Zvonki zvuci crkvenih pesama a capella hora odbijaju se o zidine klifova kojima smo okruženi i nestaju u dubini kanjona. Torrent de Pareis još jednom je pokazao da njegovoj lepoti i surovosti pejzaža nadaleko nema premca.
Majorka. Malo mediteransko ostrvo – geografija kaže. Ipak, da bi se stiglo s jednog kraja ostrva na drugo, na kojem se održavao koncert, bilo je potrebno upregnuti tri autobusa i jedan brod. Sveukupno osam sati puta u oba smera i nervoznog guranja s buljukom turista po užarenom danu, kako bi se uživalo u sat vremena izvanrednog koncerta na jednom neverovatnom mestu. Oni koji nisu hteli da idu brodom, mogli su kolima izaći na mejdan izazovnoj avanturi vijugavim putevima duboko kroz planinu pokraj provalija, do njenog samog vrha i nazad do nulte nadmorske visine – male plaže ovenčane planinskim divovima.
Koliko god da je dan sunčan na celom ostrvu, ovde je nekako uvek sve pod velom oblaka i blage izmaglice. Tokom zime i velikih kiša sa visokih stenovitih grebena stropoštavaju se velike količine vode kao vodopadi, a kanjon biva poplavljen. U toku leta, kao sad, ovde se nalazi pitomo jezero, koje samo čeka zgodan trenutak da podivlja i kao prava planinska bujica pokulja u more.
Na stotine ljudi, lokalaca i turista, okupilo se da bi videlo ovaj spektakl, koji se održava svake godine u prvoj nedelji jula. Peškiri, prostirke, šatori, suncobrani, šarenio se krajolik. Ljudi su gacali po jezeru, brčkali se u njemu, hodali po kanjonu samo zavirujući u njega. (Prolazak kroz celu dužinu kanjona je vrlo dugotrajan i ozbiljan poduhvat i za to su potrebni dobra priprema i dobar vodič).
Neka lokalna koza je upala na događaj i od prisutnih tražila hranu. U toku koncerta, mnogi posetioci su smatrali da je ovo odlična prilika da odremaju malo. Na kraju krajeva, ovo je ipak samo još jedan običan dan na plaži.
