U poslednje vreme sam pročitala dosta postova na temu ishrane dece. Ali malo drugačijih. Naime, postoje čitave grupe na internetu posvećene tome kako deca u nekom uzrastu od 3 do 9 godina neće da jedu raznovrsnu hranu, da im se ishrana svodi na nekoliko namirnica i pritom se ispod daju saveti kako treba detetu kupiti sirup za otvaranje apetita, zatim ono čuveno „nijedno dete nije umrlo od gladi u kući punoj hrane“, treba oštro sa njima i tako dalje.
Prvo i pre svega, jedno je podeliti iskustvo, naći slična iskustva i tako dalje, ali bi u svakom slučaju trebalo konsultovati stručnjake po ovom pitanju naročito, a ne tražiti savete po grupama od ljudi koji nisu stručni za tu temu, iako možda imaju slično iskustvo.
Malo istražujući, shvatila sam da ova tema uopšte nije jednostavna i da odbijanje deteta da jede uopšte ne mora biti jednostavna i bezopasna stvar.
O čemu se radi?
U nekim slučajevima se radi o ARFID-u.
ARFID je poremećaj izbegavanja/restriktivnog unosa hrane. Deca koja pate od ovog poremećaja su izuzetno selektivna u jelu i ponekad imaju malo interesovanja za isto. Mogu da jedu samo nekoliko namirnica, što može dovesti do lošeg rasta i loše ishrane, što uopšte nije bezazleno.
Kako se na sajtu Logopedskog centra navodi, ARFID obično počinje kada je dete mlađe i češći je kod dečaka.
Koji su znaci ARFID-a?
Neka deca mogu imati jake negativne reakcije na mirise, ukuse, teksture i boje hrane. Mogu se i jako plašiti nove hrane, što se naziva „neofobija“ i plaše se negativnih iskustava vezanih za nepoznatu hranu. Čak mogu i poricati osećaj gladi. Druga deca se plaše šta bi se moglo dogoditi kada jedu, na primer bol, gušenje ili povraćanje.
Zatim, deca sa ARFID-om imaju veće šanse da imaju anksioznost ili opsesivno-kompulsivni poremećaj, poremećaj autističnog spektra ili poremećaj pažnje, kao i probleme kod kuće i u školi zbog navika u ishrani.
Tačan uzrok ovog poremećaja nije poznat. Mnogi stručnjaci veruju da je kombinacija dečjeg temperamenta, gena i događaja koji izazivaju. Neka deca sa ARFID-om imaju refluksnu bolest, eozinofilni ezofagitis, alergije i druga medicinska stanja koja mogu dovesti do problema sa hranjenjem. Dakle, ona „batina iz raja izašla“ sa svim ovim nema veze.
Ako se ne leči, ovaj poremećaj može biti izuzetno opasan, te medicinski stručnjaci Instituta Karolinska iz Švedske navode da može doći do ozbiljnih zdravstvenih problema kod dece, kao što su pothranjenost, pa čak i otkazivanje organa. Dehidracija i neuhranjenost takođe mogu izazvati elektrolitski disbalans, opasno nizak srčani ritam i fatalni srčani zastoj. Hronični nedostatak kalcijuma i vitamina D koji se mogu pojaviti kao rezultat loše ishrane, mogu izazvati osteoporozu, što dovodi do slabljenja mišića i visokog rizika od preloma. U ekstremnim slučajevima, teški nedostatak vitamina A može izazvati čak i trajno slepilo.
U poslednje vreme su stručnjaci širom sveta primetili porast pojave ovog poremećaja. Zašto je to tako? Zbog šireg kliničkog prepoznavanja, promenljivih trendova mentalnog zdravlja nakon pandemije i povećanog preklapanja sa neurodivergentnih dijagnozama.
Ono što treba znati da je da se ne radi o „razmaženoj“ i „probirljivoj“ deci, već je u pitanju ozbiljan poremećaj. Ovde se radi o senzornoj osetljivosti, ekstremnoj averziji prema ukusu, teksturi, mirisu boji ili čak i temperaturi određene hrane.
Da ne bi bilo sve tako crno, ARFID se leči, ali je potreban ozbiljan rad sa detetom, koji uključuje fokus na struktirirane, multidisciplinarne intervencije usmerene na upravljanje fizičkim komplikacijama, bezbedno proširivanje raznolikosti hrane i rešavanje specifičnih uzroka prehrambenih navika.
Kako navode stručnjaci američkog tima Kids Health, lečenje je najuspešnije kada ga vodi tim, koji uključuje specijalizovanog terapeuta, dijetetičara i pedijatra. Kognitivno-bihejvioralna terapija pomaže detetu da se odrekne problematičnih misli i ponašanja, smanji anksioznost oko isprobavanja nove hrane i prevaziđe senzorne averzije ili strahove od neželjenih reakcija. U slučaju dece i adolescenata, uključivanje porodice u planiranje obroka i strategije ponašanja je veoma efikasno.
Dakle, lečenje postoji i veoma često je efikasno, te pre nego što optužite nekog da je loše vaspitao svoje dete i da je razmaženo, imajte u vidu i gore napisane reči.
Pre nego što neko i pomisli da je ARFID tvorevina novog doba, demantovaću to činjenicom da je samo dijagnostika napredovala u tom smeru, pa je veoma moguće da je taj poremećaj postojao odavno, ali nisu postojale metode kojima bi se dijagnostikovao.
ARFID treba na vreme prepoznati (Foto: foodfreedom.co.nz)
