalnog značaja, ako želimo da prosperiramo u 21. veku.“

Borba protiv vremena

Pristup pouzdanim informacijama i uslugama o vremenu, vodi i klimi, biće sve važniji za jačanje otpornosti energetske infrastrukture i zadovoljavanje rastuće potražnje, koja je skočila za 30 posto u poslednjih deset godina.

„Vreme nije na našoj strani, a naša klima se menja pred našim očima“, rekao je šef SMO pozivajući na „potpunu transformaciju globalnog energetskog sistema“.

Energetska sigurnost

Klimatske promene direktno utiču na snabdevanje gorivom, proizvodnju energije i fizičku otpornost sadašnje i buduće energetske infrastrukture.

Toplotni talasi i suše već dovode postojeću proizvodnju energije u stresno stanje, čineći još važnijim smanjenje emisije fosilnih goriva i osvetljavajući uticaj češćih i intenzivnijih ekstremnih vremenskih, vodenih i klimatskih događaja.

Povećanje adaptacije

Ipak, uprkos ovim rizicima, samo 40 posto klimatskih akcionih planova koje su vlade podnele Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama (UNFCCC) daje prioritet prilagođavanju u energetskom sektoru – a ulaganja su shodno tome, niska.

Prelazak na obnovljive izvore energije pomoći će u ublažavanju rastućeg pritiska na vodosnabdevanje, jer jer količina vode koja se koristi za proizvodnju električne energije pomoću sunca i vetra mnogo manja nego u tradicionalnim elektranama, bilo na fosilna goriva ili nuklearnim.

Ali su trenutna obećanja zemalja o obnovljivoj energiji daleko ispod onoga što je potrebno da bi se postigao cilj univerzalnog pristupa pristupačnoj, pouzdanoj, održivoj i modernoj energiji do 2030. godine, saopštila je SMO.

Vodeni suficit

U 2020. godini, 87 posto globalne električne energije proizvedene iz toplotnih, nuklearnih i hidroelektričnih sistema direktno je zavisilo od dostupnosti vode.

U međuvremenu, locirane u oblastima sa visokim nedostatkom vode, 33 posto termoelektrana se oslanja na slatku vodu za hlađenje, oko 11 posto hidroelektrana i približno 26 posto hidroenergetskih brana. I nuklearne elektrane, koje zavise od vode za hlađenje, takođe se često nalaze u nižim obalnim područjima, što ih čini ranjivim na porast nivoa mora i poplave vezane za vremenske prilike.

Obnovljive investicije

Da bi svet stigao na nultu putanju do 2050. godine, izveštaj zaključuje da se investicije u obnovljivu energiju do tada moraju utrostručiti. Međutim, tokovi međunarodnih javnih finansija koji se ulivaju u zemlje u razvoju u cilju podrške čistoj energiji, samo su se samnjili. Ovaj tok je 2019. godine opao, drugu godinu za redom, na 10,9 milijardi dolara, što je za 23 procenta manje od 14,2 milijarde dolara obezbeđenih u 2018. godini, i manje od polovine maksimuma od 24,7 milijardi dolara 2017. godine.

Koncentrisanje na Afriku

Afrika se već suočava sa ozbiljnim posledicama klimatskih promena, uključujući i ogromne suše. Da bi ispunila svoje energetske i klimatske ciljeve, pored ogromnog povećanja u prilagođavanju, ulaganja u energiju se moraju udvostručiti u ovoj deceniji, kažu iz SMO. Sada je potrebna godišnja infuzija od 25 milijardi dolara, što je ekvivalentno jednom procentu svih globalnih ulaganja u energiju, kaže se u izveštaju.

U međuvremenu, Afrika je domovina oko 60 posto najbogatijih solarnih okruženja na svetu, a afričke zemlje imaju priliku da iskoriste taj neiskorišćeni potencijal i budu glavni igrači na energetskom tržištu koje napreduje.

Gledajući unapred

Klimatske usluge u oblasti proizvodnje energije mogu uključivati planiranje kupovine gasa i električne energije; upravljanje brzim reakcijama u hitnim slučajevima; i optimizacija elektrana iz obnovljivih izvora – posebno rezervoara i hidroelektrana.

U energetskom sektoru, studije su pokazale ekonomsku vrednost veoma kratkoročnih, sezonskih i subsezonskih prognoza za kupovinu goriva. Prognoze temperature omogućavaju preciznije proračune koji omogućavaju optimalno planiranje proizvodnje električne energije, kako bi se zadovoljili zahtevi po nižoj ceni. U međuvremenu, dnevne, nedeljne i sezonske prognoze padavina su korisne za optimizaciju hidroenergetskih sistema.

Prevela i pripremila: Ljudmila Janković Gubik

Klimatske promene (Foto: njac.org)