Veliki broj građana zbog nemogućnosti putovanja u inostranstvo usled epidemije prinudno je odlučio da odmor ove godine provede u Srbiji, a zakon “ponude i potražnje” izazvao je drastičan skok cena.

Đorđe Matić i njegova supruga, iz Stare Pazove, zajedno sa rođacima, planirali su da u avgustu iznajme na deset dana trosobnu kuću u letovalištu na Kasandri, u severnoj Grčkoj. To bi ih koštalo, bez taksi i naknada, 630 evra. On-line rezervaciju su otkazali kad je Grčka početkom jula zabranila ulazak državljanima Srbije zbog pogoršane epidemiološke situacije.

Odmor u Srbiji je za njih još uvek upitan jer za najam vikendice sa dve spavaće sobe na Fruškoj gori, nacionalnom parku udaljenom dvanaestak kilometara od Novog Sada, u avgustu za istu dužinu boravka treba izdvojiti 97.630 dinara, odnosno 830 evra.

Cene više u proseku za oko 15 odsto

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA), objašnjava za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su velike razlike u cenama evidentne na najpopularnijim destinacijama i ocenjuje da je normalno da odnos povećane tražnje kao posledicu ima i povećanje cena.

“Podatak da nema skoro ni jednog slobodnog termina u narednih mesec i po dana daje za pravo vlasnicima da ih shodno tražnji ponude po višim cenama, s obzirom da je očigledno da na tržištu postoji klijentela koja to može i hoće da plati”, ističe Seničić.

On kaže da je, prema analizi koju je YUTA uradila, smeštaj u hotelima na istom ili sličnom nivou kao i prošle godine, te da su hoteli sa pet zvezdica i prošle godine bili skupi, ali da to nije upadalo u oči u daleko većoj ponudi inostranih i domaćih aranžmana.

“U privatnom smeštaju na najpopularnijim destinacijama, kakve su Zlatibor, Sokobanja, Vrnjačka Banja, Kopaonik, Stara Planina, cene su više u proseku za oko 15 odsto, što je uzrokovala povećana potražnja i limitiran broj kreveta u ponudi”, kaže Seničić za RSE.

Građani Srbije mogu da putuju u samo šest zemalja

Državljanima Srbije bez PCR testa i karantina omogućen je ulazak u svega nekoliko zemalja, tako da se mogu kupati samo na plažama Albanije, Egipta, Meksika, Turske, Neuma u Bosni i Hercegovini, Maldiva.

Do letovališta u Turskoj, Albaniji i Neumu mogu stići kolima, ali do Egipta, Maldiva i Meksika samo avionska karta košta i do 1.600 evra.

Primera radi, all-inclusive devetodnevni aranžman u meksičkom Kankunu, u hotelu sa pet zvezdica, u avgustu i septembru košta više oko 1.700 evra po osobi, navode u agenciji Dream Land.

Slične su cene i za desetodnevne paket aranžmane na Maldivima u istom periodu – kreću se, zavisno od hotela, između 1.370 i 1.570 evra po osobi.

Za kuće i nekoliko stotina evra dnevno

Kako to malo ko u Srbiji može priuštiti, najveći broj građana opredelio se za letovanje u zemlji.

“Iako je u odnosu na jun mesec primetan strah od letovanja zbog epidemije, koji je doveo do smanjenog interesovanja i za domaće destinacije u kolektivnom smeštaju – u većim hotelima i naseljima – primetno je veće interesovanje domaćeg stanovništva za destinacije u Srbiji nego proteklih godina”, kaže Aleksandar Seničić.

Zanimljivo je, dodaje, da zasebne kuće koje nude bezbedno okruženje i distancu od ostalih turista dostižu cene od čak nekoliko stotina evra na dnevnom nivou.

Seničić za RSE navodi je da prema podacima kojima raspolaže, potražnja domaćih gostiju povećana u proseku za 40 odsto. Razlozi za to su, kako navodi, u većem broju vaučera Vlade Srbije za subvencionisano letovanje u Srbiji svima koji imaju manju mesečnu zaradu od 60.000 dinara, ali i situacija u kojoj su ljudi onemogućeni da putuju na glavne destinacije u inostranstvu.

Veliko interesovanje za vaučere

Milan Petković, direktor niške turističke agencije Euroturs, objašnjava da je u junu vladalo veliko interesovanje, te da je većina kapaciteta u privatnom smeštaju, gde su primani vaučeri, rasprodato.

“To su uglavnom jeftinije sobe, koje su se izdavale po ceni od 1.000 do 1.500 dinara (od 8,5 do 12,5 evra) dnevno, ali toga više nema”, kaže za RSE Petković.

Ostali su, dodaje on, hoteli u banjama i planinama, gde se soba može iznajmiti za 30 evra dnevno, dok je, naravno, hotelski smeštaj visoke kategorije nekoliko puta skuplji.

U junu, kaže Petković, nije bilo slobodnih mesta na Zlatiboru, Kopaoniku, u Vrnjačkoj banji, Sokobanji. Međutim, sa pojavom drugog “pika” korona virusa krajem juna usledio je, podseća on, veliki broj otkaza rezervacija, ali se očekuje ponovno povećanje potražnje sa zaravnjivanjem epidemijske krive.

Ima, razume se, mada sve manje, u privatnom smeštaju i cena prilagođenijih džepu prosečnog građanina Srbije, koje se, kako navode u Eurotursu, mogu naći u rasponu od 400 do 600 evra za desetak dana za četvoročlanu porodicu. Oni koji su do sada letovali u Crnoj Gori i Grčkoj znaju, međutim, da se u junu i julu najam apartmana plaća i dvostruko manje od ove cifre.

Kuća na selu i do 900 evra

Danica Malešević iz Beograda i njen bračni drug nemaju pravo na vaučere. Za RSE ona kaže da je zbog nemogućnosti letovanja na omiljenim destinacijama na Halkidikiju, u severnoj Grčkoj, ovog leta njena tročlana porodica želela da letuje na Zlatiboru, ali je odustala kad je videla da dvokrevetni apartman u jednom od odmarališta za 10 dana u avgustu košta više od 64.000 dinara (544 evra).

Ponadala se, dodaje, da bi najam seoskog domaćinstva mogao biti jeftiniji, ali ponovo se neprijatno iznenadila kada je videla da domaćinstvo u mestu Šljivovica na Tari, u avgustu za 10 noći za dve odrasle osobe traži čak više od 105.000 dinara (oko 900 evra).

Odlučili su se na kraju, za dvokrevetnu sobu u kući na Staroj planini, gde će za desetodnevni boravak platiti četiri i po puta manje – 23.500 dinara (200 evra).

I među onima koji nude smeštaj postoji nejedinstvo kada je u pitanju cena. Tako je na primer vlasnik jedne vikendice na Zlatnom jezeru u Nacionalnom parku Đerdap na Twitter nalogu sa kojeg promoviše smeštaj napisao: “Imajte u vidu, makar za sledeću sezonu, da nismo bili barabe i nismo dizali cene u ovom ludilu i opštoj pomami za smeštajem u Srbiji”.

Turistička organizacija nema uticaj na cene

Aleksandra Ilić iz Turističke organizacije Srbije (TOS) ističe da se građani Srbije najčešće opredeljuju za letovanje u privatnom smeštaju, na čije cene TOS nema nikakav uticaj.

“Cene privatnog smeštaja formiraju se slobodno, a određuje ih zakon ponude i potražnje, pri čemu je, uprkos rastu cena, evidentna povećana potražnja”, objašnjava ona.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za prvih šest meseci ove godine u Srbiji je boravilo ukupno 780.785 turista, što je za 53 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Inostranih gostiju je bilo za 65 posto manje nego zaključno sa junom 2019, a domaćih za 42 odsto.

Izvor: Branka Trivić (Radio Slobodna Evropa):

Krvavo jezero, Palić, naslovna fotografija: Natalija Jakovljević