Rupe na putu

U Novom Sadu se za tri godine učetvorostručio broj tužbi građana protiv grada zbog rupa na putevima. Prema podacima Gradskog tužilaštva, od 1. januara 2019. godine, do kraja decembra 2021. godine, podneto je 1012 tužbi u slučajevima oštećenja automobila zbog udarnih rupa, a građani zahtevaju nadoknadu štete, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI).

Na osnovu ovoga, u 2019. godini podneto je 158 tužbi zbog štete izazvane udarnim rupama, u 2020. godini podneto je 179 tužbi, a u 2021. godini 675 tužbi fizičkih lica. Prema dostupnim podacima, u istom periodu pristiglo je ukupno 2667 predloga građana za vansudsko rešavanje spora – podseća 021.rs. To je moguće ne samo kada nam auto bude uništen zbog udarne rupe, već i kada nas ujede pas lutalica, upadnemo u jarak ili šaht na javnom zemljištu, okliznemo se na zaleđenom trotoaru. U takvim slučajevima fizičko lice može i vansudski da zahteva odštetu.

U 2019. godini je podneto 690 zahteva, u 2020. 603 a u 2021. godini su podnete ukupno 1374 prijave, što znači udvostručavanje prijava za samo dve godine. To nije iznenađujuće, jer smo ranije pisali o tome da one koji žive i/ili putuju u Srbiju neće iznenaditi podaci objavljeni na Svetskom ekonomskom forumu održanom u Davosu 2019. godine, po kojima Srbija zauzima 120. mesto na rang-listi puteva od 140 zemalja.

I pored toga što je, prema podacima Javnog preduzeća Putevi Srbije, država godišnje na puteve trošila oko dvadeset milijardi dinara, odnosno sto šezdeset osam miliona evra, na osnovu podataka iz 2019. godine, situacija se ne popravlja. Situacija je ista i u gradovima i u selima, jer lokalne samouprave obavljaju samo najneophodnije i najhitnije poslove. Na zatrpavanje udarnih rupa se u Srbiji svake godine troši na desetine miliona evra, a potroši se nešto više od dvesta hiljada tona asfalta.

Problem ne postoji samo u Novom Sadu

Sve više stanovnika Čantavira nam se javlja, jer je stanje puta u tom mestu ispod svake kritike. Iako je na marginalnom putu dozvoljena brzina 80 kilometara na čas, nije preporučljivo voziti tom brzinom, jer se duboke rupe na putu nadovezuju. A ako ne morate da izbegavate udarne rupe, onda možete razmišljati o dugom, potrošenom vremenu da stignete do grada dok ste zaglavljeni iza natovarenog kamiona. Ovo nas čeka čak i ako želimo da stignemo od Čantavira do Sente ili Bajmoka. Na putu prema Bajmoku ima deonica na kojima se udarne rupe nalaze jedna do druge, pa je voziti po mraku veoma nezgodno, skoro ih je nemoguće izbeći. U poređenju sa ovim, u Čantaviru se situacija toliko promenila da je put koji vodi do sela, sa autoputa, dobio novu površinu na jednoj deonici, tako da se barem ovom delu može normalno prići.

Od početka izgradnje pruge situacija se samo pogoršava. Iz nezvaničnog izvora saznajemo da put neće biti u potpunosti popravljen niti rasterećen u bliskoj budućnosti, jer dok se ne završi železnički prelaz i radovi do centra grada, ova saobraćajnica je veoma značajna u teretnom saobraćaju. Upravo zbog toga mnogo natovarenih kamiona može samo ovuda da prođe, usled čega put brže propada, a teže ga je i zakrpiti, pošto je uvek gust saobraćaj. Ovim putem saobraćaju i kamioni koji prevoze beton i šljunak za gradnju u okruženju, za železničke i druge manje radove. Naš nezvanični izvor otkrio je i to da bi zatvaranje puta koji povezuje Čantavir i Suboticu umnogome otežalo radove, a ne bi se moglo prići ni železničkom prelazu. Iz ovoga sledi da dok se ne završe pojedine izgradnje, naš izvor ne smatra verovatnim da će neko preuzeti inicijativu da se popravi kolovoz.

Dakle, ono što ostaje je popunjavanje udarnih rupa, koje se izvodi s vremena na vreme po deonicama. Građani su tako prinuđeni da voze usporeno, i pretičući kamione na uskom i loše održavanom putu. Povodom ovog slučaja smo se obratili i rukovodstvu Grada Subotice, ne bi li nam zvanično odgovorili na pitanje kada planiraju sanaciju kolovozne podloge i rasterećenje deonice puta. Do objavljivanja ovog članka nismo dobili odgovor.

Pored puta Subotica-Čantavir, neki delovi grada Subotice imaju ogromne udarne rupe na putu, pa bi popravka kolovoza bila veoma važna. Međutim, mnogi ne znaju da ako im se automobil ili bicikl ošteti zbog stanja na putu, mogu tražiti odštetu od gradske uprave.

Procedura je duga, ali izvodljiva

Pravo na odštetu ima svako ko upadne u rupu takve veličine da se oštetio bilo koji deo automobila. Međutim, ovo zahteva vreme i istraživanje. Ako odlučite da započnete proces, pomoći će vam naš tekst u nastavku, koji opisuje šta treba preduzeti, u četiri koraka.

Ukoliko ste vozili u skladu sa vremenskim uslovima i uslovima na putu i uleteli u udarnu rupu, usled čega je oštećen deo automobila, pozovite saobraćajnu policiju da sastavi zapisnik o incidentu. Fotografišite mesto događaja, štetu, povrede i udarnu rupu, i ako možete, obezbedite svedoke u slučaju da slučaj dođe na sud.
Kada ste od policije dobili zapisnik, posetite svoju osiguravajuću kuću, koja će proceniti obim štete i sačiniti dokument o povredama.
Zatim, uz policijski izveštaj i dokumentaciju koju izdaje osiguravajuće društvo, podnesite zahtev za odštetu firmi koja je zadužena za održavanje puta na kome se nezgoda dogodila. Najlakši način da saznate kome treba da se obratite je da posetite opštinu, jer će oni tačno znati koja je firma nadležna za datu deonicu puta. Ukoliko se nezgoda dogodila na autoputu, primarnom ili sekundarnom magistralnom putu, informacije koje tražite možete pronaći na sajtu Puteva Srbije (putevi-srbije.rs) ili putem telefona 0800/111-004.
Ukoliko preduzeće za održavanje puteva odbije da plati štetu, preporučuje se da se obratite opštini ili JP Putevi Srbije, u zavisnosti od toga gde se nezgoda dogodila. Ako ni to ne pomogne, onda vam ne preostaje drugo, slučaj se mora izvesti na pravni put, a za isplatu štete se izboriti na sudu.

Informacija je bogatstvo ̶ podelite je sa nama, kako bismo svi bili bogatiji!

Oršolja Šeregelj

Pripremu ovog članka podržao je International Press Institute kroz program Media Innovation Europe