Početkom aprila predstavništvo Srbije u UN uključilo se u aktivnu prepisku, jer žele da spreče ovu svetsku organizaciju da prihvati rezoluciju o masakru u Srebrenici, a koja između ostalog poziva države članice da se distanciraju od veličanja i svih vrsta slavljenja lica osuđenih za ratne zločine. Nemanja Stevanović, ambasador Srbije u UN, uputio je 4. aprila cirkularno pismo svim svojim kolegama zvaničnicima akreditovanim pri svetskoj organizaciji, kao i generalnom sekretaru UN Antoniu Guteresu. Uz poruku je priložio i redove koje je pisala Željka Cvijanović, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine. Ono što je interesantno u vezi sa tim je da članica bosanskohercegovačkog državnog predsedništva nije iznela svoje mišljenje kroz predstavništvo Bosne u UN, već uz srpsko posredovanje. U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će 21. aprila otputovati u Njujork, i kako je rekao, voleo bi tamo da provede sedam-osam dana, da bi se konsultovao sa što većim brojem predstavnika zemalja, kako bi sprečio usvajanje rezolucije.
Prema rečima Aleksandra Vučića, usvajanje rezolucije UN o Srebrenici bi ujedno značilo i to, da bi Bosna i Hercegovina parničnim putem mogla tražiti ratnu odštetu od Srbije i da bi ovaj dokument doveo do gašenja i likvidacije bosanske Republike Srpske. Budući da su reči predsednika Srbije veoma preuveličavajuće, a reagovanje srpske delegacije UN preterano, kontaktirali smo stručnjaka na tu temu, koji poznaje situaciju iz prve ruke i jasno vidi i pravne opcije, a i moguću mrežu posledica.
-Pravna situacija je sledeća: odšteta se može tražiti od nekog ko je osuđen za nanošenje štete – rekao je za naš list Tibor Varadi, univerzitetski profesor, stručnjak za međunarodno pravo, bivši jugoslovenski ministar pravde, koji je zastupao Jugoslaviju u nekoliko prethodnih sudskih sporova. Kako je rekao, u slučaju nehumanih događaja u Srebrenici već je doneta presuda, naime, već postoji i osuđujuća presuda, ali to nije bila ni Srbija, niti Jugoslavija, već general Radislav Krstić, jedan od komandanata vojske Republike Srpske. Njega je osudio Međunarodni sud pravde u Hagu.
Tibor Varadi se dotakao i činjenice da su se sudski postupci vodili ne samo protiv pojedinaca, već i protiv Savezne republike Jugoslavije i Zajednice Srbije i Crne Gore, koja ju je zamenila. Međutim, važno je napraviti razliku da se ovo drugo nije dogodilo pred Međunarodnim sudom u Hagu, već pred Međunarodnim sudom pravde, koji je nadležan za tužbe između država.
-U ovom postupku je teklo dugo i veoma komplikovano suđenje o nadležnosti, a u kom sam i ja učestvovao, da bi sud konačno utvrdio da je nadležan da postupa u ovom slučaju. Međutim, ova odluka je i danas kontroverzna, nekoliko zapadnih pravnika drugačije vidi situaciju – nastavio je Tibor Varadi, stručnjak za međunarodno pravo.
Nakon što je Međunarodni sud pravde odlučio o nadležnosti, u materijalnom delu predmeta utvrdio je da Srbija ne može biti osuđena za genocid. Tibor Varadi je podsetio i na to da je Bosna i Hercegovina 2017. godine ponovo pokušala i pokrenula ponovno suđenje – odnosno reviziju – u ovom predmetu, ali je to Međunarodni sud pravde odbio sa obrazloženjem da Sakib Softić, inicijator ponovljenog suđenja, na to nije imao pravo. Kako je rekao, suština pitanja je da su u prvobitnoj tužbi dve suprotstavljene države bile Bosna i Hercegovina i Savezna Republika Jugoslavija – zatim Državna zajednica Srbije i Crne Gore, koja je zamenila i na kraju Srbija.
-Po pitanju individualne odgovornosti, stvari su se odvijale u dobrom pravcu, ali u parnici između država podela ratnih uloga nije nastavljena. Bilo je zaista čudno u ovoj situaciji, da je Republika Srpska, čija je vojska bila glavni optuženi, pravno na strani tužioca, a ne optuženog izvršioca. Na drugoj strani, kada je suđenje počelo, Milošević je još uvek bio na vlasti, ali su optuženoj državi pripadali i srpska opozicija, vojvođanski Mađari, kosovski Albanci i sandžački muslimani. Zatim je Milošević pao, pa je usledila Đinđićeva Srbija, ali je suđenje nastavljeno – a tada sam i ja dobio ulogu pravnika. Takođe je i to bilo sporno, da li Bosna i Hercegovina ima pravo da podnese tužbu bez saglasnosti jedne od svojih država članica, Republike Srpske – nastavio je Tibor Varadi.
-Kada je počelo suđenje, ustavna situacija još nije bila jasna, a sud je prihvatio da tužilac bude Bosna i Hercegovina, koja uključuje i Republiku Srpsku. Tada je Sakib Softić postao ovlašćeni zastupnik, ali je u međuvremenu postalo kasno da je za pokretanje tužbe potrebna i saglasnost Republike Srpske, stoga je 2017. godine ključno pitanje bilo da li bi ponovno otvaranje parnice značilo pokretanje nove tužbe ili nastavak prethodne. Kada bi ovo bio nastavak prethodne tužbe, punomoćje Sakiba Softića bi i dalje moglo da važi. Međutim, međunarodni sud u Hagu je – na osnovu prethodnih presedana – konačno odlučio da ponovljeno suđenje znači nov proces, pa zahtev za ponovno suđenje nije validan. Ovim je slućaj definitivno zatvoren, drugog pravnog leka nema – rekao je za naš list Tibor Varadi, stručnjak za međunarodno pravo.
-Dakle, Međunarodni sud pravde u Hagu je stoga konstatovao da se u Srebrenici zaista dogodio genocid, ali je u vezi toga utvrdio samo individualnu odgovornost. A isti taj sud je presudio, takođe u Hagu, da optužena država – Savezna Republika Jugoslavija, Državna zajednica Srbije i Crne Gore, to jest Srbija – nije izvršila genocid. Zahtev za ponovljeno suđenje odbijen je iz formalnih razloga – zaključio je nekadašnji ministar pravde u svojoj izjavi.
-U Srebrenici se dakle dogodio genocid, to se mora znati i pamtiti, kao što se ni drugi zločini ne smeju izbrisati iz naše svesti. Čak ni oni koji se događaju sada. Nadam se da će rezolucija UN, koja će verovatno biti usvojena na kraju, tačno definisati šta se dogodilo. Međutim, s obzirom na odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu, ne vidim realnu osnovu za odštetni zahtev protiv Srbije – rekao je Tibor Varadi.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija trebalo bi krajem aprila da glasa o Rezoluciji o Srebrenici, koju je pripremila misija Bosne i Hercegovine u UN, na čelu sa ambasadorom BiH u UN, Zlatkom Lagumdžijom. Dakle, Aleksandru Vučiću nije preostalo mnogo vremena da deluje, iako, kako smo videli, i nema baš razloga. Iz toga koliko snažno protestuje protiv ove teme, proizilazi da može imati sasvim druge motive…
Atila Sabo Paloc
Srebrenica (Foto: politika.rs)
