Grad Mostar je obeležio 70. godišnjicu mađarske revolucije iz 1956. godine veličanstvenim prikazom. Stari most, koji su hrvatske snage uništile 1993. godine nakon višesatne tenkovske vatre, bio je osvetljen crvenom, belom i zelenom bojom uveče 23. oktobra. Istovremeno, u Sarajevu je održana izložba slika iz revolucije, a zatim se Aniko Đenge (Gzenge Anikó), otpravnica poslova mađarske ambasade u BiH, podsetila na istorijske događaje i potvrdila odlučnost nove mađarske vlade da podrži put Bosne i Hercegovine ka evropskoj integraciji. Ovo je velika razlika u poređenju sa načinom na koji je skoro oborena vlada premijera Viktora Orbajna (Orbán) gotovo isključivo sarađivala sa Banja Lukom, pa čak i finansirala otcepljenički srpski entitet u Bosni. O komemoracijama su izveštavali mostarski Bljesak.info, Sarajevo tajms (Sarajevo Times) i bosanska državna novinska agencija FENA.
Stari most u Mostaru (Čuveni mašarski slikar ga je pogrešno nazvao Rimskim mostom), ovekovečen na slici Tivadara Kostke Čontvarija (Csontváry Kosztka Tivadar), izgrađen je između 1557. i 1566. godine po nalogu sultana Sulejmana I, na osnovu nacrta najvećeg turskog arhitekte tog vremena, Mimara Hajrudina. Hajrudin je koristio lokalne materijale i primenio inovativna rešenja. „Na jedinstven način za to doba, konstruisao je složeni kružni luk kao glavni noseći element mosta, čime je smanjio i strminu i visinu mosta“, objasnio je za list „Magyar Építők” („Mađarski neimari”) dr Robert Vereš (Veress Róbert), glavni inženjer kompanije A-Híd Zrt. u Budimpešti.
„Rimski most u Mostaru” (1903.g., ulje na platnu, 92×185 cm). Delo Tivadara Čontvari Kostke (Csontváry Kosztka Tivadar) visi u Muzeju „Janus Pannonius” u Pečuju. Reprodukcija koju objavljujemo je javno blago.
Mađarska veza proizilazi iz činjenice da je, kada je 1997. godine odlučeno o obnovi mosta, pripremne radove omogućio tehnički kontingent mađarske vojske koji je služio u SFOR-u i tadašnja Kompanija za izgradnju mostova. Mađarski vojni ronioci nisu samo očistili korito reke od mina, već su, uz velike podvige i tehničke inovacije, podigli kamene blokove teške nekoliko desetina tona iz zaleđene i brze Neretve. Originalni kameni blokovi su se zaokružili na rubovima dok su ležali u koritu reke, tako da većina njih nije mogla biti korišćena u rekonstrukciji. Insistirajući na vernosti periodu i izvornim materijalima, Bosna je otvorila dugo zatvoreni originalni kamenolom, a kurdski majstori iz Turske su od kamena izvađenog odatle isklesali svih 1.088 blokova mosta, identičnih originalnima. Sredstva potrebna za rekonstrukciju obezbedili su UNESKO (UNESCO) nekoliko stranih vlada, sarajevska pa i mostarska vlast. Stari most, obnovljen u svom izvornom obliku, otvoren je za pešački saobraćaj 2004. godine.
Stari most u Mostaru zasjao u mađarskim bojama na dan 70-godišnjice mađarske revolucije protiv sovjetske okupacije. 23. oktobar 2026.g. (Foto: Ivana Krezić, uz dozvolu Bljesak.info)
