Dozvolite mi kratak osvrt: početkom oktobra 2000. godine, tokom nekoliko dana, sve do 5. oktobra, bio sam voditelj programa za vreme protesta u Subotici, pružajući time podršku tadašnjoj opoziciji, kao i građanima tog grada i okoline. Stoga sam nastojao da se dobro držim ne samo u svojoj struci i na radnom mestu, već i tako što sam preuzeo svojevrsnu ulogu moderatora za političare koji su govorili pred okupljenom masom. Od tada čekam dalji razvoj događaja, pogotovo zato, što sam tokom jednog televizijskog gostovanja izleteo i sa rečenicom: „A u međuvremenu, život samo prolazi pored nas…“
Oktobri
Inače, izgleda da se u ovoj zemlji ključni događaji nekako po pravilu dešavaju u oktobru. U najmanju ruku, poslednje dve i po decenije to i potvrđuju. Ostaje da se vidi hoće li se i ovog puta sve završiti razočaranjem ili će taj dugo očekivani demokratski preokret zaista i nastupiti. Da li će umesto apsolutne vladavine nastupiti nezavisnost i funcionisanje institucija, da li će doći do barem postepene obnove evropskog sistema vrednosti, ukratko: da li će doći do suštinskih promena. Sam prenos vlasti, smena državnih rukovodilaca i primopredaja ministarstava, takođe bi trebalo da se desi u oktobru. Međutim, važeći srpski zakoni ne uređuju ova pitanja na nedvosmislen način. I tako, sada postoji vakum, praznina u kojem prelazna vlada rešava hitna pitanja, dok se priprema za prenos vlasti. Nije nezamislivo ni to, da bi mogli da pokušaju da se oslobode kompromitujućih dokumenata, raznih svinjarija na papiru, koje ih mogu teretiti. Nešto slično se dogodilo pre otprilike šest meseci, severnije od nas.
Dva dana nakon parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra, pojavila se čak i mogućnost, da iako bi prisustvo oko 140 poslanika bilo dovoljno za njihovo polaganje zakletve u novokonstituisanom sazivu parlamenta, to ne bi bilo dovoljno za formiranje vlade. Iako se ne slažu svi pravnici sa ovim, ipak se pozivaju na to da bi upravo ovaj plan mogao stajati iza brzog priznavanja poraza. Drugi pak tvrde, da dvotrećinska većina (167 od 250 poslanika) u novoformiranom Parlamentu nije preduslov za tako nešto. Ipak, pobednici 25. oktobra moraju svakako biti spremni na činjenicu da dosadašnja vlast neće tako lako prepustiti svoja mesta, te da će, na onaj ili ovaj način, ometati političare početnike koji su u ovaj ugledni dom ušli putem Studentske liste. Na kraju krajeva, Srpska napredna stranka ima – ili bolje rečeno, očekuje se da ima – 103 poslanika. Drugim rečima, parlamentarna opozicija u Srbiji predstavljaće značajnu snagu.
Poslednja šansa
Tokom ovogodišnje predizborne kampanje, a i u nekoliko navrata nakon toga, nailazili smo na izjave starijih građana u kojima se navodi da „pre 26 godina nismo uspeli da sprovedemo neophodan zaokret“. Moramo se u potpunosti složiti sa ovim izjavama, koje se zapravo graniče sa priznanjima, s obzirom na to da mnogi „revolucionari“ tog vremena od tada neprestano tvrde kako se „nakon 5. oktobra, 6. nije dogodio“.
Za sada, pobednici drže stvari u tajnosti, ali pojedine informacije s vremena na vreme procure. Na primer, proneo se glas da je dr Dejan Šoškić, univerzitetski profesor i bivši guverner Narodne banke Srbije, verovatno najozbiljniji kandidat za mesto premijera. Istovremeno, njegov kolega, sociolog Jovo Bakić, bio bi spreman da preuzme funkciju ministra unutrašnjih poslova. S obzirom na njegovo iskustvo, razumno je pretpostaviti da je svestan kakav bi ga težak zadatak tamo čekao nakon „ministrovanja“ Ivice Dačića.
Iako je situacija za sada i dalje promenljiva, svaki akter na političkoj sceni svakako je svestan da će, ukoliko Srbija propusti trenutnu priliku, biti teško pronaći novu šansu za suštinsku sistemsku promenu.
Uklanjanje ruševina
Među skandalima koji su pratili svrgnuti režim bilo je i pitanje rušenja nekadašnje zgrade Generalštaba, objekta koji je bio teško oštećen tokom bombardovanja 1999. godine, budući da su kružile glasine da zet američkog predsednika Donalda Trampa namerava na tom mestu da izgradi hotel. Oko ove lokacije, kojoj je u međuvremenu oduzet status zaštićenog spomenika i dalje se vode polemike. Međutim, baš kao i u slučaju drugih, značajnijih skandala, ova sporna afera još uvek nije dobila svoj epilog. Na novoj vladi će biti da raščisti nered koji su sa sobom ostavile vlade predvođene Vučićem.
Teško možemo očekivati brze, spektakularne rezultate, s obzirom da je ceo institucionalni sistem bio podvrgnut direktnoj, neposrednoj kontroli. Stoga, vojska i policija, tužilaštva i sudovi, kao i drugi državni organi i institucije, moraju proći kroz temeljan proces provere i biti očišćeni od štetnih elemenata. Takođe se mora stati na kraj bliskim vezama između policije i kriminalaca, jer je neophodno povratiti poverenje u one koji nose uniformu. Međutim, to će ostati samo iluzija, sve dok je nejasno ko zapravo nosi uniformu: kriminalac ili čuvar zakona. Stoga je neophodno temeljno raščišćavanje, nalik na veliko uklanjanje suvišnih stvari, kako bi uklanjanjem sveg smeća i ostataka zlatnog doba, novo družavno rukovodstvo, koje je istinski izabrao narod, moglo da krene od nule.
Jednog dana, naši potomci će svedočiti (a i podučavati svoju decu), o tome, da li se ova druga oktobarska prekretnica pokazala uspešnom ili je baš kao što posle 5. nije došao 6. oktobar i ova sadašnja promena ostala tek iluzija.
Protesti u Srbiji 2026. (Foto: nova.rs)
