Predsednik države je proteklih dana svojom uobičajenom teatralnošću, kojoj nije manjkalo ni preterivanja, saopštio da je otkrivena ogromna poljoprivredna prevara, a zahvaljujući činjenici da je nadležno ministarstvo za relativno kratko vreme uvelo tzv. e-agrar.

Suština ovoga je da registrovani poljoprivredni proizvođači ne obaveštavaju ministarstvo na papiru o tome šta trenutno gaje na svojim parcelama, već su dužni da to urade elektronski.

Činjenica je da je postojao veliki otpor ovoj inovaciji, ali je tada običan narod to prepoznao kao činjenicu da nemaju sva seljačka gazdinstva kompjuter ili internet, pa su tangiranima vezane ruke. Talasanje je imalo osnov, ali kako se kasnije u praksi pokazalo, poljoprivrednici su se  – ko zna kako – snašli sami i nadležnima saopštili tražene podatke.

Pošto su i ranije postojale sumnje da je bilo zloupotreba u vezi sa zemljišnim subvencijama, operateri traženih i evidentiranih podataka odmah su prionuli na posao. Ipak, sa svojom „prizemnom“ procedurom nisu (ne bi) daleko stiglo, pa su pozvali u pomoć satelite koji kruže na visini od 300-400 kilometara iznad nas, odakle „Veliki Brat“ vidi sve. Pre deceniju ili dve, za one koji nisu upoznati sa elektronikom, činilo se samo fantazijom da jedna jadna kamera može sa takve udaljenosti može da pročita i registarske tablice automobile u pokretu. Po njima je to bila daleka budućnost. Danas znamo da je sve to moguće, a čak je i uobičajeno da je internet dostupan čak i na mestima daleko old žičanog interneta. Poenta je da mobilni telefon ima signal.

Dakle, ova tehnika, koja se razvija gotovo nesagledivom brzinom, otežala je (ili pokušava da oteža) stvari za preko dvadeset hiljada srpskih poljoprivrednih preduzetnika, jer se upoređivanjem dobijenih podataka i satelitskih snimaka pokazalo da su i smutljivci konkurisali i dobili podršku za takvo zemljište, na kom od stvaranja Zemlje nije uzgajan nikakav poljoprivredni usev – ili, kako je Vučić rekao u obraćanju narodu, prevarant koji je nameravao da debelo profitira, tražio je subvenciju od dvesta evra po hektaru za površinu od hiljadu hektara „zasejanu“ uljanom repicom, ali se ispostavilo da je na parceli koju je označio samo prašuma.

Ova zaista velika prevara ima prilično visoku cenu.

Ovi pseudoseljaci su oštetili državu za najmanje osamdeset miliona evra. A ako dublje zađemo u ovu temu, lako možemo saznati da je polovina dodeljenih subvencija za ovu godinu zapravo protraćena. Za toliko su smanjili kasu ministarstva, iako su pošteni poljoprivrednici umesto 8000 dinara po hektaru mogli da dobiju i 15 000 dinara.

Inače, državno zemljište, posebno po završetku ratova, nekima, posebno onima koji su se borili za Veliku Srbiju, bilo je neka vrsta bezgazdinskog dobra. Najbolji primer za to je, kada je jedan od Arkanovih zamenika, koji ima istoriju međunarodnog kriminala, sa dva telohranitelja došao na aukciju u Gradskoj kući, prilikom zakupa poljoprivrednih površina poljoprivrednog kombinata u Senti, a definitivno je želeo da obnovi pravo korišćenja, iako je već dugovao više od milion evra (ili maraka?) iz prethodnih godina.

Dakle, postoji istorija zloupotreba koje je predsednik otkrio poslednjih dana.

Bilo bi pogrešno misliti da su mutivode prisutne samo na Balkanu. Pre nekoliko godina, kancelarija Evropske komisije za borbu protiv prevara i nepravilnosti otkrila je slične transakcije u Italiji i Rumuniji, ali je u tim zemljama bila reč o „samo“ 850 000 evra.

Na čast sadašnjem režimu, neka bude rečeno, ni organi za sprovođenje zakona ne sede besposleni. Prošle godine je na primer, u Šapcu, Beogradu, Palanci i Novom Sadu, uhapšeno jedanaest osoba, koje su oštetile fond za podršku za deset miliona dinara. Nadajmo se da se ovaj proces neće zaglaviti u nekoj političkoj fioci na samom vrhu, a da će istinski poljoprivrednici shvatiti da možda negde ima pravde.

Valjda ne treba ni pomenuti da su se na tekstove objavljene na novinskim sajtovima pojavili veoma različiti komentari. Većina onih koji komentarišu odobrava mere. Očigledno se nadaju da će, ako organi reda uspeju da uđu u trag (skoro) svim prevarantima, u narednim godinama možda više dobiti iz zajedničke kase.

U odnosu na sada objavljen slučaj, šokantno je i to da se radi o pola miliona hektara, što je jednako trećini vojvođanskog plodnog zemljišta. Ništa manje čudno nije ni to da na svim nivoima državne uprave postoje poljoprivredni inspektori, čiji je zadatak, između ostalog i to, da otkrivaju i spreče eventualne zloupotrebe. Pre pojave digitalizacije i uključivanja satelita u zadatke detekcije, nismo čuli da se nadzornici hvale nekakvim rezultatima.

Oni koji se kunu u Srbiju kao pravnu državu – naravno – osuđuju takve trikove, ali ima i mišljenja, teško da su slučajna ili konkretno zlonamerna, a možda proističu iz dugogodišnjeg iskustva, da je cela ova hajka zapravo zloupotreba, ali znajući odnos sadašnje države prema seljacima, zar se to ne bi moglo smatrati nekom vrstom nasilnog „povraćaja“ dobara koja su od njih decenijama (vekovima) otuđivana?

Poljoprivredno zemljište u Vojvodini (Foto: biznis.rs)