Sedeo je tamo kao predsednik, sa korpom za kupovinu i glupost je samo kuljala iz njega. Kakva zla figura je kosovski premijer, protiv koga samo štit Kapetana Amerike (hoću reći: Aleksandra Vučića) može da pruži utočište, koliko je on popularna ličnost na međunarodnoj političkoj sceni, sa kojom svi žele da pregovaraju, da Zapad mora da shvati da istina nije tamo negde, nego u Vučićevim malim rukicama i da opoziciju čine samo ružni, zli ljudi koji agresivno zahtevaju izbore, a njega, Vučića, hoće da obese na kandelaber u centru Beograda, da je Srbija ekonomska velesila, da nije čovek ko to poriče…

A onda dođe grom iz vedra neba: Predsednik uzme Predsedničku Korpu, onu crvenu, koju zgrabimo na ulazu u prodavnicu, kada znamo da ćemo moći da kupimo samo nekoliko stvari sa našim svetskošampionskim platama.

Znači, on drži Predsedničku korpu i počinje da ispakuje proizvode iz nje, čije će cene od sredine nedelje biti u slobodnom padu, tako da će svi, ali zaista svi, moći da kupe neverovatno jeftin parizer, jogurt, špagete za 45 dinara, kilogram krompira…

Bila je ovo konferencija za štampu u svom punom izdanju. Nekoliko dana nakon što je natpis Subotica na mađarskom jeziku vandalizovan odmah nakon Obraćanja Predsednika. Tog dana, kada će nekoliko sati kasnije, Subotičani biti prinuđeni da se suoče sa činjenicom da puške ne pucaju redovno samo u okolnim šumama, već i na teritoriji grada, na parkingu tržnog centra, gde se dešava obračun.

Ok, predsednik nije mogao da vidi budućnost, nije mogao da zna za mrlje od krvi ispred Lidla. Ali je sigurno morao znati da stanovništvo u severnim delovima zemlje kojom on predsedava postaje sve očajnije, a ono što je istom tom stanovništvu sada postalo potpuno očigledno je: državni organi, policija, žandarmerija, neće učiniti niti jednu jedinu stvar da bi barem izgledalo da njima osećaj sigurnosti građana nešto znači.

Natpis Subotica i dalje je tu: samo simbol, kao što je simbol i njegovo razbijanje, te ostavlja pomalo gorak ukus u ustima, ali naši životi ipak ne zavise od njega. Međutim, od pucnjave itekako da zavise.

Mnogo ljudi je već na mnogim mestima pisalo o tome da je čak i njih mogao pogoditi zalutali metak dok su bili u kupovini u petak popodne. Kao i to da jedan zdravorazumski čovek već odavno nije išao u šetnju šumom oko Subotice. I obično nigde blizu granice. Međutim, Aleksandar Vučić nije imao nameru da gubi nijednu jedinu reč na strahove Subotičana, kao što nije imao nameru ni da spreči međusobni obračun trgovaca ljudima.

Premda je pre svoje konferencije za novinare u petak, mogao već da pročita odličan istraživački članak BIRN-a o tome da bande trgovaca ljudima, uglavnom iz Avganistana i Maroka, već godinu dana terorišu stanovnike severnog dela zemlje, kao i to da ove rivalske „grupe“ svoj arsenal oružja nabavljaju prvenstveno preko švercera albanske etničke nacionalnosti sa Kosova i juga Srbije.

Tokom protekle godine, bilo je na desetine oružanih sukoba između krijumčara koji zarađuju milione evra od dovođenja izbeglica i migranata u Evropsku uniju.

Čak su i neki od trgovaca ljudima šokirani onim što doživljavaju u severnoj Vojvodini: „ Takve prakse nema nigde drugde na balkanskoj ruti osim u Srbiji, da šverceri pucaju kalašnjikovima“ – rekao je za BIRN jedan švercer iz Sirije.

BIRN je analizirao kako su se ovi oružani obračuni sve više približili naseljenim mestima tokom protekle godine.

I onda citirajmo istražitelje doslovce: „Srpska policija nije uspela da razoruža ove grupe, a arsenal u njihovim rukama je u centar stavio i pitanje porekla oružja.“

Kako ovaj portal navodi „izgleda da su neki pripadnici srpske policije ili nemoćni ili korumpirani, pa stoga nisu u stanju da razoružaju švercerske bande“.

„Slučaj iz maja ove godine svedoči o tome: prema izvorima BIRN-a, pripadnici avganistanske grupe za trgovinu ljudima po imenu 400/59 fotografisali su se na terencu granične policije, a ove fotografije su podeljene i na društvenim mrežama. Za to vreme, graničari su u obližnjem šatoru pregovarali sa vođama švercera i preuzeli jedan deo njihovog prihoda. ››Policija je došla i uzela novac‹‹ kaže jedan od članova bande na audio snimku do kog je došao BIRN.

Zaposleni na portalu u posedu imaju i one razgovore koje su avganistanski šverceri vodili sa policijskim posrednikom. Potonji je obećao imunitet i mogućnost neometanog nastavka švercerskih aktivnosti ukoliko banda preda svoje oružje. Ovaj sporazum nije stupio na snagu, a obračuni su se nastavili. „Krijumčari su pametni. Policiji predaju nekoliko kalašnjikovia i pištolja, ali zadrže mnogo više. I uvek mogu da kupe novo oružje od Albanaca“ – kaže jedan od njih, koji se protivi upotrebi oružja.

I samo se ređaju dokazima potkrepljene tvrdnje o broju oružja, njegovom poreklu, sastavu bandi… A kao potvrda nemoći srpske policije, kako je moguće da stotine komada automatskog oružja bez problema uđe u zemlju preko južne granice? Kako je moguće da se ovi kalašnjikovi ne zaglave nigde u zemlji? Kako se može dogoditi da stignu do Lidla u Subotici, gde su na jesenjem suncu majke i porodice sa malom decom prinuđene da se sklanjaju od pucanja pušaka?

Kako je moguće da se ova tema ne pojavi ni na jednoj Vučićevoj konferenciji za novinare?

Kako se navodi u Saopštenju Predsednika od ponedeljka, Vučić će, u pratnji dvojice svojih ministara, u sredu posetiti prodavnicu u kojoj će doručkovati parizer: „ Idemo u radnju sa ministrom finansija Sinišom Malim i ministrom trgovine Tomislavom Momirovićem, a zatim ćemo pojesti parizer sa četvrtinom hleba. Sve ovo ću i snimiti. Znate, kao kad smo kao deca kupili pola vekne hleba, prepolovili ga, stavili malo majoneza i parizera, to će biti naš doručak“ – obećao je.

Nije obećao da će otići na mesto pucnjave u Subotici. Premda je i to jedna prodavnica, ima i parizera.

Ali do Praga Predsedničkog podsticaja ne dopire pucnjava.

I sve je mučnije pitanje, zbog čega.

Aleksandar Vučić sa parizerom (Foto: n2.rs)