„Mi nismo tražili da to prevedete“ Ištvan Hanđa iz Zrenjanina se već skoro pola godine bori za pravo na upotrebu svog jezika

Borba sa vetrenjačama. Neverovatna istrajnost. Doslednost. Na kraju priče, svi neka odluče sami kako bi okarakterisali borbu Ištvana Hanđe iz Zrenjanina, koji se već mesecima bori za ostvarivanje svojih građanskih, manjinskih i ustavnih prava.

Kada smo već kod ustava, da potvrdimo odmah na početku: u Ustavu Republike Srbije u članu 79 piše: „pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo (…) da koriste svoj maternji jezik i pismo (…), u onim zajednicama u kojima čine značajan deo stanovništva, da vode postupke pred državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave na svom maternjem jeziku (…).

Ustav takođe predviđa (član 10) da upotreba drugih jezika osim srpskog mora biti regulisana posebnim zakonom. Ovo je Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, koji u raznim odeljcima navodi da je „u područjima Republike Srbije gde žive nacionalne manjine, pored srpskog jezika u službenoj upotrebi i jezik date manjine“, da se „administracija u javnim preduzećima i telima javnih službi takođe računa kao službena upotreba jezika“ i da su nadležne lokalne samouprave „obavezne da svojim statutima propišu ravnopravnu upotrebu manjinskih jezika i pisama“.  Grad Zrenjanin je to i učinio, u članu 5 svog statuta.

Ombudsman: Troškove prevoda ne snosi klijent

 Ištvan Hanđa je 16. oktobra 2025. godine podneo podnesak (na mađarskom) lokalnom Javnom komunalnom preduzeću Pijace i parkinzi  Zrenjanin (preduzeće nema sajt na mađarskom jeziku). Priča tu počinje.

Javno preduzeće je 29. oktobra odgovorilo na podnesak. U svom odgovoru su naveli da nemaju prevodioca za mađarski jezik i da u svom budžetu nisu predvideli sredstva za zapošljavanje pomenutog prevodioca. Dodali su da su se obratili gradskoj vlasti za pomoć, ali su dobili odgovor da ni oni nemaju prevodioca za mađarski jezik.

Stoga je Hanđa angažovao zvaničnog prevodioca da podnesak prevede na srpski jezik, a koji je ovu uslugu pružio za 2000 dinara. Prevedeni podnesak i račun je prosledio javnom preduzeću i zatražio da mu nadoknade troškove.

Dana 12. novembra, JKP Pijace i parkinzi Zrenjanin odgovorilo je, objašnjavajući da „pošto ih klijent nije unapred obavestio da će angažovati prevodioca, nisu u obavezi da nadoknade troškove“. Nakon pozivanja na zakon, oni na kraju svog pisma još jednom naglašavaju da „nisu tražili prevod podneska, stoga nisu obavezni da isplate troškove istog“.

Hanđa se ovim nije zadovoljio, pa se obratio Pokrajinskom ombudsmanu. 10. decembra je u ime ombudsmana odgovorio njegov zamenik, Mihalj Njilaš, koji je, nakon detaljnog objašnjenja relevantnih zakona napisao da troškove prevoda nastale u okviru zvanične procedure ne snosi klijent.

Priloživši pismo ombudsmana, Hanđa se sada obratio vršiocu dužnosti direktora javnog preduzeća, zahtevajući nadoknadu svojih troškova. Posle dužeg ćutanja i pauze, Hanđa je ponovio svoj zahtev – ali već pišemo 2. februar 2026. godine. Međutim, u svom odgovoru dva dana kasnije, osoba kojoj je upućeno pitanje je samo navela da ostaje pri svom prethodnom stavu, to jest, da ona nije inicirala prevod i stoga nije ni obavezna da plati troškove koji uz to idu.

Pre jedanaest godina je to još bilo moguće

Prepirka između klijenta i pružaoca usluga je trenutno u toku, ali se Ištvan Hanđa istovremeno obratio nekoliko institucija, državnih tela i odbora za podršku, za pomoć, savet ili čak samo mišljenje. Postavio je pitanje zrenjaninskoj gradskoj vlasti zašto su ukinuli službu prevoda za mađarski jezik, dok gradski statuti predviđaju mađarski kao zvanični jezik na teritoriji grada. Pismom se obratio Demu Beriši, ministru za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Ali se obratio i Povereniku za ravnopravnost, misiji OEBS-a u Srbiji, pa čak i zrenjaninskom biskupu. Sa ovih mesta još nije dobio odgovor.

Pored njegove istrajnosti, još jedna vrlina Ištvana Hanđe jeste to što sve precizno dokumentuje i arhivira. Svaki pojedinačni trenutak i rečenica gore navedene priče mogu se dokazati i dokumentovati (i sve ih je stavio na raspolaganje našoj redakciji). Njegova dokumentacija otkriva čak i to da je u jednom izuzetno sličnom slučaju policijska stanica Zrenjanin bez ikakvih daljih komplikacija priznala i preuzela troškove prevoda od 1400 dinara u slučaju supruge, Aranke Hanđa. Istina to se dogodilo još 2015. godine.

MNS traži vreme

Na naš upit, Ištvan Hanđa je rekao da razmatra pokretanje pravnog postupka, što znači da svoj slučaj želi da iznese pred sud. Kako je rekao, poseduje sva dokumenta i prepisku, jedino što ne može da dokaže papirom jeste da mu se obratio lokalni aktivista Saveza vojvođanskih Mađara sa ponudom da umesto njega plati troškove prevoda, samo da se ne tužaka (iako ovaj aspekt nije ni važan za ishod slučaja). Rekao nam je i to da je kontaktirao i Mađarski nacionalni savet, ali ga je njihov službenik zamolio za strpljenje i odlaganje, jer mora da se konsultuje sa svojim pretpostavljenim…

Hanđa Ištvan se skoro pola godine bori za upotrebu svog meternjeg jezika, koja je zakonom zagarantovana (Foto: privatna arhiva)