Povodom Svetskog dana slobode štampe, u Namibiji je ove godine organizovana višednevna konferencija. Događaj u Windhoek-u, organizovan je u glavnom gradu Namibije povodom jedne tridesetogodišnjice, naime 3.maja.1991.godine je tu potpisana Windhoek Deklaracija. Nakon Deklaracije o pravu naroda Afrike na slobodnu štampu, UN su pokrenule inicijativu da se taj dan odredi za Svetski dan slobode štampe, jer ne samo u Africi, već i širom sveta treba skrenuti pažnju na važnost slobodnog izražavanja.
Namibija ima najslobodniju štampu od svih afričkih zemalja, na rang listi organizacije pod nazivom Reporteri bez granica zauzima 24. mesto. Mađarska se na istoj ovoj listi nalazi na 92. mestu, dok je Srbija na 93. mestu od godišnje anketiranih 180 zemalja.
Reporteri bez granica ove godine skreću pažnju na činjenicu da u 73 posto zemalja sveta se trenutno na neki način ometa slobodan rad štampe. Međutim, „ protiv virusa dezinformacije, najefikasnija vakcina bi bila novinarstvo, slobodan protok informacija.“
U više zemalja je vlast iskoristila epidemiju korona virusa da bi pozivajući se na istu ograničila slobodu štampe. Novinari ne dobijaju odgovarajuće informacije i postaje sve teže pisati o osetljivim temama, stvarnim situacijama, na osnovu verodostojnih izvora. Posebno u Aziji, na Bliskom Istoku i u nekim zemljama u Evropi, novinari sve češće udaraju u zidove, ističe se u izveštaju te ogranizacije.
Prema istraživanju Edelman Trust Barometer, koje na godišnjem nivou sprovodi konsultantska kuća za komunikacije Edelman, najnovije vršeno u 28 zemalja pokazalo je da više od polovine čitalaca (59 posto) ni ne veruje štampi i osećaju da ih namerno skreću sa pravog puta lažnim vestima. Prema mišljenju 61 posto ispitanika, štampa nije ni objektivna ni nepristrasna.
Mađarska sve više „uspeva“ da se izbori za sve niže i niže mesto na godišnjoj listi slobode štampe. U vezi Mađarske, Reporteri bez granica ističu, da je vlada iskoristila korona virus za dalje širenje svog uticaja na medije. Ovaj loš primer se pokazao zaraznim, te je svoje sledbenike našao i u Sloveniji i Poljskoj.
Pozivajući se na to da novinari „ometaju vladu u borbi protiv virusa“, vlast je predvidela zakonske mere i pretnje usled kojih su novinari u mnogim slučajevima prinuđeni na autocenzuru kako ne bi upali u nevolje zbog pokušaja otkrivanja i pisanja istine.
Zbog zakona o dronovima, kojim je vlada zabranila sve letove bez zvanične dozvole, ne samo da novinari rizikuju godinu dana zatvora, već su i oligarsi dobili ozbiljnu zaštitu, jer postaje nemoguće špijuniranje njihovih imanja. Oduzimanje frekvencije Klubradiju, onemogućavanje opozicionog Indexa, te njegovo preuzimanje, povratak radija Slobodna Evropa u državu (koji čak ni Orbanovoj prijateljski nastrojena Trampova vlada nije sprečila), samo su neki od onih, zbog kojih je Mađarska 2021. godine napravila novi pad.
International Press Institute (Međunarodni institut za štampu) se od 1950. godine bori za slobodu štampe. U ovogodišnjem izveštaju oni izdvajaju Mađarsku kao državu u kojoj je sloboda štampe dodatno umanjena prošle godine. Ističu i to da poljska vladajuća stranka već ide mađarskim putem, a poljska državna naftna kompanija je nedavno kupila većinu poljskih ruralnih medija.
Međunarodni institut za štampu, uz podršku nekoliko međunarodnih novinarskih organizacija, već je pokušao da sarađuje sa Evropskom komisijom u vezi toga da EU preduzme mere u vezi iskrivljavanja srednjoevropskog medijskog tržišta.
Informacije kao javni interes. Glavna tema ovogodišnjeg Svetskog dana slobode štampe je upravljanje informacijama, i pokušava da rasvetli koliko su informacije kao javno dobro važne u našem životu opterećenom pandemijom.
Međunarodni dan slobode štampe 2021 (Poster: UNESCO)