Već nekoliko dana besni nezapamćen požar u jednom od najvrednijih prirodnih rezervata Srbije – Deliblatskoj peščari. Trenutno se proširio na više od 700 hektara. Dva naselja su evakuisana, a vatrogasci, vojska, šumari i helikopteri sve vreme pokušavaju da zaustave dalje širenje vatre, kako je javio 7. avgusta BBC na srpskom.
Međutim, tokom noći sa 8. na 9. avgust, vatrena stihija je zahvatila oko 1500 hektara šume i niskog rastinja. N1 je javio da je ujutro 9. avgusta situacija bila nešto mirnija i stabilnija u naselju Šumarak nego prethodnih dana, a vatrogasci su tokom noći uspeli da ugase deo požara oko pomenutog mesta.
Trenutno se radi na spečavanju daljeg širenja požara, te se stvaraju rovovi i preseci koji sprečavaju da se dalje širi.
Nažalost, više od 90 hektara borove šume i više od 100 hektara pašnjaka je izgorelo, dok je na Stolovima zahvaćeno vatrom više stotina niskog rastinja i listopadnih šuma.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da se vatrogasci danima bore protiv požara u Deliblatskoj peščari u izuzetno teškim uslovima, dok Helikopterska jedinica MUP-a iz vazduha neprekidno dejstvuje na najugroženijim delovima požarišta.
Ekstremni toplotni talas i temperature do 40 stepeni Celzijusa isušili su tlo i vegetaciju, a dugotrajni sušni period stvorio je idealne uslove za lako i brzo paljenje. Uz sve to, vetar je naglo menjao pravac vatre i prenosio plamen preko napravljenih prepreka.
Međutim, kako je za Insajder izjavila Slađana Dabić, samostalna stručna saradnica za gajenje i zaštitu šuma u JP Vojvodinašume, oni sumnjaju da je uzrok ljudski faktor. Kako je rekla, ovaj period je visokorizičan po pitanju požara i neke redovne aktivnosti koje ljudi preduzimaju tiču se paljenja ostataka organskog porekla, ustanovljavanja reda u dvorištu, kojom prilikom spaljuju smeće, čak i varničenje u prirodi prilikom kretanja mehanizacije. To su sve veoma rizični scenariji koji mogu da uzrokuju požar. Kako je istakla, ne bi egzaktno tvrdila da je u pitanju ljudski faktor, ali će zadatak MUP-a u narednim danima biti da utvrdi da li je čovek izazvao požar.
Ako vam na pamet padaju kanaderi koji se u tim slučajevima na drugim mestima i u drugim državama odmah stavljaju u funkciju, evo odgovora.
Kako se može pročitati na sajtu vreme.com, srpske reke i jezera nemaju dovoljno široku, dugu i duboku nekontaminiranu vodenu površinu bez plovila, granja, debala i mostova koja je bezbedna za manevar kanadera.
Drugo, a verovatno i prvo, Srbija u svom vazduhoplovstvu nema ove tipove amfibijskih aviona.
Kako je za Vreme izjavio Petar Vojinović, urednik vazduhoplovnog portala Tango Six, skoro sve zemlje koje koriste kanadere su primorske. Avionima ove vrste je potrebno barem kilometar dovoljno duboke i široke vode, kako bi zahvatili. Cela ideja kanadera je da zahvati pet do šest tona vode u samo desetak sekundi, kako bi mogao da ima veliki broj naleta.
Kako je naveo MUP, u gašenju požara u Deliblatskoj peščari ukupno su bila angažovana četiri helikoptera, od toga tri letelice Helikopterske jedinice MUP-a Srbije i jedna Vojske Srbije.
Međutim, kako je za N1 izjavio profesor Slobodan Milanović sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, jedan od problema je i taj što se u Srbiji slabo sprovode mere prevencije. Mi kao država nemamo sistem za ranu detekciju požara, kako je naglasio. Kako je dodao, u Deliblatskoj peščari je postojao sistem sa pet kamera koje su bile umrežene za ranu detekciju, i to je bila jedina lokacija u Srbiji gde je postojao nekakav sistem sa optičkim nadzorom. Kako je pretpostavio, te kamere su ovom prilikom verovatno izgorele.
“Kod nas taj sistem funkcioniše tako što neko mora da pozove Sektor za vanredne situacije i da ih informiše, a to je obično posle nekog vremena od nastanka požara, a u borbi protiv požara svaki minut je vrlo bitan, jer je vrlo važan taj brzi odgovor. Ukoliko imate brzu intervenciju, vi ćete se suočiti na terenu sa gašenjem nekog veoma malog požara, i to ćete lako učiniti, a ukoliko situacija izmakne kontroli, onda ćete doći u situaciju da možda nećete biti u mogućnosti da ugasite taj požar i ukoliko imate, ne znam koliko, resursa na raspolaganju. To je bila situacija u okolini Bordoa, u okolini Madrida – gde ste imali te ekstremne požare koje jednostavno ne možete da zaustavite nikakvom silom. I zato se pomera fokus sa suzbijanja ka prevenciji, jer dugoročno jedino to može da nas zaštiti” – naglasio je profesor Milanović.
Nažalost, kako je 9. avgusta ujutru oko 10 sati izjavio načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Luka Čaušić, požar u Deliblatskoj peščari poprima odlike elementarne nepogode, a primarno je da niko ne strada, da se sačuvaju kuće i da se sačuva što veća površina kvalitetnih šuma.
Na terenu je proglašena vanredna situacija.
10. avgusta je RTS (Radio-televizija Srbije) objavila da je požar u Deliblatskoj peščari stavljen pod kontrolu, a noćas su gašena manja žarišta.
Požar u Deliblatskoj peščari (Foto: danas.rs)
