Bio je referendum. A na referendumu…

Između ostalog i jedno od do sada najsramnijih botovanja pripadnika vladajuće stranke.

Fejsbuk mučeni je naprosto bio preplavljen za moje pojmove nepristojnim sadržajem, uglavnom demagogističkog tipa.

Svojim očima sam videla uslikan listić i prateći tekst u kom se prozivaju, ne pozivaju, već baš prozivaju ljudi, da odu na glasanje i zaokruže da.

Javno, na društvenoj mreži, i još se mole (pa dobro, malo sam blagu reč upotrebila, pre je „neka mi ostave lajk“ tipa tekst) da potvrde da su obavili svoju građansku dužnost jednim lajkom na post osobe koja je sve ovo postovala tamo.

Severnokorejski kult ličnosti nam kuca na vrata, ako već jednom nogom nije unutra, jer mi već očito imamo svog Kim Džong Una.

Naravno da su svi sitniji ili krupniji botovi stavili fotku listića na kom je zaokruženo da, jer njih zapravo boli uvo za budućnost ove zemlje, njima je važna samo budućnost njihovih dupeta i da ista budu što duže u foteljama namirena materijalno. Svi imaju nekakve probleme, sigurna sam, najpre psihičke, sklona sam zaključiti, jer niko pri zdravoj pameti više valjda ne veruje u ono što vođa priča, mada kampanja mu je u punom vrtlogu, te sada treba paziti ako se priča i piše o njemu.

Ali me teši činjenica da to očito nije tako samo kod nas, ceo svet se pretvorio u jedno veliko igralište, beskonačnu partiju šaha, u kojoj smo nažalost mi pioni.

Ali da neko koristi svoj lični profil za ovakve stvari je prosto odvratno. Pogotovo u manjim sredinama je to veoma uočljivo, znamo se, te se čovek zapita kako je neko bez obrazovanja, sposobnosti za bilo šta uspeo da naguma toliko materijalnih bogatstava da ga ne bude sramota. Onda pogledate profilnu fotku osobe ovih dana i bude vam jasno. I to bez ikakvog stida i srama. Međutim, da, neinteligentni ljudi uglavnom nisu ni svesni toga i njima je definitivno lakše manipulisati, ali ih to ne opravdava. Neznanje jednostavno nije odgovor.

Isto kako niste mogli da se informišete nigde, osim u nezavisnim medijima detaljno, za šta zapravo sada treba da glasate, isto tako ni tu masu podanika uglavnom niko ni o čemu ne informiše. Oni dobijaju naređenja i tačka. Kakvo kritičko mišljenje, lično, pitanja i potpitanja i ostali bakrači, trice i kučine. Ima da zaokružiš da, jer ti ja kažem da to tako treba i nema šta da pitaš. To su njihovi glasači. I tim i takvim glasovima oni predaju u ruke apsolutnu vlast, to jest potvrđuju istu jednom autokratskom i tiranističkom režimu. Kakva demokratija i sitne gluposti. Kome to u životu treba.

Za naše dupe, trebao je da glasi onaj čuveni  slogan, bilo bi poštenije.

Ali nije ni to najveći problem bio u celoj ovoj priči.

Ono što je tu bilo najveće razočaranje je što je ovako slaba izlaznost na referendum jednostavno pokazala da mi nismo zainteresovani za sopstvenu sudbinu. Zašto i kako, to je razumnom čoveku nemoguće da pojmi. Kako smo stigli dovde, teško je takođe shvatiti.

U takozvanim nezavisnim medijima se piše i o tome da je referendum, pa samim tim i vlast doživela potpuni krah. Pa ne bih rekla. Oni su postigli ono što su hteli.

A to što su ostali sedeli u svojim kućama je već tema sasvim druge prirode.

Ustav Republike Srbije (Foto: dijalog.net)