Po narudžbi Fondacije „Sloboda štampe” (izdavač nedeljnog lista „Čaladi Ker”, informativnih portala „Sabad Mađar So” i „Slobodna reč”), Radionica za istraživanje identiteta manjina iz Sente je sprovela istraživanje javnog mnjenja. Istraživanje je fokusirano prvenstveno na navike medijske potrošnje Mađara u Vojvodini (poslednje ovakvo istraživanje je urađeno baš pre 10 godina, u septembru 2011. godine, a naručio ga je Savet vojvođanskih Mađara), ali i na druge teme, kao na primer i osećaj blagostanja stanovništva. Rezultate istraživanja objavljujemo u nastavcima.
U šestom delu našeg istraživanja javnog mnjenja, zanimalo nas je koje teme nedostaju, o čemu bi više čitali. Pitali smo i da li bi ispitanici bili voljni da plate makar simboličan iznos za vesti i ostalo za čitanje na internetu.
Moglo bi biti više nauke i zdravlja, ali molba za plaćanjem radije ne
Pitali smo koje teme nedostaju čitaocima u aktuelnoj medijskoj ponudi. Većina ljudi želi da čita više članaka vezanih za nauku. Nakon toga sledi zdravlje, a zatim kultura. Ispitanici bi takođe čitali više materijala vezanih za zdravu ishranu. Ako bi zbrojali vrednosti zdravlja i zdrave ishrane, ljudi bi o tome daleko najpre čitali.
Čitalačkom mnjenju Vojvodine najmanje nedostaju bulevarske vesti iz aktuelnih medija. U drugoj kategoriji, ljudi su identifikovali veoma različite teme: oglase za posao, arhitekturu, gastronomiju, IT sektor, ručni rad, životnu sredinu, tehnologiju, utvrđivanje činjenica, religiju.
Medijski sadržaj koji se plaća?
Jedan od važnih delova istraživanja bio je da se sagleda koliki procenat ispitanika bi i pod kojim okolnostima platio medijski sadržaj na internetu. Jedan od najvećih problema štampanih medija je smanjenje broja primeraka. Rešenje bi moglo biti „preseljenje“ u onlajn prostor, gde pak postoji prepreka da ljudi nerado plaćaju za onlajn sadržaje. 82,5 posto ispitanika ne bi platilo ni simboličan iznos za internet novine. Samo 17,5 posto njih je odgovorilo da bi to učinili. (D_6-2)
Muškarci i žene bi platili u otprilike istim proporcijama za internet novine. Sa porastom školske spreme, raste i spremnost da se podrže novine.
Na pitanje utiče i to kojem godištu pripada ispitanik. U krugu najmlađih (18 – 25 godina) i najstarijih (preko 65 godina), najveća je stopa odbijanja, u oba slučaja oko 90 posto. Među onima u dobi od 26 – 35 i 36 – 45 godina, spremnost za plaćanje je najveća, 28,6 i 24,5 posto.
Ovo pitanje je takođe povezano sa obrazovanjem: što je viši nivo obrazovanja, to je veći procenat onih koji su spremni da plate internet novine. Kod onih sa 8 razreda osnovne škole ili manje, stopa je 8,5 posto, dok je kod onih sa višom ili visokom stručnom spremom taj procenat 31,1.
Na osnovu ovoga se takođe može zaključiti i to, da što veći prihod neko ima, to je spremniji da plati za internet novine. Visina podrške takođe zavisi od stepena obrazovanja: što je stručna sprema viša, to je verovatnije da će taj neko platiti veću sumu.
Visok stepen nespremnosti plaćanja za novinski sadržaj na internetu predstavlja ogromnu promenu prethodnih navika, jer do pre oko 20 godina uopšte nije postojao „besplatan” sadržaj. Novine su se kupovali na kioscima, a u većini zemalja postojao je sistem pretplate na elektronske medije, radio i televiziju.
Bilo bi značajno dalje istraživati da li čitaoci smatraju zamislivom praksom da bez finansijske podrške može postojati ozbiljno istraživačko novinarstvo nezavisno od države i političkih stranaka odnosno da li bi čitaoci ipak bili spremniji plaćati za sadržaje težih, ozbiljnijih žanrova u odnosu na dnevne vesti.
Hvala vam što se bili sa nama u našoj seriji istraživanja javnog mnjenja. Obradom podataka nastojaćemo da našu ponudu još više oblikujemo u skladu sa potrebama naših čitalaca.
Prvi deo rezultata čitajte ovde: „Osećaj blagostanja Mađara u Vojvodini je loš”
Drugi deo rezultata je objavljen ovde: „Sve manji broj ljudi čita štampane novine”
Treći deo rezultata je objavljen ovde: „Još uvek volimo da gledamo televiziju”
Četvrti deo rezultata je objavljen ovde: „Na internet idemo radi vesti i poznanika”
Peti deo rezultata je objavljen ovde: „Vera u medije”
Da li smo spremni da platimo za vesti i ostale medijske usluge (Ilustrativna montaža: Shutterstock + Slobodna reč)
