Ne slažem se sa onim što kažete, ali ću do smrti braniti vaše pravo da to kažete – da je ovaj citat, pogrešno pripisan Volteru, bio kredo medija koje je osnovao Mađarski nacionali savet, mi danas ne bismo sedeli ovde.

Poslednji put sam pred ovoliko kolega stajao na javnoj debati o medijskoj strategiji. Tada se publika sastojala od ljudi pognutih glava, koji su upadljivo izbegavali kontakt očima. Nadam se da sada neće biti tako i da ćemo umesto toga moći da pogledamo jedni druge i skoru prošlost u oči.

Želeo bih da počnem s jednim izvinjenjem: pogrešno smo tvrdili da je Het Nap dobio podršku od 110 hiljada evra od Fondacije Bethlen Gabor, zbog čega se izvinjavam tangiranima i verujem da će 40 miliona forinti uskoro stići na njihov račun, jer odluka postoji, a novca još nema.

Poslednjih dana sam razmišljao o tome ko bi trebalo da se izvini za činjenicu da su se kolege čitavu deceniju pretvarale da Čaladi Ker i Sabad Mađar So ne postoje. Zbog toga, što je Udruženje mađarskih novinara Vojvodine već dva puta poslalo pismo, da nominujemo nekog za nagradu Novinar godine. Ili zbog toga, što su, kada je naš novinar postavljao pitanja, ostali isključili kameru i diktafon i navrat-nanos napustili mesto događaja. Ili pak zbog toga, što kada smo pisali o temama od javnog interesa kao što je bankrot integratora, zloupotrebe oko glasanja putem pošte, političarske kampanje u obrazovnim institucijama, ignorisanje zakona o upotrebi mađarskog jezika, ili možda zato što su praznici nacionalnih manjina nestali iz školskih propisa, a većina medija koje je osnovao Mađarski nacionalni savet je u gotovo svim slučajevima ostala nema u vezi pomenutog, samo zato što je izvor vesti bio Čaladi Ker i Sabad Mađar So, koje su SVM i Mađarski nacionali savet ignorisali. I dalje mislim da za ovo niko ne traži oprost, ne od mene. Međutim, trebalo bi da se izvine onim Mađarima, čiji glasovi nisu dopirali do građana deset godina, od njih bi trebalo tražiti oprost, s obzirom da se mediji koje je osnovao Mađarski nacionalni savet izdržavaju od njihovih poreza. I molim vas, nemojte se pretvarati da nije bilo crnih lista; drugo je pitanje što je vrlo verovatno da su imena na te liste u mnogim slučajevima stavljena iz ličnog interesa.

Umesto motoa služenja zajednici, vodeći princip je postao služenje stranci, pod maskom da smo samo pratili vladine događaje, a sada dajemo prostor i vladinoj komunikaciji. Uloga štampe nije to, već da istražuje stvari, da postavlja pitanja, da pita, da bude kritična i istovremeno slobodna. Iskašljavanje vladine komunikacije nije ništa više od propagande i ne zahteva trošenje stotina hiljada ili miliona evra novca poreskih obveznika.

Ali, da navedem i neke pozitivne primere iz proteklog perioda, u ovih deset godina, formirana je jedna mala redakcija, sa nekad pet, nekad sedam, a sada šest stalno zaposlenih, pod imenom Sabad Mađar So, jedan portal Atlatso Vajdašag i podkast Esvereš, a na čije su se članke pozivali najčitaniji srpski i mađarski veb-sajtovi, a čija su urednička mišljenja cenili i unutar i van države. Sabad Mađar So je ušao u bitku i sa redakcijama u kojima ima 10 ili 20 puta više zaposlenih i konstantno je pobeđivao u konkurenciji za onlajn publiku.

Poruka da je nekim naređeno odozgo da budu otvoreniji je ismevanje slobode štampe: to, da novinari i urednici ne osećaju to, jeste sramota za profesiju. Moramo se zapitati: šta će biti sledeće, možda to, da jedan političar odlučuje o tome koga treba pitati u nekom istraživačkom članku, ili kome treba ili ne treba odobriti zahtev za podatke od javnog interesa?

Pomenuo sam mnoge stvari zbog kojih se neki ljudi verovatno trenutno ne osećaju prijatno, ali moram napomenuti još jednu stvar koja je najfrustrirajuća i najtužnija, a verovatno i najbolnija, u ovom našem informativnom miljeu u Vojvodini. A to je, da nije bilo promene vlasti u Mađarskoj, mnogi od vas ne bi ni došli na ovu konferenciju. Ali, pošto ja dolazim iz sveta sporta, i tamo nema nikakvih „ako“, jer je napadač ili dao gol ili nije, lako ću to podneti. Želeo bih nešto da poručim mađarskim novinarima i dopisnicima u Vojvodini: kao upravitelj Fondacije Sloboda štampe, želeo bih da kažem da mi ne želimo da bilo koji medijski radnik izgubi posao, i da bi u budućnosti svi informativni alati trebali da dobijaju razne subvencije na osnovu svoje čitanosti i posećenosti/gledanosti. Ukoliko negde i dođe do otpuštanja u redakcijama sa neopravdanim viškom zaposlenih, želeo bih da naglasim, da je to isključivo odgovornost rukovodilaca date institucije, koji su verovali da će brojke vrtoglavo porasti i da propaganda može zameniti novinarstvo.

Pošto sam počeo citatom, njim ću i da završim, naime evo reči Lorda Ektona:

Neki ljudi veruju da je težnja istini vrlina; ja verujem da je proglašavanje istine najviša dužnost, ali isto tako i podnošenje greške.

(izgovoreno na konferenciji za medije pod nazivom Sipajmo čistu vodu u čašu, sloboda govora u medijima!, 29. maja 2026. u Subotici)

Konferencija za medije, 29. maj 2026. u Subotici (Foto: szmsz.press)