Četiri najveća sindikata zdravstvenih radnika u Srbiji nejedinstveni su i međusobno ne sarađuju u trenutku kada poslednji zvanični podaci govore da je preko 570 medicinskih radnika u Srbiji zaraženo sa COVID-19.

Iako nije među zaraženima, doktor Mithat Eminović, načelnik higijensko-epidemiološke službe Doma zdravlja u Tutinu, opštini na jugu Srbije koja je bila jedno od žarišta korona virusa, za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao je da se oseća “ostavljeno od svih”.

“Što se tiče ovih zvaničnika i ovog sistema zdravstvenog, između ostalog i sindikata koji bi trebalo da brinu o nama, njih nema”, rekao je Eminović koji napominje da nije član nijednog sindikata.

U Srbiji postoje samo dva reprezentativna sindikata u oblasti zdravstva, što znači da samo oni imaju zakonsku osnovu da pregovaraju sa poslodavcem i ugovaraju uslove kolektivnog ugovora. To su Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite “Nezavisnost” i Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije.

Pored toga, u javnosti su aktivni i nereprezentativni Sindikat lekara i farmaceuta Srbije, kao i Sindikat medicinskih sestara i tehničara Srbije.

Da bi sindikat bio reprezentativan, prema Zakonu o radu mora da bude osnovan slobodnom voljom članova, da je nezavisan od države i poslodavca, da se pretežno samostalno finansira i da je upisan u odgovarajući registar u skladu sa zakonom. Drugi uslov je da reprezentativni sindikat okuplja najmanje 15 odsto zaposlenih, a najmanje 10 odsto za određenu teritoriju ili granu privrede.

Sindikati: Trebalo bi da kritikujemo, ali nemamo šta

Tekst sa ovim naslovom stoji na zvaničnom sajtu Ministarstva zdravlja od 12. jula, kao izveštaj sa sastanka ministra zdravlja Zlatibora Lončara sa predstavnicima reprezentativnih sindikata.

“Značajno povećanje plata, nova radna mesta, sanacija objekata, izgradnja kliničkih centara, sve to je doprinelo da se zdravstveni sistem snađe bolje u toku pandemije nego razvijenije zemlje”, sumirali su tada situaciju predstavnici reprezentativnih sindikata u zdravstvu nakon sastanaka sa ministrom zdravlja.

Na pitanje da li zaista nema šta da se kritikuje, Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, rekao je za RSE da “ako želite uvek ima razloga i uvek može da se nađe šta možemo da kritikujemo, ali u ovom trenutku neke sporedne stvari treba ostaviti po strani, pa ćemo to rešavati kad prođe pandemija”.

Sindikat na čijem je čelu je najveći u Srbiji i broji oko 60.000 članova. Savić je naveo i da je “zdravlje građana na prvom mestu”, te da ukoliko i postoje propusti u zdravstvenom sistemu, na njima se neće sada insistirati.

Da nije vreme da se ukazuje na greške smatra i Zoran Ilić ispred Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite “Nezavisnost”, čiji je sindikat sa oko 20.000 članova drugi po veličini.

“Pa ne mogu da ih kritikujem (Ministarstvo zdravlja, prim. aut.) jer sve što napišemo oni prihvate u nekom obliku. Meni najviše smeta politizacija svega ovoga, i od strane režima i od strane opozicije”, rekao je Ilić za RSE i poručio da “nisu vremena da bilo ko dobija jeftine političke poene, nego da vidimo što pre da se izborimo protiv virusa i da koliko toliko stanemo na noge”.

Međutim, Rade Panić koji je na čelu Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, poznat po javnim istupima u kojima je ukazivao na teške uslove u kojima rade zdravstveni radnici, smatra da su medicinari “izgubili poverenje u reprezentativne sindikate”.

On za dva najveća sindikata ima reči kritike, uglavnom usmerene na, kako je objasnio za RSE, manjak zalaganja za prava zdravstvenih radnika, jer “sindikati treba da se izbore za pristojne plate i za dobre radne uslove a ne da rade socijalnu pomoć svojim članovima”.

“Svedoci smo da se širom Srbije dešava da zdravstveni radnici daju otkaze i spremaju se da i u toku ove epidemije idu preko granice. To i više nego jasno govori kakvi su uslovi u kojima trenutno radimo i da je upravo sada pravi trenutak da sindikati pokažu da li imaju snagu i da li mogu da se izbore za bar pristojne uslove rada kakvi su zakonom garantovani”, rekao je Panić.

RSE je komentar tražio i od Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije, ali do objave teksta odgovor nije stigao.

Složni da nisu složni

Povećanje plata zdravstvenih radnika od 10 odsto, prijem novih zaposlenih, obezbeđivanje naknade od 100 odsto plate umesto 65 odsto za zdravstvene radnike koji na poslu obole od korona virusa, kao i nemogućnost raspoređivanja radnika na usmenu reč pretpostavljenog i bez obavezne saglasnosti zaposlenog – neki su od uspeha tokom ove medicinske krize, koje su zdravstveni sindikati istakli u razgovoru na RSE.

Snežana Trifunović, anesteziološkinja iz Čačka, grada u centralnoj Srbiji, za RSE je objasnila da je medicinskim radnicima ovakva vrsta pomoći sindikata neophodna i veoma značajna, ali da ostaje strah da li će sve ono što je postignuto u cilju poboljšanja radnih uslova medicinara, ostati na snazi i nakon završetka pandemije.

Ona je istakla da je trenutno “najveći problem predstavlja manjak zdravstvenih radnika, prvenstveno manjak zdravstvenih tehničara, edukovanih za rad sa pacijentima na mehaničkoj ventilaciji”.

“Da li će sve to što su sindikati uspeli da izdejstvuju, da li će ostati, u to nismo sigurni, to ipak ne zavisi od sindikata i od nas zaposlenih, već od Vlade. Svakako da postoji doza straha među zdravstvenim radnicima, ali to je više doza straha da se istupi u javnosti nego da se obrati sindikatu”, rekla je ona.

Sva tri sindikata sa kojima je RSE razgovarao složni su u jednom – da nisu jedinstveni i da nemaju zajedničke fokuse borbe za prava zdravstvenih radnika.

“Apsolutno možemo da se složimo da u ovoj vanrednoj situaciji i velikom opterećenju u kojem se našao zdravstveni sistem ne postoji saradnja između sindikata, odnosno Savez samostalnih sindikata u UGS Nezavisnost odbijaju bilo kakav sastanak ili dogovor između sindikata koji su zainteresovani i koji se bore”, rekao je Rade Panić ispred Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i dodao da on lično već šest godina pokušava da organizuje zajednički sastanak svih predstavnika sindikata, kako bi se dogovorili o zajedničkom nastupanju, ali da za to nema zainteresovanih.

Da nije bilo nikakvih inicijativa da zdravstveni sindikati zauzmu jedinstven stav po pitanju borbe za što bolja radna prava medicinara u razgovoru za RSE tvrdi predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite “Nezavisnost” Zoran Ilić, koji kaže da je odlučio da u skorijoj budućnosti on bude inicijator jednog takvog sastanka.

Dva reprezentativna sindikata smatraju da podeljenost među sindikatima jeste činjenica ali i rezultat “manjka želje za saradnjom”.

“Da bi sa nekim sarađivali, treba da postoji obostrana želja za saradnjom. Ako neko omalovažava vaš rad, da li je onda to korektna saradnja?”, napomenuo je Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. On je objasnio da sa Sindikatom lekara i farmaceuta Srbije njegov sindikat nema saradnju od kada je Rade Panić predsednik.

Ekskurzije umesto boljih uslova

Iako bi prema Posebnom kolektivnom ugovoru i Zakonu o radu za zdravstvene ustanove sindikati trebalo da imaju brojna ovlašćenja, poput davanja saglasnosti na zapošljavanje, učestvovanja u primeni propisa o bezbednosti i zdravlju na radu, kolektivno ugovaranja visine zarade, pravo na učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova; pojedini lekari, poput sagovornika RSE sa početka teksta epidemiologa Mithata Eminovića iz Tutina, smatraju da nema razloga da budu članovi bilo kojeg sindikata.

“Jedan od razloga zašto sam ja napustio sindikat, nezadovoljan tim konceptom njihovog delovanja jesu ekskurzije, šetnje, uživanje, a ne poboljšanje uslova rada i one bitne stvari koje po mom mišljenju treba sindikat da radi”, rekao je on.

Za razliku od kolege iz Tutina, Snežana Trifunović, koja radi u respiratornom centru u bolnici u Čačku, članica je dva medicinska sindikata, ali ističe da je veliki problem to što sindikati nemaju zajedničke ciljeve, a pogotovo to što ni medicinarima nije jasno šta od sindikata mogu da očekuju.

“Sindikati su razjedinjeni svakako. Što se tiče zaštite prava, mislim da tu ni samo rukovodstvo a i sami članovi nisu upoznati sa mogućnošću zakonske zaštite od strane sindikata”, rekla je Trifunović.

Ujedinjeni protiv kovida

Pokušaj da pokažu jedinstvo, povodom teških uslova rada i pritisaka usled pandemije, pokazali su sami lekari u Srbiji, 21. jula, kada je na internetu osvanuo sajt pod nazivom “Ujedinjeni protiv kovida”, na kome su se tada nalazila imena 350 lekara iz cele Srbije, a 13. avgusta imena skoro 3.000 lekara.

U otvorenom pismu upućenom Vladi Srbije, lekari su tražili smenu Kriznog štaba Vlade Srbije za suzbijanje korona virusa. U apelu koji su potpisali, traži se da se “stane na put politizaciji struke, da se imenuju novi članovi Kriznog štaba i da se istraže navodi o zataškavanju broja preminulih i zaraženih korona virusom”.

Da je jedinstvo lekara, koji su se sami organizovali, imao uticaja, pokazale su i izjave zvaničnika.

Dok su članovi Kriznog štaba, poput doktora Predraga Kona isticali da su “oni i lekari – potpisnici peticije na istoj strani”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno pismo nazvao je “iživljavanjem nekolicine nad najboljim lekarima u Srbiji”.

U međuvremenu su “ujedinjenim lekarima” pisma podrške poslali i socijalni radnici, prosvetari, naučna zajednica, advokati, umetnici, civilni sektor i brojni građani u onlajn peticijama. Na konferenciji za novinare 5. avgusta, premijerka Srbije Ana Brnabić izrazila je spremnost da razgovara sa predstavnicima “Ujedninjenih protiv kovida”.

Šta brojke kažu?

Radio Slobodna Evropa pokušao je od Ministarstva zdravlja da dobije odgovor na pitanja sa kojim su sve sindikatima sarađivali tokom pandemije korona virusa i oko kojih pitanja, te da li će povećanje plata i poboljšani uslovi rada medicinara važiti i kada pandemija prođe. Odgovori do objave teksta nisu stigli.

U Srbiji je trenutno zaposleno 28.000 lekara i 61.000 medicinskih sestara i tehničara, rekao je 7. jula na konferenciji za medije predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U jeku pandemije korona virusa, od aprila do juna, je prema podacima sa sajta Ministarstva zdravlja Srbije u zdravstvu zaposleno ukupno 4.500 medicinskih radnika, u svrhu podrške zdravstvenom sistemu.

Međutim, prema podacima koje je Nacionalna služba za zapošljavanje dostavila RSE, na dan 30. jun u Srbiji je zvanično nezaposleno i posao čeka još 15.509 medicinskih radnika, a u periodu od 1. marta do 30. juna zaposleno ih je oko hiljadu manje nego što stoji na sajtu Ministarstva zdravlja, odnosno ukupno 3.456.

Manjak zdravstvenih radnika u Srbiji predsednik Aleksandar Vučić krajem prošle godine povezao je sa odlaskom medicinskih radnika, pre svega u Nemačku. On je tada gostujući na TV Happy, poručio nemačkom ministru zdravlja Jensu Španu da “slučajno ne dolazi ovde po naše medicinske sestre”, aludirajući na nemački Zakon o useljavanju stručne radne snage, koji je stupio na snagu u martu 2020, a na osnovu kojeg državljani zemalja koje nisu članice EU mogu lakše da se zaposle u toj zemlji.

Međutim, u Nemačku srpski medicinari odlaze još od 2013. godine, kada je Srbija potpisala Sporazum sa Nemačkom o zapošljavanju medicinskih radnika.

Koliko je u tom periodu iz Srbije u Nemačku otišlo visokoobrazovanih medicinskih radnika, do kraja rada na ovom tekstu RSE nije dobio odgovor od Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije.

Izvor: Gordana Ćosić (Radio Slobodna Evropa)

Zaštitne maske, ilustracija, naslovna fotografija: Pixabay