Sve manji broj ljudi čita štampane novine

Kako je tehnološki razvoj uticao i utiče na štampane medije u krugovima vojvođanskih Mađara? Koliki procenat stanovništva još uvek uzima u ruke štampane novine? Ako da, koje i koliko često? Koliko je tipično za Mađare da čitaju štampu na srpskom jeziku? U ovom, drugom delu istraživanja o štampanim medijima, prvenstveno smo tražili odgovore na ova pitanja.

54,7 odsto ispitanika ne čita nijedne dnevne novine. 25 odsto njih više voli da čita na mađarskom, 2,7 odsto više na srpskom, dok 17,7 odsto čita na oba jezika. Što je starija starosna grupa, to više čita dnevne novine: 76 odsto starosne grupe od 18 do 25 godina ne čita dnevne novine, dok je kod starosne grupe starijih od 65 godina ovaj procenat 40 odsto.

Dijagram 2-2: Čitanje štampanih novina

Štampane nedeljnike čita još manje ljudi, naime 26,7% je onih koji više vole da čitaju mađarski, samo 1,7% onih koji radije čitaju srpski i 8,7% njih ovakav štampani proizvod čitaju i na srpskom i na mađarskom jeziku.

Najmanje njih, samo 20 posto anketiranih čita mesečne novine ili časopise. Među njima 9,7 posto više voli da čita na mađarskom jeziku, 2 posto na srpskom, dok 8,3 posto čita jednako na oba jezika.

Nešto više od trećine ispitanika čita dnevne novine „Mađar so” („Magyar Szó”): 11,2% njih svaki broj, 24,3% skoro svaki broj, 64,5% njih pak retko, neredovno čita jedini štampani dnevnik vojvođanskih Mađara.

Na drugom mestu je najveći srpski dnevnik „Blic”, koji čita oko 10% uzorkovanih: 10,3% svaki broj, 37,9 skoro svaki broj i 51,7% ređe, neredovno.

Ispitanici su pomenuli i sledeće dnevne novine, mada u znatno manjem procentu od prethodna dva štampana proizvoda: „Danas”, „Kurir”, „Dnevnik”, „Politiku”, i „Novosti”.

Dijagram 2-1: Čitanost nedeljne štampe

Od nedeljnih novina, u najvećem procentu (14,6%) čita se „Čaladi Ker” („Családi Kör”), dok je otprilike isti broj njih pomenuo „Het nap” („Hét Nap, 13,6%). 38,7% ispitanika „Čaladi ker” čita redovno, to jest svaki broj, 29,5% skoro svaki broj, a 31,8% retko, neredovno. „Het nap” redovno čita 24,4% onih koji su ga pomenuli, 29,3% skoro svaki broj, a 46,3% retko, neredovno.

Najčitaniji štampani proizvod u Vojvodini je „Mađar so”, koju čita oko dve trećine ispitanika, sa različitom učestalošću. Međutim, procenat onih koji čitaju svaki broj je samo 3 odsto.

Dva regionalna nedeljnika na mađarskom jeziku, „Het nap” i „Čaladi ker”, čitaju se sa sličnom učestalošću, s tim da čitaoci skoro dvostruko više čitaju svako izdanje „Čaladi ker”-a nego u slučaju “Het nap”-a.

Što se tiče štampanih medija na srpskom jeziku, najveći broj ispitanika je pomenuo najtiražnije dnevne novine: 20% njih ga čita sa manjom ili većom učestalošću. Učestalost čitanja ostalih proizvoda štampe na srpskom jeziku je prilično niska.

Tabela 2-1: Čitanost štampanih medija

Lokalni štampani proizvodi su regionalno beznačajni, ali ih je moguće iskazati na opštinskom nivou: „Temerini ujšag” („Temerini Újság”), „Kikindske Novine”, „Čantaveri ujšag” („Csantavéri Újság”), „Đulafalvi naplo” („Gyulafalvi Napló”), „Hirharang” („Hírharang”), „Kerkep” („Körkép”), „Roža Šandor hirmondo” („Rózsa Sándor Hírmondó”), „Tordai ujšag” („Tordai Újság”), „Subotičke Novine”, “Topoljai hirmondo” („Topolyai Hírmondó”), „Pančevac” i „Bečejski Dani”.