Fondacija „Prosperitati“ u poslednjih pet godina radi na teritorijalnom i ekonomskom razvoju mađarske zajednice u Vojvodini, koja je nastala na inicijativu Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), a podržana od strane Vlade Mađarske. Do sada je podržano više od 14.000 projekata, uloženo je 178 miliona evra bespovratnih sredstava, obezbeđeno je više od 1.600 novih radnih mesta i sačuvano više od 6.000 postojećih. Osnovano je blizu 700 preduzeća uz podršku od oko 4,8 miliona evra. Međutim, prema istraživanju novinara koji su govorili za naš portal, „SVM koristi fondaciju za sticanje političkog uticaja i za ’kupovinu’ podrške preko kompanija, od čijeg poslovanja zavise životi stotine mađarskih porodica u Vojvodini“.

Usled nedostatka sveobuhvatnih istraživanja koja se tiču broja stanovništva, stručnjaci još uvek teško mogu da ocene da li fondacija uz pomoć finansijske podrške poljoprivrednicima, privrednicima i ljudima na selu može da zaustavi sve veći odliv mađarskog stanovništva iz Vojvodine. Prema svemu sudeći, fondacija nesporno delom daje veliki doprinos jačanju privrede na selu, ali SVM kroz ove programe jača i svoju političku poziciju u mađarskom biračkom telu. S obzirom da fondacija nije dužna da odgovara na zahteve o pristupu informacijama od javnog značaja, za sada se najvećim delom možemo osloniti na izjave čelnika i informacije koje su objavljene na zvaničnom sajtu fondacije.

’Naš program nudi alternativu svima koji razmišljaju o svojoj budućnosti’

Direktor Fondacije Prosperitati Balint Juhas kaže u izjavi za naš medij da su od raspisivanja prvog javnog konkursa 2016. godine do danas podržali realizaciju više od 14.000 projekata širom regiona, u 180 naselja, 39 opština i gradova Vojvodine, „što predstavlja blizu 90 odsto predatih zahteva ukupne investicione vrednosti od 350 miliona evra, uz angažovanje nešto više od 170 miliona evra bespovratnih sredstava“.

„U proteklih pet godina smo u više od 10 konkursnih krugova raspisali oko 50 javnih poziva za sufinansiranje realizacije različitih projekata (podrška porodičnim gazdinstvima i mikro i malim preduzećima, pokretanje biznisa, razvoj turizma, kupovina seoskih kuća i zemljišta i kapitalna ulaganja, sa posebnim akcentom na prerađivačku industriju)“, navodi Juhas.

Dodaje da njihov „program nudi alternativu svima koji razmišljaju o svojoj budućnosti“, a da set mogućnosti na javnim konkursima nude perspektivu u Vojvodini, posebno u ruralnim delovima pokrajine.

Balint Juhas, foto: Natalija Jakovljević (Magločistač)

Prema rečima direktora, intenzitet podrške za realizovane projekte se kretao između 35-80 odsto od ukupne vrednosti projekta, a izuzetak predstavljaju projekti kupovine seoskih kuća i pokretanja biznisa, gde postoji mogućnost za realizaciju projekta bez potrebe sopstvenog učešća.

„Sufinansiranje kupovine poljoprivrednog zemljišta je jedan od pomenutih javnih poziva, koje smo sprovodili u četiri ciklusa i omogućili kupovinu 5.374 ha zemljišta uz angažovanje 13 miliona evra bespovratnih sredstava. Do sad smo sufinansirali kupovinu više od 1.100 seoskih kuća a u tu svrhu je uloženo 11 miliona evra bespovratnih sredstava“, podseća Juhas.

Koliko novih radnih mesta je obezbeđeno projektima?

Juhas navodi da u sistemu korisnika beleže gotovo 6.000 porodičnih gazdinstava koji retko angažuju dodatnu radnu snagu, ali predstavljaju najmanje toliko radnih mesta i obezbeđuju egzistenciju za tri puta više ljudi.

„Preduzetnici i privredni subjekti, učesnici programa zapošljavaju 12.500 radnika. Realizacijom našeg programa smo doprineli očuvanju najmanje toliko radnih mesta, a kapitalnim ulaganjima u razne industrijske grane, prerađivačku industriju i turizam smo otvorili 1.600 novih radnih mesta, dok će projekti u realizaciji obezbediti dodatnih 200 novih radnih mesta. U ove brojke nije uračunata zaposlenost i efekti zapošljavanja u krugu dobavljača koji su sekundarni korisnici pogodnosti programa ekonomskog razvoja“, objašnjava Juhas.

’Konkursi fondacije se koriste za kampanju i za dobijanje političkih poena’

Subotička novinarka Virag Đurković, koja se nedavno bavila istraživanjem rada Fondacije Prosperitati, kaže za naš portal da je vlada Mađarske najverovatnije imala nameru da pomogne mađarskoj zajednici u Vojvodini, zbog činjenice da je evropski pasoš mnogim Mađarima poslužio da napuste Vojvodinu, a da ovaj projekat SVM-u obezbeđuje i „kupovinu“ podrške u mađarskom biračkom telu.

„Dodeljivanjem dvojnog državljanstva postigao se obrnuti rezultat, a izdavanjem pasoša Evropske unije, ovaj gest ujedinjenja ove nacionalne zajednice praktično je pomogao desetinama hiljada Mađara da napuste Vojvodinu u potrazi za sopstvenom egzistencijom, da se presele ne nužno u Mađarsku, već u severnu ili zapadnu Evropu“, smatra Đurković.

Logično je da SVM pokušava stvoriti uslove koji će malo olakšati napredak i u Vojvodini, kaže Đurković i dodaje da se konkursi fondacije zapravo „koriste za kampanju i za dobijanje političkih poena“, zato što se „objavljivanje rezultata konkursa ili potpisivanje ugovora više puta poklopilo sa izbornim kampanjama u Mađarskoj i u Srbiji“.

Đurković napominje da, iako je reč o 14.000 pobednika na Prosperitati konkursima, u periodu između 2016. i 2020. godine, obim ovih subvencija je veoma različit.

„Analizom iznosa bespovratnih sredstava može se izračunati da je 55-60 odsto sredstava otišlo na manje od 10 odsto podnosilaca konkursne prijave. Dakle, 90 odsto podnosilaca zahteva deli ostalih 40-45 odsto ukupnog iznosa konkursnih sredstava. Radi se o malim subvencijama, između 27.000 dinara i milion dinara, koji očigledno idu u korist preduzeća, ali bi teško mogli reći da ima stabilizacionu moć u delovanju jedne kompanije. Najveće subvencije između 25 i 500 miliona dinara dobio je uski krug od 22 preduzeća, što je činilo 45 odsto svih dodeljenih subvencija u proteklih pet godina“, kaže ova novinarka.

Mnogi čelnici ovih kompanija imaju bliske veze sa SVM-om, što zaista opravdava zabrinutosti koju su kritičari izneli na početku osnivanja ove fondacije, kaže Đurković i dodaje da „SVM koristi Prosperitati za sticanje političkog uticaja i da želi da ojača usku grupu preduzetnika i da tako ’kupi’ sebi podršku preko onih kompanija, od čijeg delovanja zavise životi stotina mađarskih porodica u Vojvodini – jer se na taj način može steći dugoročni uticaj“.

Virag Đurković, foto: Szerda Zsofi

Takođe, podseća da je problem što Prosperitati, kao fondacija, nije obavezna da udovoljava zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja pa „njeno delovanje na taj način ne može biti transparentno“.

Đurković smatra da je teško proceniti kakvu ulogu ima Fondacija Prosperitati u razvoju poslovanja mađarskih preduzetnika u Vojvodini, ili čak u suzbijanju povećane emigracije među Mađarima u Vojvodini koja se u poslednjih deset godina povećala.

„Za tu procenu su potrebne kompleksne analize kao što je tačan broj Mađara u Vojvodini, broj prijavljenih lica na birou za nezaposlene i broj zaposlenih u pogledu nacionalnosti. Zbog nedostatka ovih statističkih podataka možemo se osloniti samo na godišnje izveštaje i podatke koji su javno dostupni na sajtu Prosperitati“, navodi Đurković.

Prema zvaničnim podacima, broj Mađara u Vojvodini je 253.899. Na sajtu Fondacije Prosperitati, za period od 2016. do 2020. godine, prijavljeno je nešto više od 14.000 uspešnih konkursa. Prema najoptimističnijim proračunima, u ovu vrstu subvencija je uključeno najviše 5-10 odsto Mađara u Vojvodini. Međutim, mogućnost prijave je dostupan samo onima koji rade u privatnom sektoru, navodi Virag Đurković.

Dodaje da se istovremeno može primetiti da se kritičari SVM-a i Fides-a ne prijavljuju na konkurse, „jer ne žele da dobiju subvenciju baš od njih ili ne žele da sami sebe dovedu u situaciju da se osećaju kao njihovi dužnici“.

Dobitnici na konkursu zadovoljni podrškom fondacije

Građani sa kojima smo razgovarali, zadovoljni su podrškom koju su dobili od Fondacije Prosperitati. Kako navode, od svoje ušteđevine nikada ne bi uspeli da kupe radne mašine ili seoske kuće, dok mnogi ne bi uspeli da poboljšaju svoj postojeći privatni biznis i da prošire postojeće kapacitete.

Akoš Horvat je poljoprivrednik iz Svetozara Miletića, opština Sombor. Uzgaja pšenicu, kukuruz i soju. Ove godine je odustao od uzgoja suncokreta jer se prošle godine nije isplatilo zbog cene ali ni zbog roda. On je nedavno od Prosperitatija uspeo da nabavi traktor od 50 konja, a 2017. godine tanjiraču vučnu.

„Od svoje zarade nikada ne bih mogao toliko da uštedim i da kupim. Taj novi traktor je koštao 15.000 evra, ja sam dobio 10.000 evra od Prosperitatija i 5.000 evra sam ja dodao“, kaže Akoš za naš medij.

Kako navodi, da živi samo od poljoprivrede, ne bi mogao, pa zbog toga radi i u apoteci pre podne, a posle podne se bavi poljoprivredom.

„Kad je sezona, onda radim ujutro od 6 do uveče do 23 sata, pa kad je žetva onda isto tako. Svake godine je teže i teže“, kaže Akoš.

Dodaje da je repromaterijal duplo poskupeo, da su veliki izdaci, kao i da ima u planu da ponovo konkuriše za dodatnu mehanizaciju.

„Imam ono što sam nasledio od svog oca i sada mora i to da se obnavlja. Ja volim poljoprivredu, ali videćemo dokle možemo gurati…“, kaže Akoš.

Podseća da je život na selu generalno veoma težak i da su mnoge njegove komšije odavno napustili okolna sela i otišli u inostranstvo, iz Bezdana, iz Kupusine, a da mladi pretežno ne ostaju ovde, već odlaze „trbuhom za kruhom“.

„U poslednje vreme sve više firmi propada pa nas onda ne isplate. Ovde u selu i državnu zemlju teško možemo dobiti, ima samo 40 hektara, pa dođu ovi veliki, nateraju cenu do 70.000 po hektaru i to se nama uopšte ne isplati, a mi se ne možemo trkati sa njima“, objašnjava Akoš.

’Velika pomoć da ne moramo da podižemo kredit za kupovinu kuće’

Sandra i Endre Pakai su pre nekoliko godina konkurisali i dobili kuću u Horgošu. Endre radi od kuće kao programer za jednu subotičku kompaniju, a Sandra odgaja njihovo troje dece koji imaju 2, 8 i 11 godina.

Sandra kaže za naš portal da su ranije živeli u Segedinu, ali da tamo nisu imali ovakvu mogućnost za kupovinu kuće pa su se vratili u Horgoš jer tamo žive njeni roditelji.

„Odlučili smo da ostanemo ovde, u blizini mojih roditelja koji mogu da pomognu u izdržavanju naše dece, a onda se ukazala ova mogućnost sa Fondacijom Prosperitati, pa smo odlučili da pokušamo. I uspeli smo – tu smo već tri godine“, navodi Sandra.

Prema njenim rečima, uslovi konkursa su bili takvi da, unazad pet godina nisu smeli da imaju ništa u svom vlasništvu, da nemaju dugove prema državi i da oboje moraju imati mađarsko državljanstvo.

„Naša želja je bila da imamo dvorište, da možemo da sadimo, a ima onih kojima je potrebno zbog uzgoja stoke. Kuću treba konstantno razvijati i ona ne sme da bude u lošijem stanju nego što je bila pre nego što smo je dobili zahvaljujući Prosperitatiju“, kaže Sandra.

Dodaje da žele da ostanu ovde i da nemaju nameru da napuštaju Horgoš.

„Nama je ovo pomoglo da ne moramo da podižemo kredit za kupovinu kuće, pa nam je to u finansijskom smislu mnogo pomoglo. Moj muž sa druge strane ima dobro radno mesto i svakako želimo da ostanemo ovde“, navodi Sandra.

’Svakodnevni rad je olakšan’ zahvaljujući fondaciji

Poljoprivrednik Emil Kenjereš iz Malih Pijaca bavi se organskom proizvodnjom voća – badema, oraha, šljiva, dženarike, kao i kozarstvom, preradom kozijeg mleka u sireve. On je zahvaljujući fondaciji dobio traktor i utovarivač ukupne vrednosti oko 20.000 evra.

Kenjereš kaže za naš portal da je svake godine imao problem kako da u određenom vremenskom roku odrade sve postojeće silne poslove, da je svake godine bilo sve manje radnika, a nadnica je veća.

„Kako smo konkurisali za jedan prednji utovarivač i traktor kod Fondacije Prosperitati, samim tim smo ubrzali taj deo posla u gazdinstvu i utovar te kabaste hrane, da se roba doveze što ranije sa njive, da ne kisne, i da ne izgubi svoj kvalitet. Svakodnevni rad je olakšan“, objašnjava Emil.

Kako navodi, ukoliko budu imali mogućnosti ponovo da konkurišu, takva pomoć bi bila neophodna zbog unapređenja izmuzišta i proširivanje kapaciteta za objekte za skladištenje kabaste hrane, a najvažniji bi bio jedan prostor koji bi služio kao degustaciona sala.

„Ovakva pomoć ne znam koliko može i dokle može ljude da zadrži, ali je sigurno da je u pitanju velika i značajna pomoć. Neki proizvođači su jaki i svakako će ostati, ali ima i onih koji nemaju ni toliko para da ulože u onih 20 odsto koje je neophodno za učešće na konkursu. Ima i onih koji imaju samo ideju, a fondacija je izašla u susret i tim ljudima kako bi ostali ovde i započeli neki svoj posao“, kaže Emil.

Svakom je teško ovde da se snalazi, bez obzira na situaciju u svom biznisu, svaka pomoć direktna ili indirektna može da pomogne, kaže Kenjereš i dodaje da, „ako ojačaju neke firme, one sutra mogu da zaposle više ljudi i to je jedan od ciljeva fondacije“.

On smatra da fondacija dobro radi svoj posao, da su dosta fleksibilni i da mogu da pomognu, ali je uvek pitanje, kako kaže, „na koji način će ljudi iskoristiti sve te mogućnosti i unaprediti svoje biznise“.

Najznačajniji i najzanimljiviji pokrenuti poslovi

Direktor Fondacije Prosperitati Balint Juhas kaže da je jedan od dobitnika na konkursu, majstor narodnih umetnosti, koji je pomoću podrške fondacije obezbedio krov nad glavom za sebe i svoju maloletnu decu, o kojima se stara kao samohrani roditelj, a da je pored toga razvio zanat, i ponovo definisao „segedinske papuče“, ali na vojvođanski način, koje danas prodaje i u Nemačkoj. 

Kako kaže, veliko im je zadovoljstvo da su spasili renomirani brend Podrum Palić 1896. i da su podstakli farmaceutsku proizvodnju, a ponosni su i na mnoge porodične firme, proizvođače građevinskog materijala.

„Ponosni smo na porodičnu firmu, koja svoje ergonomske školske torbe izvozi u 30 zemalja sveta. Takođe je, za pohvalu da se po celoj Evropi voze bicikle, koje su proizvedene u fabrici u Bačkoj Topoli. Rado spominjem i mladiće iz Sente, koji su osnivali čokoladnu manufakturu, čiji proizvodi se nalaze u najrenomiranijim vinotekama i na međunarodnom aerodromu u Beogradu, kao i drugi realizovani projekti koji su proizvod zajedničkog uspeha“, kaže Juhas.

 

 Prosperitati, naslovna fotografija: Natalija Jakovljević (Magločistač)