Zadnjih 30 godina se u školama, ne samo u Srbiji, mladi naraštaji ne podučavaju kritičkom mišljenju. Ne, sve mora da se uči napamet, pa šta kome zapadne. To je nažalost, naročito karakteristično za državu u kojoj živimo.

I onda, kada nemate masu koja misli svojom glavom, automatski nemate ni kritičnu masu koja je potrebna za rešavanje problema. Da, pritom mislim i na građansku revoluciju. Kakva crna revolucija…

Ljudi su zaboravili da pričaju uživo… Lakše im je da otipkaju poruku, budu negde iza ekrana, zaborave da budu oni koji jesu.

Kakve blagodeti nam je donela tehnologija, to jest napredak iste, više nam je zla donela. Ljudi su zaboravili neke stvari potpuno. Ako internet jednog dana pukne, a daće valjda Bog, cele države će biti izgubljene. Neće mi biti drago zbog toga, ali se možda tih par sati, dana podsetimo kako je to živeti slobodno, bez takvih vrsta ovisnosti.

Neke ranije generacije su sporije živele… Pa su opet znali svi i gde su im deca (dobro, do pola), šta se u kući gleda i tako dalje…

Internet jeste najveća vavilonska biblioteka… Tu zbora nema. Ali ga koristimo u pogrešne svrhe… I isplivavaju razne nemani, čudovišta i sve što sa skrivenošću ide…

Da vidimo šta je to negativno došlo sa ovom visokom tehnologijom…

Pravljene su čitave studije na tu temu. Jedna od onih koja se mene lično dojmila je studija koju je sproveo Evropski parlament, a u kojoj je visoko rangiran faktor, ako ne i prvi, zavisnost od interneta.

Ne znamo brate mili više bez njega da živimo. Sve nam je na netu. Crkne net, crkli mi.

Sledeći je efekat na razvoj mišljenja. Udrobe vam šta treba da mislite.

Zatim sledi pretrpanost informacijama, ne znaš gde gledaš, sve čitaš, o svemu razmišljaš, a u 80% slučajeva, nemaš uopšte znanje da bi time trebao da se baviš, čak ne ni rekreativno.

Slede negativni efekti na društvene i privatne veze i zajednice. Tu verovatno ne mora mnogo da se objašnjava, čak ni laiku. Pogubno je visiti iza ekrana da bi se družili. To jednostavno nije druženje.

I tako dalje…

Sve u svemu, mi nismo ovu tehnologiju iskoristili onako kako je trebalo…

Sve nam je postalo na dugme…

I da završim ovaj materijal za razmišljanje citatom jednog od, za mene najvećih teologa, filozofa, filologa i književnika svih vremena, Erazma Roterdamskog…

Najveća nada svake zemlje leži u primerenom školovanju mladih.

A šta im to mi ostavljamo?

Foto: theatlantic.com