Neki TV dopisnik je otišao u Izrael da pripremi materijal o tome, kako napreduje program vakcinacije, kako građani te zemlje gledaju na mere preduzete u borbi protiv epidemije korona virusa, kao i na to da ponovo sve slobodnije mogu da žive, da se već planira i vakcinacija uzrasta od dvanaest do petnaest godina, i upao je u pravi, nepatvoreni rat, i za nekoliko sati postao ratni dopisnik…
Tako nekako je većina sveta gledala ono što se desilo u Izraelu prošle nedelje. Da, naravno, znamo jevrejsko – palestinski sukob je višedecenijski, dese se i ratovi, ne mogu se zapravo prevesti stalni bljeskovi na jezik 21. veka, šokirani gledamo šta je sve u stanju Izrael ponekad da uradi sa arapskim stanovništvom, kao i neshvatljivo obavezno služenje vojnog roka – ali odavno nismo videli takav nivo brutalnosti kao prošle nedelje.
Pogoršanje situacije je utoliko više iznenađujuće, s obzirom da je tamo već duže vreme neka vrsta mira, šta više, pre nego što je izbilo ovo poslednje ludilo, izraelski centristički kandidat za premijera, uz pomoć izraelske krajnje desnice i jedne arapske stranke, težio je da stekne većinu i vladajuću ulogu u parlamentu, a onda su analitičari još govorili o istorijskom trenutku…
Onda je Hamas 10. maja najavio da će pokrenuti raketni napad na Izrael. Što su i uradili. A to Izrael nije ostavio bez odgovora… Na šta je naravno Hamas opet odgovorio…
Iako nije delovalo da će se za tako kratko vreme osloboditi pakao.
Najnoviji sukob je počeo u Jerusalimu: grad je trenutno podeljen, a izraelsku vlast je međunarodna zajednica priznala u zapadnoj polovini.
Istočni deo je već problematičniji: ovde se nalazi stari grad, u kom pravo na svoja sveta mesta polažu i jevrejska i arapska strana, i iako je zvanično pod palestinskom vlašću, u ovom delu grada su prisutne i izraelske oružane bezbedonosne snage. Istočni Jerusalim je podeljen na zone, nekoliko zona je zaštićeno zidovima, gde se može ući samo uz dozvolu izraelske vojske…
Do arapsko – izraelskog rata 1967. godine, ovo područje je bilo pod kontrolom Jordana, do tada su mnogi Jevreji morali da napuste istočni deo grada. Kasnije su počeli da se vraćaju; ne samo oni koji su morali da odu, već i drugi doseljenici.
U Izraelu postoji zakon koji omogućava povraćaj imovine onima koji mogu da dokažu da je pripadala njihovoj porodici pre 1948. godine. To je više jevrejskih porodica učinilo proteklih godina, pa su prošlog novembra osamdeset i sedam, a pre dve nedelje četiri, palestinske porodice morale da se isele iz svojih domova nakon sudske odluke. (Naravno, deo priče je i to, da su se u jevrejske kuće proteranih iz Istočnog Jerusalima 1950-tih godina uselili Arapi koji su pak bili primorani da beže iz svoje domovine…). Kako god, jedna od porodica koja se suočava sa deložacijom je odbila da ode, zabarikadirali su se i mnogi su stali uz njih u protestu. I pored toga, što je ova demonstracija pala na kraj Ramazana, na prošlu nedelju (dan, prim.prev.), čak je bio i praznik kada su Jevreji slavili to što je 1967. godine Izrael okupirao ceo Jerusalim. Ovaj dan se obično slavi povorkom i mahanjem zastavom, posebno među desničarskim Jevrejima, koji tada vole da obilaze palestinske četvrti…
Tako se desilo da se više hiljada Palestinaca koji su protestvovali suočilo sa hiljadama marširajućih Jevreja. Dve gomile je policija razdvojila, ali je to urađeno sa takvom agresivnošću, da se broj povređenih povećao na hiljadu, pa su čak i deca hapšena…
Pored toga, neki od Arapa koji su protestvovali, potražili su od policije utočište u džamiji Al Aksa, koja se među Muslimanima smatra za treće najsvetije mesto. Policajci su i tu upali, više prozora džamije je razbijeno, što nije naljutilo samo jerusalimske Arape, već i Hamas, koji se smatra terorističkom organizacijom, a koji u praznom hodu vlada pojasom Gaze (uprkos inertnosti zvaničnih palestinskih vlasti). Tako je Hamas prošlog ponedeljka najavio, da će pokrenuti raketne napade na izraelske ciljeve pod imenom Jerusalimski mač. Veći deo ovih napada je sprečila izraelska PVO, Gvozdena kupola, ali bilo je i smrtnih slučajeva. Naravno, izraelska vojska je takođe počela da gađa pojas Gaze u okviru akcije Stražari Zida. Odmah su i pogodili jednu trinaestospratnu (na sreću već ispražnjenu) stambenu kulu u Gazi. I ono što je najstrašnije: Jevreji su počeli da linčuju Arape, a Arapi Jevreje, u mešovitim naseljima. Čak i pred kamerama. Gledajući izraelske izveštaje, upravo ta činjenica, da oni koji tamo žive više ne treba da se plaše vojske ili terorističke organizacije, već sopstvenog komšije, novina je na ovom području.
Naime, na početku raketnih napada, započeli su masovni protesti u izraelskim gradovima u kojima Jevreji i Arapi žive zajedno, a ekstremisti obe strane su počeli da se osećaju u svom elementu.
Istovremeno, politički lideri takođe podgrevaju raspoloženje vrlo žestokim izjavama. Predstavnici Hamasa kažu da su, ako Jevreji žele da nastave rat, spremni da se odupru. A izraelski premijer Benjamin Netanjahu obećava Palestincima da će im „zadati takve udarce o kojima nisu mogli ni da sanjaju“.
Štaviše, političari sa obe strane imaju lični interes za produžavanje sukoba: na Zapadnoj obali, izbori su morali biti odloženi, tako će palestinski predsednik Mahmud Abas još neko vreme moći da zadrži moć, a u Izraelu je zbog raketnih napada izostalo formiranje vlade koja bi svrgla Netanjahua.
Sad je situacija takva, da prekida vatre nema ni na horizontu, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija lome prste, Izrael tuče pojas gaze lovcima, topovima i tenkovima, ni Hamas ne miruje, sve je više mrtvih civila na obe strane, a u gradovima sa mešovitim stanovništvom neredi postaju sve ozbiljniji.
I dok situacija ne postane neizdrživa za političare, bićemo prisiljeni da gledamo sve grublje serije slika ako pogledamo na Bliski Istok.
Političare bez griže savesti, opsednute moći…
Foto: cnn.com
