Na nekadašnjem imanju Ungar, proizvodi se bački brendi u vinariji „Brindza“, a uz mentorsku podršku.
„Sigurno ste čitali o slučaju starog Ungara. Žilav starac, bački Jevrejin, a uz to i milioner i otac prelepe ćerke. Ćerku starog Ungara odveo je neki sumnjivi tip, ofucani dvadesetogodišnji izdanak neke plemićke porodice. Zaljubljeni par je pobegao čak u Beč. Sigurno su se dobro provodili na tom putu. Ipak, nisu mogli dalje. Starac ih je sustigao i vratio devojku.Ofucani rođaci mladića koji je pokušao da pobegne s njom okupili su se oko starog Ungara: – Ovo sada samo brak može da popravi.“
Ove redove je 1901. godine napisao Endre Adi, mladi novinar lista Nađvaradi Naplo, u članku pod imenom Slučaj starog Ungara, ali je o tim događajima izveštavala gotovo celokupna tadašnja štampa. Zatim je, pre 120 godina Vašarnapi Ujšag počeo da objavljuje nastavke romana Kalmana Miksata Slučaj mlađeg Nostija sa Marikom Tot, koji je zasnovan upravo na pomenutoj priči. To je priča o Piroški Ungar, bogatoj naslednici i Đuli Kamjonkai Semzeu, koji je vodio raskalašan život i bio poznat kao „bački razbojnik“. On je pobegao sa tom mladom ženom, koja je poticala iz sefardske jevrejske porodice, iz finansijskih pobuda i tajno se njom oženio u Beču. Brak, sklopljen 1902. godine, okončan je 1915.
Od sporednog, do glavnog posla
Porodica Brindza iz Bačke Topole kupila je imanje porodice Ungar koje se nalazi između Gornje Rogatice i Telečke. Bačka lesna visoravan bila je poznati vinski region od 17. do sredine 20. veka, ali su svetski ratovi i širenje industrijske poljoprivrede potisnuli nekadašnje vinograde. Porodica Brindza je 2008. i 2009. godine zasadila vinograd na 15 hektara u ovom kraju, a prva značajna berba usledila je 2011. godine. Danas na porodičnom imaju zajedno rade tri generacije.
-Moj deda je već imao mali vinograd i proizvodio je vino, rakiju i vinski destilat, mada uglavnom samo za svoje potrebe. Prošlo je najmanje pedeset godina otkako sam ja ispekao svoju prvu turu rakije od zove. Kao detetu mi se jako dopadalo što sam se tokom tog procesa sav ofarbao u ljubičasto. I kasnije me je interesovalo pečenje rakije, pekli smo rakiju u sve većim kazanima – prepričava Ferenc Brindza.
Proizvodnja alkoholnih pića prerasla je u ozbiljan posao onda, kada je Ferencov sin Alpar, odlučio da želi ozbiljnije da se bavi proizvodnjom vina. Zahvaljujući razvojnim aktivnostima sprovedenim sredstvima dobijenim putem programa bespovratnih sredstava Fondacije Prosperitati, u okviru vinarije „Brindza“ sada radi savremeni pogon za proizvodnju različitih vrsta žestokih alkoholnih pića, a Alpar Brindza je preuzeo vođenje vinarije. Ovaj mladi čovek trenutno studira vinogradarstvo i vinarstvo u Kesthelju, a pored proizvodnje vina, započinje i proizvodnju brendija.
Dobar proizvod nije dovoljan za uspeh
Vina Brindza su već prisutna na domaćem tržištu, u restoranima i prodavnicama, a čak su izvezena i na kinesko tržište. Alpar je ušao u vojvođanski mentorski program „Gedeon Rohonci“, sa konceptom za svoj novi proizvod, vinski destilat odležao u hrastovim buradima, odnosno bačkotopolski brendi. Sada, uz pomoć tog programa, proširuje znanja neophodna za razvoj poslovanja.
Još na prelazu iz 19. u 20. vek, Gedeon Rohonci (1852-1929) je sa izuzetnim uvidom organizovao obradu zemljišta na svom imanju u Novom Bečeju – Bisernom ostrvu. Njegovo ime je bilo poznato širom Evrope, zahvaljujući proizvodima visokog kvaliteta. Rohonci nije samo proizvodio, već je i izvozio, gradio brend i uvodio inovacije. Mentorski program „Rohonci Gedeon“ pokrenut je u Mađarskoj pre četiri godine, a vojvođanski mentorski program istog naziva koji je započet u jesen 2025. godine, upravo dalje širi taj duh, tj. kako odlična sirovina može postati vrhunski, međunarodno priznat brend.
Pored Vinarije Brindza, u programu učestvuje još osam njih iz Vojvodine: klaonica i fabrika za preradu mesa Šogor iz Malog Iđoša, klanica i fabrika za preradu mesa Rooster iz Bečeja, bio bašta Čikoš iz Totovog sela, preduzeće Zdravo dobro iz Bečeja, Reel Chocolate iz Sente, farma BataAngus iz Kanjiže i proizvođač testa Ravioly iz Novog Bečeja i Arpaš paprika iz Bezdana.
Razvoj proizvodnje, unapređenje poslovne efikasnosti i konkurentnosti, kao i jačanje preduzeća u prehrambenoj industriji i porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, to su osnovni ciljevi programa. Mentori sarađuju sa učesnicima programa na stvaranju visokokvalitetnih proizvoda, koji mogu uspešno da konkurišu kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu. Učesnici programa dobijaju personalizovano profesionalno mentorstvo, kao i podršku u strateškom razmišljanju i umrežavanju.
Alpar Brindza (Foto: Roža Feher)
Program mentorstva „Rohonci Gedeon“ realizovan je u saradnji sa neprofitnim društvom Mreža za ekonomski razvoj Centralne Evrope (CED), a u inicijativi u Vojvodini učestvovala je i Fondacija Prosperitati. Finansiranje za ovaj jednogodišnji program je obezbeđeno. Ovo nije uobičajen program ekonomskog razvoja, budući da korisnici dobijaju mentorsku podršku umesto novca. Podrška porodičnim gazdinstvima i izvozu takođe igra značajnu ulogu u programu nove vlade, kako je naglasio Vilmoš.
Manja količina, veći kvalitet
U programu učestvuje 12 mentora. Alparu Brindzi u stvaranju vojvođanskog brendija pomažu dva glavna mentora: dr Vilmoš Šimon (poreklom iz Novog Sada) i Laslo Hernjak (vlasnik imanja Hernjak u Etjeku). A takođe su mu mentori i Tibor Gal (vlasnik vinarije Tibor Gal) i Laslo Bača (direktor za inovacije na Univerzitetu Obuda).
Za vreme degustiranja brendija, spravljenog po tajnoj porodičnoj recepturi, Vilmoš je rekao novinarima da uspeh ne zahteva samo kvalitet, već i odgovarajući imidž na tržištu, ambalažu i snažno prisustvo na internetu – jednogodišnji mentorski program pruža podršku i u tim oblastima.
-Želeli smo da se fokusiramo, pa smo prepoznali prehrambenu industriju u Vojvodini kao ključnu priliku za rast, s obzirom na to da je reč o regionu koji se prvenstveno bavi proizvodnjom sirovina. Naš cilj je da maksimiziramo proizvodnju gotovih proizvoda, jer se u tome krije profit. U cilju toga, mi se praktično uključujemo u živote porodica koje mentorišemo, pružajući im podršku u svemu – od finansija, marketinga i tehnologije do psiholoških aspekata prenosa poslovanja na sledeću generaciju – kaže Vilmoš.
Laslo Hernjak, rodom iz Čantavira, može pomoći u razvoju i plasiranju bačkotopolskog brendija na tržište, oslanjajući se na sopstveno iskustvo, budući da je početkom devedesetih godina u Mađarskoj započeo novi život praktično ni od čega.
-U Mađarsku sam stigao 1991. godine kao ekonomista. Nameravao sam da ostanem dve nedelje, međutim, zadržao sam se sve do danas. Već 33 godine proizvodim alkoholna pića u Etjeku. Počevši od samo jedne cigle i bez prethodnog iskustva, izgradio sam ovo imanje i vremenom postao i vinar i proizvođač alkoholnih pića. Puno napornog rada je bilo potrebno da se sve ovo izgradi, a sada sve vodi moj sin. I pokušavam da prenesem ovo iskustvo od 33 godine Alparu i ostalima – kaže Laslo.
Prema Vilmošovom mišljenju, postoji značajan potencijal kod odležanih žestokih alkoholnih pića, budući da ona u Srbiji imaju dugu tradiciju i značajno tržište, a ipak je u ponudi malo pića zaista visokog kvaliteta.
Brendi na stolu, u pozadini Alpar Brindza i Ferenc Brindza (Foto: Roža Feher)
-Postoji sirovina za visok kvalitet, a mi obezbeđujemo znanje. Manje količine, veći kvalitet, to je način da se konkuriše na tržištu premijum proizvoda u ovom regionu – ističe Vilmoš.
Tibor Gal je dodao da ovo mentorstvo pruža preduzetnicima vrstu pomoći koja je poput kretanja brzom trakom.
U spomen porodice Ungar
Pored proizvodnje vina i žestokih pića, imanje Brindza planira da se oproba i u ugostiteljstvu. Manje grupe već mogu da zakažu posete, a u bliskoj budućnosti se planira izgradnja smeštajnih kapaciteta i potpuno opremljene, ozbiljne kuhinje. Trenutno je međutim, fokus na brendiju. Novi vinski destilat će poprimiti svoj konačni karakter nakon degustacija i usavršavanja razmera, a potrebno je razviti i njegov brend i prisustvo na internetu. Prva će se na tržištu pojaviti verzija brendija koja je odležala četiri godine, ali se planira i varijanta koja je odležala deset godina, kao i jedna limitirana serija. Alpar ima za cilj da proda 15 000 flaša ovog proizvoda.
-Uspešan proizvod treba da bude propraćen pričom, a u ovom slučaju ta priča postoji – potrebno je samo da se podeli. Aleju platana koja se ovde vidi, zasadila je porodica Ungar. Mala kuća, koju je sada renovirala porodica Brindza, takođe je pripadala njima. To više nije tajna: istorija će biti prisutna i u nazivu proizvoda – otkrio je Vilmoš.
Alpar kaže da je on sanjao elegantan proizvod. Sudeći po tadašnjim svedočanstvima, Đula Kamjonkaji Semze, čovek koji je zaveo Ungarovu ćerku, mora da je i sam bio takav. Iako je poticao iz plemićke porodice, titulu „grofa“ dobio je u šali, kao vid imitiranja gospodskog držanja ili kao preuveličan nadimak, zbog svog neobuzdanog načina života ispunjenog pijančenjem i veseljem. Ukus brendija Grof, oličavaće uspomenu na staromoravičku porodicu, koja je bila blisko povezana sa njim.
Roža Feher
Ferenc Brindza, Laslo Hernjak, Alpar Brindza, dr Vilmoš Šimon, Laslo Bača i Tibor Gal (Foto: Roža Feher)
