Doktor Branimir Nestorović, bivši član tzv. Kriznog štaba, preselio se na VK mrežu “zbog cenzure”, pa odatle nastavlja svoju prosvetiteljsku misiju. “Bebe čiji su bubrezi korišćeni za uzgajanje virusa za Pfizerovu vakcinu su isporučivane žive, a potom UBIJANE da se dobije tkivo”, obznanio je Nestor urbi, orbi et mentalnoj klin-čorbi. Jelena Jovović sa FakeNews Tragača razotkrila je Nestorovićeve najfriškije laži, ali džaba, argumentima i činjenicama veruju samo naivčine, mi ostali, posednici pravog znanja o svetu i zakulisnim radnjama, dobro znamo kako stvari stoje i verujemo samo ovlašćenim prorocima poput Nestora. Nije njega tek onako Aleksandar Vučić odlikovao Ordenom Karađorđeve zvezde, doduše drugog stepena, ali sija i zaslepljuje kao da je prvog.

Predsednik nam je potekao iz konspirološkog okruženja, radikali su od svog postanka prednjačili u širenju priča o belosvetskim zaverama protiv srpstva, pa je red da se Vučić vrati korenima. I on i Nestorović su produkt istog miljea, doduše Vučić je celog veka radio na stvaranju društvenih uslova u kojima bi konspirologija cvetala, kao i svaki drugi oblik iracionalnosti i sumanutosti. I danas Vučićevi mediji lansiraju kojekakve zavereničke priče, tražeći neprijatelje u zemlji i svetu, stvarajući atmosferu opšte mobilizacije, šireći paranoju i predstave o ugroženosti. Na toj matrici počiva i ceo naprednjački režim, njima manija gonjenja dođe kao zvanična ideologija stranke.

Tako da kad premijerka ili neko iz državne vrhuške poziva na vakcinaciju, ili kad tabloidi propovedaju imunizaciju – to zvuči kao parodija. Pritom država ne preduzima ništa protiv pandemije, baš ih briga što dnevno umire preko 60 ljudi, po zvaničnim statistikama (što će reći da ih je tri puta više), njima je stalo samo do izbora i glasova, a pošto je polovina stanovništva skeptična prema vakcinama, bolje je ne ljutiti biračko telo. Pa makar desetine hiljada ljudi pomrle do aprila sledeće godine.

Antivakserski fanatizam

Za to vreme antivakseri nesmetano deluju, a počeli su i da divljaju, osnaženi indolentnošću državnih organa kojima, na primer, ne pada na pamet da deluju protiv širenja dezinformacija opasnih po zdravlje i život. A i što bi to radili kad je i Krizni štab, na čelu s premijerkom, takođe opasan po zdravlje i živote građana? Tako, na primer, Mila Alečković lepo objašnjava da su oni koji nagovaraju na vakcinu psihopate i ubice, u toku je globalni eksperiment koji će dovesti do depopulizacije stanovništva naše planete, ne ubija virus nego vakcina, a svako ograničavanje kretanja nevakcinisanih je fašizam. Takvih širitelja opasnih laži ima na tone, da ne pričamo o onima što se leče ivermektinom, Pavlovićevom mašću i kojekakvim preparatima.

Antivakseri su prevazišli sebe kad su od QR koda napravili svastiku i precrtali je, a na rukave okačili žute trake sa natpisom “Nisam vakcinisan”. Uopšte, poređenja sa Jevrejima i holokaustom su vrhunac bezobrazluka i cinizma, to ludilo ne vredi ni komentarisati. Jedino bi valjalo napomenuti da je Hitler ukinuo obaveznu vakcinaciju u Nemačkoj kad je došao na vlast, a potom je zabranio vakcinaciju Slovena. Pa neka prežive samo najjači, najzdraviji, najotporniji, kao da su ljudi životinje, a zakon džungle jedini koji važi za ljudsku zajednicu. Ovi što odbijaju vakcinisanje, čipovanje, žigosanje, što urliču kako vakcina ubija ljude i pokazuju okrutnost prema mnogima koji bi želeli da se vakcinišu, ali ne mogu zbog bolesti od kojih boluju ili raznih zdravstvenih komplikacija, dakle prema najslabijima i najranjivijima među nama – svojim delima jasno pokazuju ko im je srcu blizak.

Zato je njihovo glumljenje žrtve još odvratnije i jezivije, a i ne čudi što se među njima svaki čas neko oglasi protiv migranata ili negira holokaust. Na Twitteru se pojavila poruka iz Viber grupe LRNE (Lekari i roditelji za nauku i etiku) koja se roka ivermektinom, u kojoj se zahvaljuju onima koji podržavaju borbu protiv kovid propusnica, te poručuju kako će se videti na protestu kod palate Albanija. Među njima su i Narodne patrole, Dveri, pokret Živim za Srbiju, Pokret antiglobalista i slične desničarske skupine. To donekle objašnjava antivakserski fanatizam i agresivnost, oni su im inherentni, samo su sada malo proširili polje delovanja na medicinske fenomene.

U konspirologiji ništa novo

Masovna histerija glede vakcina nije ništa novo, kao ni teorije koje se šire tim povodom, to je jedna te ista matrica koja se povremeno samo popunjava novim elementima, novim pretnjama koje vrebaju sa svih strana i održavaju poklonike ovakvih teorija u stanju straha i drhtanja. Ništa se tu pod milim bogom ne menja već par vekova, otkad su se pojavile prve teorije o tome da su Francusku revoluciju izveli bavarski iluminati i Sotonini sinovi.

Ulaziti u racionalnu argumentaciju i razboritu raspravu sa zaluđenicima prilično je besmisleno, jer je ta sorta neprobojna za činjenice i argumente. Jedino što bi bilo logično priupitati jeste: Što baš vakcine? Zašto ste baš vakcine izabrali za svoju metu, za žižu koja sabira sve nemire i nespokojstva, za čarobnu kockicu koja se uklapa u unapred postavljeni šablon posmatranja sveta iz busije? Šta fali starim dobrom masonima, Jevrejima, zelenoj transverzali, Vatikanu, papi, Hrvatima, Bošnjacima, Albancima, kemtrejlsima, HAARP-u, reptilima, vanzemaljcima, bankarima, komunistima, templarima, Bilderberškoj grupi, boljševicima i ostalim zaverenicima protiv srpstva i ostatka sveta? Ili vam sve to nije dovoljno, jer raspaljenu maštu uvek treba hraniti novim neprijateljima?

Ako ste se već odlučili za teren medicine i farmacije, ima tu opasnijih tekućina od vakcina. Šta fali, na primer, penicilinu? Dokazano izaziva alergijske reakcije, čak i penicilinski šok, ume da bude opasan po zdravlje, zar to nije idealan kandidat za neprijateljsku supstancu? Opasniji je sto puta od svake vakcine protiv korone. Šta fali običnim lekovima, pogotovo onima koji se najviše prodaju? Logično je da najsumjiviji budu oni medikamenti na kojima farmako-mafija najviše zarađuje, zar ne? Ili je zahtev za korišćenjem elementarne logike u konspirologiji pomalo preteran?

Šta fali suplementima, vitaminima, dodacima u ishrani, antidepresivima, antibioticima, steroidima, raznim hemikalijama kojima se dopinguju sportisti? Pošto je izbor elemenata iz kojih vrebaju opasnosti ionako proizvoljan, zašto ništa od navedenog nije dobilo zlokobni status koji vakcine danas uživaju? Čemu ta diskriminacija gotovo svih farmaceutskkih proizvoda, bez ikakve osnove i opravdanja?

Sremuš, dežurni sumnjivac

Što reče jedan prijatelj, mogli su mirno i cveklu da proglase za smrtnu opasnost i deo svetske zavere. Sigurno može da se nađe neka statistika po kojoj je petoro ljudi umrlo tako što su se zagrcnuli komadićem cvekle i ugušili, ili bi bar mogla da se fingira, kao da je neki problem retuširati činjenice, i eto rata protiv ove naizgled lepe i ukusne povrćke koja je zapravo pritajeni ubica, samo svetski centri moći to drže u tajnosti, kako bi nas kontrolisali i lakše umanjili broj stanovnika na planeti.

Možda cvekla nije baš najbolji kandidat, jer je dugo u upotrebi, ali recimo sremuš uopšte ne bi bio loš. Kad ste počeli da koristite sremuš u ishrani? Nedavno? Naravno. Mislite da je to slučajno? Poljoprivrednici su se odjednom setili da postoji biljka zgodna za salatu, a nikad ranije za nju nisu čuli? Samonikla biljka za koju niko nije znao do pre koju godinu? Ne budite naivni. Koliko vas je jelo sremuš u detinjstvu? Niko? I to vam nije čudno? Ima li sremuša u Velikom narodnom kuvaru? A kod Karapandže? Zavirite u recepte vaših baka, ima li tamo sremuša? Šta vam to govori?

Koliko je ljudi umrlo, a koristili su sremuš u ishrani? Da li znate za neki slučaj da je čovek koji je redovno jeo sremuš naprasno preminuo, a da su kao uzrok smrti zaverenički lekari upisali kojekakve smešne dijagnoze? Svi znamo za takve slučajeve, ali svi ćute. Mislite da je to slučajno? Statistički pregledi sve beleže, a ove smrtno-sremušne slučajeve su zaboravili pukim slučajem? Ne budite naivni. Što je najgore, ko god je makar jednom u životu pojeo list sremuša, jednog dana će sigurno umreti, samo to niko neće da vam kaže, jer je odnarođenim elitama stalo da vas drže u mraku i neznanju.

Šarajte malo

Da li znate da sremuš sadrži visoku koncentraciju kriptonita pogubnu po ljudski organizam? Naravno da ne znate, jer mejnstrim mediji o tome ni reč da proslove. Ali zato vas redovno kljukaju naslovima tipa “Ubica otrova i čudotvorni lek iz šume”, “Sremuš vraća snagu posle zime, i medvedi to znaju”, “Zdraviji je od belog luka”, “Nemci ne pitaju za cenu srpskog sremuša”, “Čisti organizam od toksina i uspešno se bori protiv virusa”, “Medveđi luk krepi dušu i telo”.

To objavljuju isti oni mediji koji negiraju štetnost vakcina protiv korone, o vakcinama protiv boginja da i ne govorim, ni reč neće da objave o blagotvornom dejstvu ivermektina, flogicida i Pavlovićeve masti, a ujedno zagovaraju vakcinaciju u očiglednoj nameri da nas satru. I ništa vam do sad nije bilo sumnjivo oko tog, kako se ono beše zove, sremuša? Dok se vi borite protiv nepostojećih opasnosti, neprijatelj vam se prikrao iza leđa i radi vam o glavi preko jedne naizgled bezazlene biljke.

Antivakseri bi stvarno mogli malo da šaraju, pošto je ionako svejedno koji će element iz stvarnosti ukarariti u svoju paranoidnu konstrukciju. Izbor zamišljenog neprijatelja je proizvoljan, pa im ne bi škodilo da se manu vakcina i pređu na neki drugi zaverološki koncept. Njima je svejedno, ali bi mnogo značilo za zdravlje i živote miliona ljudi, pogotovo onih najranjivijih. Ako su se već toliko prilepili za vakcine da tu nema govora o promeni fokusa, mogli bi bar da stave neki apendiks u te svoje sumanute teorije. Na primer: za vakcine važi isto što i za pričešće – ako čovek istinski veruje u Boga, vakcina mu ne može naškoditi, baš kao što se preko pričešća ne može zaraziti. To bi im onda bila zgodna prilika da testiraju čvrstinu svoje vere: ukoliko primiš vakcinu i ništa ti se ne desi, znači da si pravi Srbin i pravoslavac. I sami bi se iznenadili koliko su veliki vernici. Prosto da ne poveruješ.

Tomislav Marković je novinar i pisac iz Beograda. Jedan od osnivača i urednik Kulturno-propagandnog kompleta Beton (2006-2013) i zamenik glavnog urednika e-novina (2008-2016). Između ostalog, objavio poetsko-prozne knjige „Vreme smrti i razonode“ i „Velika Srbija za male ljude“, te zbirku pesama „Čovek zeva posle rata”. Član je redakcije XXZ magazina. Piše kolumne za nekoliko regionalnih portala: Al Jazeera Balkans, Antena M, Pobjeda, Analiziraj.ba, Tacno.net.

(Slobodna reč)

 Tomislav Marković, naslovna fotografija: Edi Matić