Ulica velikih lipa: Primedbe i sugestije na plan rekonstrukcije Ađanske ulice

Prema najnovijim podacima Global Forest Watch-a o pokrivenosti zemljišta i praćenju životne sredine opština Senta ostaje jedan od najmanje pošumljenih regiona u ​​Srbiji.

U evropskoj statistici, opština Senta se nalazi na samom dnu liste po pošumljenosti, daleko ispod čak i najmanje šumovitih zemalja i regiona u Evropi. Senta raspolaže sa 0,12% prirodnog šumskog pokrivača (i 0,31% ukupnog šumskog pokrivača). Prosek Evropske unije: šume pokrivaju oko 39% ukupne površine EU.

Senta i njene susedne opštine su deo retkog klastera u Evropi gde šumski pokrivač pada ispod 1%. To je čini jednom od poljoprivrednih zona sa najmanje drveća na celom kontinentu. Pošto je njen šumski pokrivač statistički zanemarljiv, Senta se ističe u evropskim klimatskim podacima po svojoj nemogućnosti da apsorbuje ugljenik. Dok evropske šume apsorbuju otprilike 6 do 8% emisije ugljenika, drvna masa Sente je toliko niska da ekološke platforme poput Global Forest Watch-a registruju njen neto kapacitet uklanjanja ugljenika na nuli.

Planirana seča stabala lipe i izgradnja parkinga

Opština Senta svojim potprojektom u okviru LIID projekta planira da ukloni 34 stabla krupnolisne lipe (Tilia platyphyllos), a zarad rekonstrukcije Ađanske ulice. Planira se proširenje i izgradnja parkinga sa obe strane ulice, asfaltiranje celokupne dosadašnje slobodne zemljane površine ispod drveća i sadnja manjeg broja novih sadnica od broja posečenih. Planirane sadnice su sitnolisna lipa (Tilia cordata tip Greenspire), koja se svojom formom ne uklapa u dosadašnju estetiku ulice. Planom rekonstrukcije ostavljena je mogućnost da se po potrebi poseku i nekoliko stabala, ukoliko je njihov koren “iznad projektovanih kota”. U projektno-tehničkoj dokumentaciji se nadalje navodi da se neka stabla uklanjaju isključivo zbog novoprojektovanog parkinga. U dokumentaciji stoji da se postojeća zelena površina sa P=478,05 povećava na P= 685.13 m2, iako nije jasno kako, s obzirom da se planira uklanjanje dosadašnje zelene travnate površine i uklanjanje velikog broja stabala, a zbog potreba parkinga. Kao povod za uklanjanje stabala navodi se i postojanje “kvrga”, iako kvrge na stablu ne znače nužno i bolest stabla.

Kao još jedan povod za seču imamo i tzv. “nepravilno orezivanje”. U manualima za valorizaciju i negu stabala, kao što je Evropski priručnik za orezivanje stabala (European Tree Pruning Standard), pojam nepravilno orezivanje označava nestručne zahvate koji narušavaju prirodan oblik, fiziologiju i statičku stabilnost drveta. Takvi zahvati skraćuju životni vek stabla i čine ga opasnim za okolinu. Za orezivanje i održavanje drveća na teritoriji opštine Senta zaduženi su lokalna samouprava opštine Senta i Javno komunalno-stambeno preduzeće Senta (JKSP). Upravo će JKSP Senta biti zaduženo i za negu planiranih novih sadnica, pa se otvara pitanje da li ćemo kroz 20-30 godina opet imati situaciju seče drveća zbog nepravilnog orezivanja.

U delu projektno-tehničke dokumentacije “Cilj projekta” ističe se sledeće: rekonstrukcija svih površina, odvod atmosferskih voda, zamena mobilijara javne rasvete, povećanje bezbednosti saobraćaja, izgradnja savremenog dečijeg igrališta, izgradnja pristupnog trotoara, opremanje urbanim mobilijarom (kante za smeće, klupe…). Zeleni pojas se pominje samo jednom rečju u sklopu rekonstrukcije i uređenja, što, nakon uvida u projektno-tehničku dokumentaciju znači seču postojećeg zelenila i izgradnju parkinga.

Održivi urbani razvoj i otpornost na klimatske promene

S obzirom da se LIID projekat zasniva na principima unapređenja lokalne infrastrukture, povećanja otpornosti naselja na klimatske promene, unapređenja kvaliteta javnih prostora i održivog razvoja lokalnih zajednica, formiranje novih parking mesta na račun postojećeg, funkcionalnog drvoreda odraslih lipa predstavlja meru čija opravdanost mora biti posebno pažljivo analizirana. Savremena praksa planira saobraćajna i komunalna rešenja na način da ih prilagodi postojećim prirodnim resursima i zelenoj infrastrukturi kada god je to moguće.

U slučaju ovog projekta u Senti, drvored odraslih lipa u Ađanskoj ulici, pored dekorativnosti čini deo zelene infrastrukture naselja sa značajnom ekološkom, klimatskom i socijalnom funkcijom. Takav drvored obezbeđuje senku, kako pešacima tako parkiranim vozilima, snižava temperaturu vazduha tokom letnjih meseci, smanjuje efekat urbanog toplotnog ostrva, poboljšava kvalitet vazduha, zadržava deo atmosferskih voda i doprinosi identitetu i prepoznatljivosti prostora. Njegovim uklanjanjem radi proširenja kapaciteta za parkiranje ostvaruje se kratkoročna infrastrukturna korist, ali se istovremeno trajno gubi veliki deo ekosistemskih usluga koje drvored pruža lokalnoj zajednici.

Posebno je važno naglasiti da se u okviru principa klimatske otpornosti i održivog urbanog razvoja postojeća odrasla stabla smatraju infrastrukturnim resursom, a ne preprekom razvoju. Zbog toga bi pre donošenja odluke o uklanjanju stabala trebalo dokazati da su iscrpljene sve druge mogućnosti projektovanja – korekcija geometrije parking mesta, zadržavanje parkinga samo sa jedne strane ulice, primena vodopropusnih podloga, korišćenje sistema za zaštitu korena i druga tehnička rešenja koja omogućavaju istovremeno očuvanje drvoreda i unapređenje saobraćajne infrastrukture.

Ukoliko su pojedina stabla zaista lošeg zdravstvenog stanja ili predstavljaju bezbednosni rizik, njihova zamena može biti opravdana. Međutim, uklanjanje vitalnih stabala isključivo zato što se ne uklapaju u novoprojektovanu organizaciju parking prostora teško se može dovesti u vezu sa principima održive infrastrukture, klimatske adaptacije i očuvanja prirodnog kapitala koje promovišu savremeni razvojni programi poput LIID-a. Projektno rešenje bi moralo da pokaže da je javni interes dobijanja dodatnih parking mesta, veći od javnog interesa očuvanja postojećeg drvoreda i svih njegovih ekosistemskih funkcija.

Savremeni principi održivog urbanizma, klimatski odgovornog planiranja i međunarodne prakse održive infrastrukture (uključujući LEED, BREEAM i slične sisteme) polaze od toga da se postojeći zreli drvored očuva u najvećoj mogućoj meri, a da se projektno rešenje prilagodi postojećem drveću, a ne obratno. Važno je istaći da zrelo drvo ima nemerljivo veću ekološku vrednost od mlade sadnice. “Ekološki otisak” odraslog drveta se računa kroz njegovu sposobnost skladištenja ugljen-dioksida i zadržavanja atmosferskih voda.

Izgradnja parkinga na mestu starog drvoreda je uglavnom neprihvatljiva kombinacija sa stanovišta ekologije, modernog urbanizma i ekološki standardi ovo ne vrednuju samo kao estetski problem, već direktan ekološki korak unazad koji stvara dugoročne probleme kako za tu ulicu, tako još više za njene stanovnike:

• Stvara se intenzivno urbano toplotno ostrvo: uklanja se obimna krošnja lipa koje spuštaju temperaturu vazduha za nekoliko stepeni kroz hlad i transpiraciju; ta površina se pokriva asfaltom ili betonom koji upijaju i akumuliraju sunčevu toplotu, a zatim je isijavaju tokom noći. Rad motora automobila će dodatno zagrevati vazduh u ulici. Parking mesta bi trebala najmanje 50% da budu zaklonjeno senkom (što su ove lipe radile) ili pokriveno materijalima sa visokim indeksom refleksije (SRI).

• Površinsko zemljište oko korena se dodatno zbija: koren lipe stare 50 godina se pruža široko ispod trotoara. Izgradnja parkinga podrazumeva tešku mehanizaciju, skidanje površinskog sloja zemlje i nasipanje tucanika, što će sigurno dovesti do zbijanja tla, čime se prekida dotok kiseonika i vode do korena, a asfaltiranje sprečava prirodno poniranje kišnice, što pri jačim pljuskovima stvara bujice na samom parkingu.

Opština bi morala da uzme u obzir da se “Ekološki otisak” odraslog drveta računa kroz njegovu sposobnost skladištenja ugljen-dioksida i zadržavanja atmosferskih voda. Da bi projekat opravdao uklanjanje takvog stabla mora postojati nepobitni dokaz (arboristički izveštaj) da je stablo bolesno, opasno ili mrtvo. Ako se nekim projektom teži održivom urbanizmu, neselektivna seča zdravih stabala bez prethodne instrumentalne dijagnostike i studije izvodljivosti očuvanja, je direktno kršenje principa održivog urbanizma.

I dok evropski gradovi intenzivno rade na smanjenju saobraćaja u užem centru i izmeštanju parkinga na periferiju, pretvarajući centralno jezgro u pešačke zone, sa dobro razvijenom mrežom biciklističkih staza i zelenih površina, opština Senta se odlučila za korak nazad – seču funkcionalnih drvoreda i izgradnju parkinga. Treba imati u vidu da je Senta mali grad bez javnog prevoza, te parkinzi ne mogu da se izmeštaju na periferiju, ali postoje ulice koje su adekvatnije za ovakvo rešenje. Ulica Tančić Mihalja, takođe opredeljena za rekonstrukciju, nalazi se nedaleko od centra i ne raspolaže već oformljenim vrednim drvoredom, te je praktičnija za izgradnju parkinga. Napominjemo da i u ovoj ulici postoje vitalna stabla koprivića (Celtis), koja bi trebalo sačuvati.

LIID eksplicitno navodi “klimatsku otpornost infrastrukture”. Postavlja se legitimno pitanje na koji način se uklanjanjem drvoreda odraslih lipa i zamenom dodatnim asfaltiranim ili popločanim parking površinama, povećava otpornost prostora na klimatske promene? Uklanjanjem odraslih stabala u ulici, tokom letnjih meseci će se povećavati temperatura vazduha i površina, smanjiće se zasenčena površina pešačkih koridora kao i kapacitet prostora za zadržavanje atmosferskih voda. Zatim, u navodima projekta se naglašava ideja povećanja kvaliteta prostora – “rebalans javnog prostora u korist pešaka, biciklista i korisnika javnog prostora” kao ključni element pešačke infrastrukture. Iz ugla savremenog urbanizma, drvored povećava upotrebljivost trotoara, produžava vreme boravka ljudi u prostoru, poboljšava mikroklimu kao i bezbednost i komfor pešaka, pa se nameće pitanje da li proširenje parkinga na račun drvoreda zaista predstavlja preraspodelu javnog prostora u korist pešaka? Kroz LIID uslove se ističe i potencira proces vezivanja ugljenika, a sa stanovišta aktivnog sistema bilansa vezivanja ugljenika, odrasla stabla u odnosu od novoformirane sadnice, imaju veću trenutnu klimatsku vrednost i ispunjavaju traženi ekološki efekat.

Još jedna važna formulacija iz LIID-a – integrisano planiranje investicija, podrazumeva da se saobraćaj, komunalna infrastruktura, zelena infrastruktura, klimatska otpornost i kvalitet javnog prostora kroz integrisani pristup posmatraju zajedno. U tom smislu drvored ne bi smeo da bude posmatran kao prepreka izgradnji parkinga, već kao postojeći infrastrukturni resurs koji projektno rešenje treba da integriše i sačuva u najvećoj mogućoj meri.

U svetlu ciljeva LIID projekta, koji podrazumevaju klimatski otpornu infrastrukturu, unapređenje kvaliteta javnog prostora, podršku pešačkom i održivom saobraćaju, kao i integrisano upravljanje lokalnom infrastrukturom, postojeći drvored treba posmatrati kao vredan element zelene infrastrukture naselja. Zbog toga bi projektno rešenje trebalo prvenstveno usmeriti ka njegovom očuvanju i prilagođavanju planirane infrastrukture postojećem drvoredu, a ne ka uklanjanju vitalnih stabala radi ostvarivanja većeg broja parking mesta. Ključno pitanje nije da li se mogu posaditi nove lipe, već da li je opravdano ukloniti funkcionalan i vitalan drvored koji već danas pruža pun opseg ekosistemskih usluga.

Nužno je napomenuti i to da u Ađanskoj ulici najveću opasnost po pešake predstavlja dugogodišnje obrušavanje oronulih fasada sa starih kuća. Ove kuće predstavljaju deo zaštićene prostorno kulturno-istorijske celine “Staro gradsko jezgro Sente”, ali su zanemarene i u vrlo lošem stanju. Planom generalne regulacije naselja Senta lokalna samouprava opštine Senta se obavezala na zaštitu i očuvanje arhitektonskih, urbanističkih i estetskih vrednosti kulturnog nasleđa, kroz strogu kontrolu prostornih promena i estetskih standarda, kao i na očuvanje, unapređenje i prenošenje na buduće generacije vrednosti kulturnog nasleđa Vojvodine.

Isti plan, u kontekstu zaštite i unapređenja životne sredine, navodi da se opština Senta delom svoje teritorije nalazi u II kategoriji područja ugrožene životne sredine i da je neophodno obezbediti unapređenje postojećeg stanja, uz adekvatan način korišćenja prirodnih resursa i prostora. Ističe se potreba za unapređenjem komunalne infrastrukture i povećanja kvantuma zelenih površina. Naglašavaju se i “blagovremeno sprečavanje aktivnosti i delatnosti koje mogu prouzrokovati negativne posledice u prirodi”, kao i “smanjivanje gubitka i pritisaka na biodiverzitet”.

Senta kao zimovalište zaštićene sove utine (Asio otus)

U Srbiji je sova utina strogo zaštićena vrsta u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 i 14/2016) i Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divlјih vrsta bilјaka, životinja i glјiva („ Sl. glasnik RS“, br.5/2010 i 47/2011). Sove utine nastanjuju otvorene terene, ivice šuma, parkove, drvorede u naselјu. U Srbiji se gnezdi oko 11.000 parova, od čega u Vojvodini 3.500. Severne populacije sove utine se delimično sele zbog nedostatka hrane, dok se u umerenom pojasu skuplјaju u zimska jata, a mesto na kome se jato skuplјa tokom godina se ne menja. Zimska jata se često nalaze u naselјenim mestima, i to naročito u centru grada ili selu, uglavnom u četinarima.

U samom naselju Senta, u užem centru grada, izbrojano je preko 150 jedinki. Sove utine zahtevaju mirno mesto i zaklonjenost, za šta su najpovoljniji četinari, ali zbog sve manjeg broja četinara, koji slabije uspevaju na ovim područjima, rado koriste i breze, lipe i drugo veliko drveće. Iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, kada su pre nekoliko godina upitani koja vrsta drveća je pogodna za sove, a da može da se sadi u urbanoj sredini, rečeno je da je to upravo lipa. Lipa ima veliku gustu krošnju i daje dobro skrovište, što je u urbanoj sredini izuzetno značajno za sve ptice, ali i neke druge životinje, kao što su, na primer, veverice. Bitno je naglasiti da je drveće prikladno stanište ukoliko je odraslo.

Ponuđeno rešenje i neusklađenost sa ESS standardima i ESMP planom

Prema ponuđenom rešenju, na predviđenoj površini (slika 1) kao i prema podacima iz tehničkog opisa konstrukcije kolovoza, parkinga, pešačke i biciklističke staze, koristi se isključivo pokrivka čvrstim zastorom (asfaltbeton AB11, pune behaton ploče različitih dimenzija).

Ujedno, citiramo: ” Odvodnjavanje površinskih – atmosferskih voda sa svih saobraćajnih površina rešeno je preko poprečnog i podužnog nagiba kolovoza, trotoara i parkinga, nakon čega se voda odvodi postojećim slivnicima u gradsku atmosfersku kanalizacionu mrežu. Poprečni nagib svih saobraćajnih površina iznosi 2.0%. Izgradnja novih slivnika nije predviđena ovim projektom, s obzirom na to da postojeći sistem ima dovoljan hidraulički kapacitet i ne zahteva unapređenje”. Napominjemo da je dosadašnja zelena površina (slika 2) oko postojećih stabala imala veliki značaj kod upijanja atmosferskih voda i da poređenje akumulacije vode obilnih kiša, nije adekvatna sa novopredloženim rešenjem.

Problem upijanja i odvoda atmosferskih voda u gradskim sredinama, sa stanovišta ekološki opravdanih rešenja, danas prema svim standardima gradnje (LIID, LEED, BREEAM) ima posebnu važnost. Smatramo da je ovaj segment očuvanja gradske životne sredine, predloženim rešenjem investitora, u potpunosti zanemaren. U savremenoj praksi održivog planiranja prioritet je očuvanje postojećih odraslih stabala i prilagođavanje projektnih rešenja njihovom opstanku, dok se uklanjanje smatra poslednjom opcijom koja mora biti stručno obrazložena za svako pojedinačno stablo.

Celo rešenje ni u jednom detalju nije u skladu sa LIID standardom koji je opisan u predmetu projekta. Cilj potprojekta za rekonstrukciju Ađanske ulice direktno se kosi sa ciljevima LIID projekta. Plan je u suprotnosti sa ESS (Environmental and Social Standards) standardima i ESMP (Environmental and Social Management Plan) planom koje je propisala Svetska banka.

Moguća rešenja, zahtevi i predlozi

Postoje rešenja koja su danas u potpunosti uklopiva u rekonstrukciji postojećih starih drvoreda. Umesto uklanjanja postojećeg drvoreda, mogu se razmotriti primene savremenih rešenja zelene infrastrukture (slika 3) kao što su proširene sadne jame (enlarged tree pits), kontinuirani korenski rovovi (continuous tree trenches) ili kišne bašte (rain gardens) ili bioretencione površine (bioretention cells). Ovakva rešenja omogućavaju zaštitu korenovog sistema postojećih stabala, poboljšavaju infiltraciju atmosferskih voda, smanjuju rizik od zbijanja zemljišta i doprinose klimatskoj otpornosti javnog prostora. Njihova primena je u skladu sa principima zelene infrastrukture, prirodnih rešenja zasnovanih na ekosistemima (Nature-Based Solutions) i ciljevima LIID projekta koji promovišu klimatski otpornu i održivu lokalnu infrastrukturu.

Zahtevamo arborističku procenu i pojedinačnu valorizaciju stabala. Nismo sigurni da je priloženi manual valorizacije u potpunosti adekvatan, iako daje određene odgovore na pitanja zašto se neka stabla seku – npr. zbog novoprojektovanog parkinga.

Tražimo da se izvrši i da nam se dostavi pojedinačni izveštaj o zdravstvenom stanju i statičkoj stabilnosti stabala (VTA metoda i instrumentalna tomografija) za svako stablo na pomenutom potezu. Prema međunarodnim standardima održive gradnje (poput LEED sistema), uklanjanje odrasle vegetacije je dopušteno isključivo ako se naučno dokaže da je stablo fiziološki mrtvo, bolesno ili strukturno nebezbedno. Neselektivna seča zdravih stabala radi pojednostavljenja građevinskih radova je neprihvatljiva.

Predlažemo da se u cilju tačne dijagnostike vitalnosti stabala eventualno upotrebi rezistograf. Insitut za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine poseduje takav merni uređaj.

U slučaju nužne zamene nekog od stabla lipe u Ađanskoj ulici, tražimo da se zasade sadnice iste vrste krupnolisne lipe (Tilia platyphyllos), a zarad očuvanja postojeće estetike ulice, koja je svojevrstan simbol grada. Eventualno prihvatamo varijetet Rubra. Sitnolisna lipa predložena projektom jeste lakša za održavanje, ali građani traže da se održi sadašnji estetski izgled ulice, kao simbola centralnog jezgra grada.

I nova sadnja sitnolisne lipe (Tilia cordata), posebno u profilima koji zatvaraju površinski sloj, može dovesti do podizanja pločnika u slučajevima da se sadnice prime i nastave da rastu.

Stoga predlažemo eventualnu ugradnju panela za usmeravanje korena prilikom sadnje mladih sadnica. Sistem za usmeravanje korena sastoji se od niza spojenih panela čija horizontalna rebra usmeravaju koren da raste nadole, dublje u zemlju, koren tako dobija prostor da se širi ispod panela, u dubljoj zoni zemljišta, bez opasnosti da svojim rastom ugrozi površine pod čvrstim zastorom.

Zahtevamo sukcesivnu zamenu stabala, gde se postojeće stablo uklanja tek kada novo, mlado stablo dostigne određeni stepen razvijenosti i visine.

Nebetoniran, slobodan prostor oko stabla lipe treba da bude u prečniku 2-2,5 metra. Lipa je jedna od vrsta koja nikako ne podnosi popločavanje oko stabla i podiže podlogu ukoliko se ona nalazi preblizu (tzv. “daskasto korenje” je za lipu specifično). Predlažemo da se koriste specijalne podloge ispod parking mesta koje omogućavaju automobilima da se parkiraju, ali sprečavaju zbijanje zemlje oko korena drveta i dozvoljavaju korenu da “diše” (ovo poskupljuje radove); poželjna je upotreba raster elemenata sa travom umesto nepropusnog asfalta (parking mesta se rade od šupljih betonskih elemenata kroz koje raste trava). To omogućava prodiranje vode do korena i smanjuje grejanje površine. Ujedno pokušati prilagoditi linije parking mesta kako bi se zaobišla “kritična zona korena” kod najvrednijih stabala.

Zaključak

Senta je mala urbana sredina i njen razvoj bi trebalo usmeriti ka očuvanju i unapređenju javnih zelenih površina i celokupnog biodiverziteta koji se krije u tim uličnim drvoredima i travnjacima. Senta je posebno specifična zbog izuzetne blizine međunarodnog ekološkog koridora reke Tise. Upravo je to bogatstvo na kojem lokalna zajednica treba da gradi svoju budućnost i to je imidž koji želimo da pokažemo gostima i turistima koji nam dođu u posetu. Želja građana za širokom, raskošnom krošnjom i bogatim hladom u Ađanskoj ulici je potpuno opravdana, jer krupnolisna lipa daje onaj prepoznatljivi, starinski šarm vojvođanskim ulicama.

NAPOMENA: Ove primedbe i sugestije su formirane uz obimnu konsultaciju sa stručnjacima na polju arborikulture, pejzažne arhitekture i hortikulture, urbanizma, biologije i ornitologije, kao i na osnovu samostalnog istraživanja i analize relevantnih dokumenata autorke teksta.

Piše: Mina Delić