Brzo zaboravljamo, ali nas ima još koji se sećamo fotografije snimljene pre skoro deset godina na novosadskoj železničkoj stanici, na kojoj pored šina poziraju ambasador NR Kine u Beogradu i premijer Srbije Aleksandar Vučić. Taj otprilike jedan i po metar „železničkog koloseka“ simbolizovao je početak izgradnje brze pruge između Beograda i Budimpešte. Sećam se i šta je tada premijer rekao: 2018. godine savremeni putnički vozovi saobraćaće između prestonica dve susedne zemlje brzinom od 200 km na sat.

Pitanje brzine

Ovde smo već navikli na kašnjenja, jer se stariji još uvek sećaju izgradnje pruge Beograd-Bar, koja je najavljivana na velika zvona: „Voz kreće sedamdesettreće“, odnosno: „Voz polazi sedamdeset i treće godine“. Tu rečenicu smo tada non stop slušali. Onda je velika investicija odložena na nekoliko godina. A i sada se tim kolosekom vozovi sporo kreću.

Nasuprot tome, stručnjaci za železnički saobraćaj su tiho upozoravali da brzina od 200 kilometara i nije tako velika revolucija, jer je tridesetih godina prošlog veka u kraljevskoj Jugoslaviji parna lokomotiva kupljena u Engleskoj dostizala brzinu od 160 kilometara na sat na deonici pruge između Zagreba i Beograda. Devet decenija kasnije bi bilo postignuto da se brzina vozova poveća za samo četrdeset kilometara? Da ne govorimo o zaista brzim japanskim ili francuskim i nemačkim vozovima koji jure 300-400 kilometara na sat. Ipak, ne treba da budemo neskromni, zadovoljimo se obećanom brzinom i radujmo se što ćemo do Budimpešte, odnosno do Beograda, stići za manje od tri sata. Da, ali mađarska strana nije ni počela modernizaciju pruge, a budući da je ona koja vodi ka Beču izgleda Budimpeštanima važnija, ne zna se ni kada će biti ispunjeno obećanje dato u Novom Sadu. Odlaganje može potrajati i deset godina.

Pod- i nadvožnjaci

U Subotici već skoro dve godine izgradnja pruge ometa drumski saobraćaj. Nadvožnjak na Majšanskom putu, izgrađen pre sto godina, koji meštani nazivaju Majšanski most, zatvoren je i srušen, pa su morale da se pronalaze zaobilaznice za vozila, uključujući i lokalnu autobusku liniju. Međutim, na deonici pruge između grada i državne granice izgrađena su tri nadvožnjaka, a obnovljena su i dva podvožnjaka. O trećem, potpuno novom podvožnjaku kod prečistača, da i ne govorimo. Istina, kao da su ove strukture izgrađene malo uske, kao da oni koji su ih isplanirali nisu baš razmišljali o biciklistima i pešacima, ali ne treba tražiti dlaku u jajetu. Navići će se ljudi.

Kao što će verovatno biti prinuđeni i da odustanu od obećanog kružnog toka na raskrsnici Majšanskog puta i paralelnog puta (Jovana Mikića). Tamo se stiglo samo do pripreme terena. U međuvremenu vest, od početka klasifikovana kao zlonamerna, kaže da će novi nadvožnjak biti uži od starog. Za sada samo znamo da je izvođač radova tražio da se primopredaja odloži (umesto da plati kaznu), pa se svečano otvaranje mosta odlaže.

Napišite i na mađarskom!

Aleksandar Vučić je od prošle godine i počasni građanin Subotice, a prošle nedelje je zajedno sa suprugom vozom otputovao u istu. Stigao je probnim vozom koji koristi ili pozajmljuje Deutsche Bundesbahn, nemačka državna železnička kompanija. Kako to obično biva tada, ispred sada već predsedničkog probnog voza, postrojila se i gradska uprava i uredno poređala iza šefa države. A onda su – kako je i red – usledile izjave.

Šef države je pregledao i renoviranu železničku stanicu, koju će prema planovima, putnici moći da počnu da koriste krajem novembra. Da, ali šef države je nešto primetio ili su mu možda skrenuli na to pažnju: table koje označavaju perone i koloseke ispisane su samo na srpskom i engleskom jeziku. Engleski jezik su očigledno promovisali kineski železničari, zbog velikog broja turista koji govore engleski, a koji posećuju Suboticu. Predsednik Vučič se u svom govoru dotakao toga, da sve što je važno treba ispisati i na mađarskom jeziku, te je taj zadatak dodelio gradonačelniku Subotice, iako nesrećnik, inaće ponosni gradski vođa crnogorskog porekla nema nikakve veze sa velikom državnom investicijom, izgradnjom pruge. Zadatak grada će biti samo sanacija oštećenih puteva i ulica. Da ne pominjemo da bi šef države sve ovo trebalo da zna, ali po svojoj dobroj navici, on svoje potčinjene kao kralj redovno raspoređuje. A oni se pak ne bune, samo pognute glave slušaju kritike predsednika.

S druge strane, što se tiče natpisa na mađarskom jeziku, grad bi imao šta da uradi po tom pitanju i to ne samo na renoviranoj železničkoj stanici, baš kao što su se nedeljama nakon proglašenja bunjevačkog regionalnog dijalekta službenim jezikom, sada već četvorojezične table pojavile ispred ulaza u naselja, pa čak i na nekim ustanovama. Toliko, da Bački VInogradi sada nisu samo Краљев брег, već i Kraljov brig i Kraljev brijeg. Kao da ova brza akcija već spada u kategoriju karikature, to jest pingovanje imena koja nikada nisu korišćena. Možda bi trebalo zagovarati upotrebu runa, uostalom, zlatno doba u kom (navodno) živimo možda će pružiti priliku i za to. O ovome bi mogli da razmišljaju i funkcioneri Mađarskog nacionalnog saveta.

Nova železnička stanica u Subotici ne može da se koristi sve dok nema natpisa na mađarskom – rekao je Aleksandar Vučić prilikom posete gradu na severu Bačke (Foto: Margareta Tomo)