Danas je Mađarski pokret ostao jedina opoziciona politička organizacija sa mađarskim predznakom u Vojvodini, koja je učestvovala na izborima 2020. godine, a takođe i zaradila mesta u odborima u nekim opštinama. MP-om je upravljao kopredsedavajući od njegovog osnivanja, pa sve do oktobra ove godine, međutim, na poslednjoj Izbornoj skupštini, organizacija je izabrala sedmočlano predsedništvo i predsednika.

Kada je 2015. godine osnovan Mađarski pokret, mnogi su očekivali – neki se nadali, neki pak plašili – da će slomiti monopol Saveza vojvođanskih Mađara, ali su se sledeće godine zbila i dva događaja, koji su značajan broj članova i simpatizera učinili nesigurnim. „Skandal sa pečatom“ je izbio na izborima u aprilu 2016. godine, a zatim je krajem godine imenovanje kopredsednika Tamaša Korheca (uz pomoć SVM-a) za Ustavnog sudiju prekinulo početni zamah.

Međutim, Ferenc Ševenji, nedavno izabrani predsednik, ima kreativan pristup problemima.

Ono što se dogodilo bilo je veliko razočaranje ne samo za simpatizere, već i za lidere

O „skandalu sa pečatom“ su se članstvo i simpatizeri informisali uglavnom iz medija pod uticajem partija na vlasti, verovatno ne na najobjektivniji način. Šta se tačno dogodilo? Da li je počinjeno krivično delo, da li je neko osuđen?

-U to vreme nisam bio direktno uključen u upravljanje Mađarskim pokretom, pa nisam bio ni član Povereničkog odbora niti predsedništva, ali sam delovao kao lokalni koordinator na Paliću. I ja sam, kao i svi članovi, ali i lideri, bio rastužen ovom vešću. Uveren sam da su MP namamili u veoma dobro osmišljenu zamku. Treba napomenuti da taj zloslutni pečat nije bio lažan! Iako smo o ovome dali izjavu u medijima odmah nakon onoga što se dogodilo, činjenica je da ovu stvar nismo dovoljno razjasnili.

-Sa izuzetkom veoma velikih državnih partija, praktično je svim političkim akterima, uključujući i pokret, pričinjavalo teškoće da za kratko vreme prikupi deset hiljada potpisa potrebnih za izlazak na izbore. MP-u su se obratili ljudi sa političkim vezama u Beogradu i ponudili mu pomoć pri prikupljanju potpisa koji nedostaju, u zamenu za to, da se u odbore za brojanje delegiraju posmatrači izbora, odnosno da pomažemo jedni drugima.

Da li je ova pogodba bila u skladu sa zakonom?

-Nema u tome ništa neuobičajeno ili protivzakonito. Ovo je dobro uvrežena politička praksa među manjim političkim strankama, koliko znam, ranije je to i SVM radio. Sam proces mi ni na koji način nismo mogli da kontrolišemo. Dobili smo već potpisane, overene liste podrške, koje su izgledale sasvim regularno. Sami ljudi koji su potpisali za nas su bili stvarne osobe i pružili su stvarne podatke. Problem je bio u pečatu koji se koristio za overu listi, jer je već bio nevažeći. Koliko je meni poznato, niko nije osuđen u vezi ovog slučaja, niti je pokrenut sudski postupak. Inače, od jedanaest hiljada potpisa koje smo predali, nije pronađeno previše onih koji nisu valjali, otprilike hiljadu pet – šest stotina. Drugim rečima, bili smo veoma blizu ogromnog cilja, o kojem se nijedna druga organizacija ili stranka sa mađarskim predznakom nije usudila ni da sanja, osim SVM-a. Zbog toga je to što se dogodilo izazvalo veliko razočaranje ne samo članova i simpatizera, već i lidera Mađarskog pokreta, koji su učinili sve da bi se kandidovali na izborima i pružili alternativu SVM-u. Iako nismo mogli da se kandidujemo na republičkim izborima, na pokrajinskim smo dobili 16.500 glasova.

MP je 2016. godine osvojio 11 mesta na lokalnim izborima u Subotici i četiri u Senti, dok su ove godine ostala samo četiri odbornika u Subotici i tri u Senti. Koji je razlog tome?

-U početnom periodu sam primetio da je mnogo ljudi došlo u MP, nadajući se da će imati neku vrstu materijalne ili političke koristi. Ovde prvenstveno mislim na one bivše SVM-ovce koji su se nadali političkom opstanku ili nekoj vrsti finansijske prednosti. Kada su videli da ovakve lovorike ovde neće rasti, postepeno su otpali. Većina njih je otplesala nazad u SVM. Moram da naglasim da ne govorim o onim ljudima koji su u prošlosti formirali predsedništvo ili Odbor poverenika Mađarskog pokreta, nego o onima koji su – ako tako mogu da kažem – formirali drugu liniju. Oni su nestali. A to je naime stvorilo problem u daljoj izgradnji organizacione strukture. Danas se Mađarski pokret može osloniti samo na posvećene ljude i članstvo. Nemamo materijalne izvore, među nama nema plaćenih političara, i nemamo zaposlenih u javnim preduzećima koji na primer za vreme radnog vremena rade kao botovi na društvenim mrežama. Mi objavljujemo postove u slobodno vreme iz sopstvenog ubeđenja. Međutim, ovako je teško efikasno funkcionisati. Činjenica je i to da je MP od svog osnivanja postepeno gubio od svog prisustva na društvenim mrežama, ali je tome doprinela i neka vrsta „zamora materijala“. Bilo je onih koji su započeli sa velikim žarom, ali je mnogima dosadilo konstantno šamaranje iza kulisa. Organizacija nema ni novca, zahvaljujući „posredovanju“ SVM-a, pokret nije mogao da pobedi ni na tenderima, a ni razne nevladine organizacije koje su vodili članovi MP-a. Mnogi koji nisu želeli da napuste pokret bili su primorani da se povuku u drugi plan. Ovo je jedan nepravedan sistem u kom moramo da se snađemo.

„Režim je preorao čitavu opoziciju i zasuo je solju“

Ni za izborni sistem se ne može reći da je povoljan…

-On posebno pogoduje većim političkim akterima i otežava učešće manjim organizacijama, posebno ako nisu u pitanju stranke. Mi ne možemo da učestvujemo na izborima kao civilna organizacija. Pojavili smo se kao grupa građana, kako u Subotici, tako i u Senti. Ovo nam je otežalo i prepoznavanje, ali i rad u vezi izbora. Kampanju smo platili iz sopstvenog džepa, a ne iz godinama izmuženog novca iz javnih preduzeća. U poređenju sa većim strankama, ekonomisali smo iz sredstava poput mrvica. Ono što smo mogli da uradimo, uradili smo pošteno, usred ogromnog kontra – vetra i medijskog mraka. Čovek bi pomislio da se barem tokom perioda kampanje može lako doći do glasača, ili se barem može predstaviti putem medija koji sebe smatraju javnim servisom, ali to nije tako! Na primer, u poslednje četiri godine, Pokret za građansku Suboticu, tj. njihov lider, Jene Maglai, većinu vremena je govorio na sastancima odbora, u poređenju sa tim da nije nijednom pozvan na Pannon televiziju kao gost u studiju. Ni u druge lokalne ili političke programe, da govori kao lider opozicione grupe sa najvećom frakcijom. Osnivač Pannon televizije je Mađarski nacionalni savet, gde imamo pet predstavnika, koji su dobro upućeni u kulturu i obrazovanje. Oni praktično uopšte ne gostuju u medijima. Mislim da o tome nema šta više da se kaže, ta činjenica govori sama za sebe.

Kako vidite budućnost opozicije u narednih godinu i po dana, do sledećih izbora?

-Po mom mišljenju, sadašnju srpsku opozicionu paletu su vlasti preorale i zasule solju. Ne ostavlja im se gotovo nikakav prostor za inicijativu. Polazivši od praktično potpune nemogućnosti izbornih uslova, nakon što je Mađarski pokret potpuno potisnut u drugi plan u manjinskom medijskom prostoru, na državnom nivou isto to važi i za srpske opozicione snage. Jedva da imaju priliku da se pojavi, a i ako da, onda sa ubilačkim karakteristikama, uglavnom u tabloidima. Mađarski pokret će kao i ranije, ostati otvoren za saradnju sa onim političkim strankama, koje takođe uzimaju u obzir interese manjina i Mađara, i koji se prema njima odnose sa odgovarajućim prioritetom. Moramo misliti na one, koji ne pripadaju organizovanom naprednjačkom režimu, jer verujem da će saradnja sa ovim potonjima dugo biti nezamisliva, jer se u njihove redove veoma infiltrirala korupcija i grčevito vezivanje za vlast.

MP je više puta pokušao da sarađuje sa SVM-om, ali su oni to odbili. Da li je sada došao trenutak kada ni MP više ne želi da sarađuje sa SVM-om?

-Jako je teško sarađivati sa nekim ko ne želi onog drugog ni da primeti. Oni se ne ponašaju samo sa našom organizacijom kao da ne postojimo, već i sa svim onim glasačima koji štaviše, možda nisu mobilni, nego baš eto nisu članovi SVM-a. Stepen isključivanja je takav, da postoji SVM, da tako kažem, oni su „Mađari“ i postoje „oni drugi“. Sa tim ne možemo da se složimo, a trenutni sastav Saveza Vojvođanskih Mađara  je takav – baš kao i napredne stranke – da nisu u stanju da promene ove ustaljene običaje. Ne kažem da u SVM-u nema takvih ljudi sa kojima neće biti moguće jednog dana sarađivati. Veoma se uzdam u mlađu generaciju – posebno one koji se nisu pridružili patriji na porodičnoj – rođačkoj osnovi, nego su tu gde su prema zaslugama – te da će vremenom sa njima biti moguće i neophodno sarađivati! Ali sam siguran da se to neće dogoditi u bliskoj budućnosti.

Kakav je vaš odnos sa DZVM-om?

-Prošlo je otprilike mesec dana od obnove. Pored nas, na mađarskoj opozicionoj paleti se praktično može naći još samo DZVM. Još nas nisu kontaktirali, ali smo otvoreni za dijalog, kao i ranije. Ono što je razlika među nama je to, što dok se DZVM još ranije opredelio za bojkot u nacionalnom savetu, i kasnije na ovogodišnjim parlamentarnim izborima, mi mislimo da na svim izborima na kojima možemo, moramo da učestvujemo. Kao manjinska organizacija, ne možemo sebi priuštiti da ono malo ljudi koji drugačije misle, ne predstavlja niko. Njihov glas mora da se čuje barem na lokalnom ili nacionalnom nivou saveta.

„Šanjika, vojvođanski sin osvaja Youtube“

Ferenc Ševenj je nedavno pokrenuo fundamentalno šaljiv video blog na Youtube-u, ne bez političkog prizvuka. U mnogim državama sveta, tako i u Srbiji i Mađarskoj, jer influenseri imaju veliki tabor sledbenika, a sa druge strane je mađarska zajednica u Vojvodini (takođe) u ozbiljnom zaostatku u pogledu ovog žanra.

-S jedne strane, smatram da ovo popunjava prazninu, a s druge strane smo na to prisiljeni, jer nam tradicionalni mediji čine praktično nepristupačnom efikasnu komunikaciju sa građanima. Zato mislim da je onlajn prostoj taj, u kome možemo da radimo sa većom efikasnošću. Pored toga, potreban je i jedan drugačiji oblik komunikacije. Mislim da to nije samo za mlađu starosnu grupu, već i za starije. S druge strane, ne volim ukorenjene političke dogme i stilove. Polako već pišemo 2021. godinu. Moramo da politiziramo i komuniciramo drugačije nego pre trideset godina – naglasio je predsednik Mađarskog pokreta.

 

Imre Tot (Slobodna reč)

Prevela sa mađarskog jezika: Ljudmila Janković Gubik

 Ferenc Ševenj: Kao manjinska organizacija, ne možemo sebi priuštiti da ono malo ljudi koji drugačije misle, ne predstavlja niko, foto: MP