Premda ništa nije upućivalo na to, da će uskoro doći vreme kada ćemo biti svedoci sve čudnijih izjava u ovoj zemlji. Možda zato što nam ni oči više ne zaigraju niti se uhvatimo za glavu na pojedine izjave političara. Onda se nešto ipak promenilo, i takve stvari su isplivale na površinu, koje su dale sliku zastarelosti i bolesti današnjih stanja, a decenijama kasnije će oni koji budu pročitali ove izjave samo odmahivati glavom.
Kod mene je efekat domina pokrenut izjavom potpredsednika Saveza vojvođanskih Mađara, koji je kao doktor prava branio svog partijskog kolegu koji je mašinom uništio Selevenjsku čardu, a to je i priznao, i to rečenicom da je član gradske skupštine srušio zgradu u privatnom vlasništvu jer je „postala stecište migranata, pa je tako M.A. branio stanovništvo Bačkih Vinograda.“
Zatim je došla potpredsednica Vlade Srbije i ne sporedno, šef Tela za koordinaciju rodne ravnopravnosti, koja je sramotnim nazvala to, što je potpredsednica Stranke slobode i pravde znala za zlostavljanje žena u Jagodini, ali nije obavestila nadležne organe, već je umesto toga na konferenciji za štampu govorila o ovim užasima. Ne, potpredsednicu nisu brinule žrtve, već je pokušavala da opanjka svoju političku protivnicu.
I tu se pojavljuje ona slika kada poručnik Frank Drebin u Golom pištolju pokušava da ubedi ljude da tu nema šta da se vidi, dok se iza njega vide konstantne eksplozije i rušenje zgrade.
Odnosno, kao da je na snazi slučaj odbeglog brodskog topa, i ne izgleda kao da bilo ko na palubi želi da preuzme kontrolu nad topom i spasi ono što se još uvek spasiti može ili što još vredi spasiti. Mi samo jednu stvar možemo učiniti i savetovati: svi treba da se trude da zaštite svoj fizički integritet i da ne prilaze topu.
Foto: galeria.hajomakett.hu
