Tri dana nakon obilnih januarskih snežnih padavima, stajao sam na raskrsnici i gledao, kao da sam u bioskopu. Ovoliko snega nije palo godinama, a ekipe za održavanje puteva su ponovo bile iznenađene. Možda su oni čekali da sneg padne u avgustu, kao i prethodnih godina. Krajem leta i početkom jeseni obično pred TV kamerama predstavljaju mašine koje će koristiti za čišćenje snega. Dotle je sve još uvek jako lepo i jako dobro.

Posipač puteva

Moje sanjarenje je prekinulo jedno čudno sivkasto-smeđe vozilo sa natpisom „ÚTSZÓRÁS“ ispisanom na zadnjem delu, velikim, podebljanim slovima. Na mađarskom. Bio sam veoma iznenađen i dok sam izbegavao snežne nanose ostavljene na ivici trotoara, palo mi je na pamet da je ovo čudno vozilo moralo doći iz Mađarske, možda Segedina. Tačnije, verovatno su ga odatle poslali da pomognu radnicima na održavanju puteva ovde, ali nisu imali vremena da napišu „Posipanje puteva“ ćirilicom, na srpskom. Iskreno, to mi je nedostajalo. Već sam navikao da na javnim zgradama, na vratima javnih službi i poslovnim vozilima vidim samo natpise na srpskom jeziku, ali se sa pandanom toga ljudi u Subotici više ne sreću. Moja druga pomisao je definitivno bilo veliko srpsko-mađarsko prijateljstvo doživljeno po prvi put u istoriji, a koje političari južno od Horgoša i severno od Reskea tako sa ljubavlju naglašavaju. Sveže je bilo i sećanje na zajednički skup najviših javnih dostojanstvenika dve zemlje u Subotici, pa sam s pravom mogao pretpostaviti da su se predsednik Srbije i premijer Mađarske složili da se međusobno pomažu u ovakvim vanrednim slučajevima, bez obzira na to što je Mađarska i dalje članica Evropske unije, a Srbija se pravi da ide ka tome. O tome se ovde priča već dobru deceniju i po, uključujući i sada vladajuće bivše radikale.

Dakle, tako je to čudno vozilo prošlo, posipajući neku vrstu šljunka i peska po snežnom putu. Osetio sam olakšanje kada sam video tu aktivnost, jer i ja vozim auto istim putevima, pa je posipanje korisno i za mene. A već treći dan sam se uzalud nadao ovdašnjim ekipama za održavanje puteva.

Delegacija

Tih dana je delegacija Evropskog parlamenta takođe posetila Beograd, kako bi ispitala situaciju ovde, posebno u vezi sa onim što se u Srbiji stalno ističe: zemlja se dosledno kreće evropskim putem čineći sve što je moguće da se što pre pridruži. Relativno brojnu briselsku delegaciju predvodio je sam hrvatski predstavnik Tonino Picula, koji je zadužen za pripremu izveštaja o Srbiji. Prema pisanim i nepisanim pravilima diplomatije, takva delegacija treba da bude primljena na najvišem nivou, ali predsednica beogradskog Parlamenta je naznačila da za to neće imati vremena, imaće važan sastanak u Estoniji, a dala je i intervju jednoj tamošnjoj televizijskoj stanici. Šef države je bio u Davosu, gde su svetski lideri, kao i svakog januara, razgovarali o svetskim ekonomskim problemima.

Evropske predstavnike je u zgradi parlamenta čekala izložba. Hrvatski političar i bivši zagrebački ministar spoljnih poslova posetio je izložbu fotografija koja prikazuje logor smrti Jasenovac iz Drugog svetskog rata. Očigledno je razumeo na šta se cilja i nije naseo na provokaciju.

Stara pesma

Izjava predsednika Republike Srbije koja se često može čuti i dobro je poznata, a po kojoj „dok god je on šef države, Srbija će ostati na evropskom putu“, mogla bi biti samo marginalna napomena. Parlament je potom izglasao Mrdićeve amandmane, kojima je značajno ograničena nezavisnost i autonomija pravosudnih institucija. I rekli su da će tražiti mišljenje Venecijanske komisije o ovim zakonima, ali da na to treba čekati nekoliko meseci. U štampi se pojavila mogućnost neke vrste uslovnog pristupanja, poznatog i kao dvostepeni ulazak u EU. To bi novim članicama primljenim na ovaj način oduzelo pravo korišćenja veta, ali bi im dalo vremena za potpuno pravno usklađivanje, ispunjavajući dobro poznate uslove za ulazak „u hodu“. Štaviše, prema rečima inicijatora, Evropska unija bi čak mogla da primi Moldaviju i Ukrajinu u svoje redove. Uz Srbiju, naravno.

Moja skromnost me tera da još jednom citiram beogradskog stručnjaka za spoljnu politiku, koji je početkom veka rekao: „ Ako se Srbija pridruži Uniji, ostali će izaći“.

Bojim se da je ovo beogradsko oklevanje, ova tvrdoglavost, ovaj stav „želim, ali“ neće značiti samo gubljenje vremena, već i smanjenje ili odsustvo podrške za sustizanje. A za nas, koji smo primorani da uživamo u periodu koji se zove zlatno doba, ovo ne znači samo gubljenje vremena, već će na nas negativno uticati i finansijski. I direktno i indirektno.

Tonino Picula je posetio izložbu fotografija o logoru smrti Jasenovac (Foto: BetaPhoto/Miloš Miškov)