8. mart je.
To što su Roza Luksemburg i Klara Cetkin izborile, mi smo sjebale u ovom 21. veku. Adekvatan izraz, da.
Zašto?
Zato što smo se priklonile. A to ne vodi boljitku.
Evo recimo, kako bih ja čestitala ovaj dan mojim Ženama.
Ne bih njima, zapravo, nego Muškarcima.
Dragi Muškarci,
volite vi nas svakog dana i držite nas kao malo vode na dlanu,
pa će i za vas svet biti bolje mesto.
Nije egoistično, tako je. To su zapravo prava nas žena i vas muškaraca.
Nas pustite da mislimo. A vi budite uz nas.
Na primer, ne verujem da bi ijedna žena usredsređena na porodicu započela rat. Pazite, mi porodične žene sve tri puta promislimo. A da decu šaljemo u rat, nema baš nikakve šanse, ako smo normalne. Ni svoju, a bogami ni tuđu.
Elem, postoji i druga strana priče ovog praznika. Ono što smo tad izborile, srozale smo.
Kako?
Tako što smo se priklonile, kao što rekoh, što smo pristale na neke uslove, koji su od nas napravili neke Barbi dolz, koje služe samo muškoj fantaziji i to onoj pubertetskoj. Kakva crna prava… Moje pravo je da ostarim kao i svako ljudsko biće, kao i svaki muškarac na ovoj planeti. I onda vidim Madonu. Pa jeboteeeeeeeeeeeeeeee
Neko ko je imao moć da postavlja standarde i da širi granice, pretvori se veštački u ćerku svoje ćerke. Zašto? Zato što tako nalažu trendovi. Žene ne mogu da stare. I poželjno je da nemaju mozga. Pazite, danas su hijaluron i botoks toliko dostupni, da svaka od nas ako baš hoće, može da odradi. Ali je pitanje…. Čemu? Ako te neko ne voli u svim fazama tvog života, bila luda ili normalna, onda tu o ljubavi nema puno reči… Problem nastaje kod osoba koje vole samo sebe. A to je danas više nego ikad došlo do izražaja. I sad ja treba tome da se povinujem?
Mi bi svi morali da starimo sa svojim idolima, ne moraju da budu idoli, neka budu samo neki ljudi koji su nam obeležili živote u nekom periodu, a ne da postajemo njihove dede i babe… Nije normalno, nije prirodno… A ako želimo da živimo u skladu sa prirodom, prirodan je proces u kom moramo da odemo polako… A možda i svoje iskustvo prenesemo na druge… A da ne budemo ljubomorne… Niti da se osećamo ugroženima…
Kada neko ima moć da pomera granice, onda treba da ih pomera u širinu, ne unazad… Ne treba da se prikloni većini… Jer većina uglavnom uvek pripada ovcama. Vukovi su usamljeni, ovce su brojne…
Pričamo o Osmom martu… Danu kada većina muškaraca dođe pijana kući sa uvelim kuranfilom koji bazdi na neki alkohol, muškarac još više, a ti jadna kuvala i pekla ceo dan da proslavite… Znači, kunem vam se da dok sam u zajednici radila, retko se koja žena napila na taj dan, ali muškarci jesu, uglavnom svi…
Voli ti mene brate svaki dan, pa možeš ponekad i da se napiješ… Feministinje smo sve, dok prvi deo te reči bude na važnosti…
Ne volim taj praznik, nekako mi je obezvređen… Budi ti buraz brižan otac, savršen ili bar približno savršen suprug, moja srodna duša, pa nećeš ispasti klošar ni na taj, ni na koji drugi dan. Nekada je to imalo smisla… Sada je taj dan izgubio svoj prvobitni smisao.
Voli ti mene, dragi moj, u svakoj etapi mog života, budi pored mene i ako se ruši svet, ako ležimo na Maldivima, ako sam u PMS-u, ako misliš da nisam normalna, ako imam više bora nego pre dvadeset, ako vidiš da mi se ceo svet srušio… Voli me i onda.
Standarde ne postavljaju one koje se istima priklanjaju, nego one koje šire vidike i nemaju granice, standardne…
U vremenu u kom živimo, ugrožena su ljudska prava, a i žene su ljudi, zar ne? Tako da sad trenutno, nekako uopšte nije umesno isticati bilo kakva prava osim ljudska. Ja se lično nikada nisam osećala ugroženom što sam žensko. S obzirom da svi sad već imaju svoja prava, devijantnosti je mnogo više nego ikada ranije, nekako su ženska prava, ona izborena sa početka priče načisto pala u zapećak, ne spominju se, osim danas. Ovog dana nekako ne znaš ni kome bi kupio cvet, čokoladu, šta god. Pametni ljudi znaju da obraduju one koje vole i nekog običnog dana.
E pa ja bih da budem ljudsko biće svaki dan, da imam osnovna prava svakog dana, da živim u miru i ljubavi, nisu one misice ni tako glupave.
Mir u svetu bi nam sad doneo i Mir u duši, bili žene ili muškarci.
Srećan vam Osmi mart, dame i gospodo, želim vam Mir, i fizički i mentalni.
Crvena ruža (Foto: danas.rs)
