Po narudžbi Fondacije „Sloboda štampe” (izdavač nedeljnog lista „Čaladi Ker”, informativnih portala „Sabad Mađar So” i „Slobodna reč”), Radionica za istraživanje identiteta manjina iz Sente je sprovela istraživanje javnog mnjenja. Istraživanje je fokusirano prvenstveno na navike medijske potrošnje Mađara u Vojvodini (poslednje ovakvo istraživanje je urađeno baš pre 10 godina, u septembru 2011. godine, a naručio ga je Savet vojvođanskih Mađara), ali i na druge teme, kao na primer i osećaj blagostanja stanovništva. Rezultate istraživanja objavljujemo u nastavcima.
Čaladi Ker se smatra najpouzdanijim novinama u Vojvodini, Fejsbuk je privukao čitaoce, a i ne volimo da idemo dalje od sopstvene kuće da bi čitali dnevne vesti. Pored mnogih stvari i to proizilazi iz petog dela našeg istraživanja javnog mnjenja.
Čitalac „pripada” Fejsbuku
S obzirom da je Facebook najpopularnija i najrasprostranjenija društvena stranica među odraslom populacijom, zbog toga je ključno pitanje za različite medije ili novinske portale pojavljivanje na ovoj društvenoj platformi, i ovde „stečena“ gledanost i čitanost. Postavlja se pitanje, koliko broj praćenja odražava kredibilitet i objektivnost van popularnosti. Takozvani lov na klikove (klikbejt), tabloidniji baneri, koliko utiču na broj praćenja i koliko čitaoci smatraju objektivnim informacije nađene na njima.
U Vojvodini je stranica sa najviše pratilaca ona na Fejsbuk stranici dnevnog lista Mađar So. Skoro polovina ispitanika prati ono što Mađar So deli na Fejsbuku. Druga, treća i četvrta stranica sa vestima i najvećim brojem praćenja su Sabad Mađar So, Delhir i Panon RTV. Ove stranice prati nešto više od trećine ispitanika.
Što se tiće broja praćenja, vredi napomenuti da Sabad Mađar So (u trenutku našeg istraživanja) postoji samo četiri godine, dok je dnevnik Mađar So prisutan na internetu dvadeset godina. Prvu onlajn, ratnu verziju Mađar So-a, stvorio je 1999. godine upravo jedan od osnivača Sabad Mađar So-a – radi zaobilaženja srpske vojne cenzure. Nije sporedno i to što Sabad Mađar So radi bez ikakve vladine podrške iz Mađarske i Srbije, što se ne može reći ni za dnevnik Mađar So, ni za nedeljnik Het Nap, niti za Panon RTV, a ni za portal Jo Regelt Vajdašag. (Potonji je još bio aktivan u vreme našeg ispitivanja, ali od 4. aprila 2021. godine stoji pod znakom „Pod transformacijom“ i nije ažuriran).
Fejsbuk stranice najpopularnijih novinskih portala u Mađarskoj su takođe veoma popularne među Vojvođanima, međutim, mnogo manje ih prati, nego što prati novinske portale na mađarskom jeziku u Vojvodini. Novinski portal Indeks ima najviše pratilaca u Vojvodini, zatim slede 24.hu, Origo, zatim 444.hu. Sve četiri onlajn novine prati više od 10 posto ispitanika.
Ni Fejsbuk stranice vodećih srpskih novinskih portala nisu toliko popularne koliko onih mađarske štampe u Vojvodini. Najveći broj vojvođanskih Mađara prati Fejsbuk profil dnevnih novina Blic (24,6 posto) i Kurir (15,1 posto).
Osim gledanosti, čitanosti i broja praćenja, važno pitanje je kako ljudi sude o različitim medijima prema tome koliko verodostojno i pouzdano izveštavaju o političkim događajima. Naslovi koji služe lovu na klikove dovode gomilu čitalaca, ali nije sporedno šta oni misle o datom izvoru vesti. Da li smatraju da su informacije tamo objavljene pouzdane ili su pak senzacionalističke, sumnjive, često preterane.
U istraživanju su ispitanici trebali da klasifikuju različite medije na petostepenoj skali, prema njihovom kredibilitetu i pouzdanosti. Ako uzmemo u obzir samo ocenu pet, onda ljudi smatraju dnevni Mađar so najpouzdanijim izvorom vesti, a najgorim Delhir. U slučaju potonjeg, broj ocena pet je najmanji, a najveći je broj ocena jedan.
Ako skupno gledamo ocene pet i četiri, Delhir je i dalje na poslednjem mestu, ali na čelu vidimo promenu: Čaladi Ker se smatra najpouzdanijim izvorom vesti, a zatim sledi Sabad Mađar So. Zbiranje četvorki i petica ima smisla i zbog toga, jer tako izbijajući na čelo, Čaladi Ker i Sabad Mađar So i očekuju od svog čitalačkog tabora kritički stav, a koji se javlja u vidu najvećeg broja četvorki. Ovo pak, može biti potkrepljeno činjenicom da je kritički stav prema vlasti potpuno nestao u poslednjoj deceniji u dnevniku Mađar So – pogotovo u pogledu kulturne samouprave mađarske manjine – ali se isto može reći i za programe Panon RTV-a.
U sledećem delu možete saznati o kojim bi temama publika još više čitala, šta ispitanici smatraju da nedostaje u dnevnim vestima, a takođe se otkriva i to, da li bi bili spremni da plate čak i simboličan iznos za vesti na mreži.
Prvi deo rezultata čitajte ovde: „Osećaj blagostanja Mađara u Vojvodini je loš”
Drugi deo rezultata je objavljen ovde: „Sve manji broj ljudi čita štampane novine”
Treći deo rezultata je objavljen ovde: „Još uvek volimo da gledamo televiziju”
Četvrti deo rezultata je objavljen ovde: „Na internet idemo radi vesti i poznanika”
“Najpouzdaniji prijatelj” (Ilustracija: Shutterstock/Slobodna reč)
